Narod bluza

Crnačka muzika u beloj Americi

“Bitne knjige i u poslednjem trenutku dolaze u pravo vreme” - rekao je poznati filozof, a na to bi se moglo dodati i da za pojedine knjige kakva je i “Narod bluza” - nikada nije kasno. Čak i kada se srpski prevod pojavljuje 45 godina posle prvog izdanja. Knjiga poznatog američkog crnačkog aktiviste, dramskog pisca i pesnika Leroa Džounsa (pr(a)vo ime - Liroj,  šezdesetih “prebacio” u francuski varijantu, a kasnije uzeo muslimansko ime Amiri Baraka), ne samo da je odmah ušla među top tri naslova džez bibliografije na srpskohrvatskom, već je jedna nedavna anketa svrstava u 20 najznačajnijih knjiga iz teorije i publicistike crnačke muzike i kulture i to iz korpusa od nekoliko hiljada naslova do sada objavljenih u svetu.
Džounsova studija je prva knjiga o genezi crnačke muzike iz pera jednog “insajdera” koji na veoma autoritativan način (što mu erudicija potpuno daje za pravo)  objašnjava  sve ono što “Ilustrovana džez enciklopedija” (Brian Case i Stan Britt, “Mladost”, Zagreb,1980), i “Istorija džeza” Džejmsa Linkolna Kolijera  (Nolit Beograd 1989) iz koncepcijskih (ili nekih drugih razloga) propuštaju da kažu.
Uz odlično poznavanje muzikoloških principa, Džouns prezentuje i kompletnu antropološko sociološku pozadinu razvoja crnačke muzike u beloj Americi, razotkriva predrasude i demnistifikuje legende koje su vremenom postale “opšta mesta” izvitopereno utkana u priču o nastanku i razvoju džeza. On objašnjava kako su istorijske, ekonomske, političke (…) prilike uticale da određena muzička struja u određenom društvenom trenutku krene baš tim rukavcem. Iako se ova studija, započeta dovođenjem prvih crnih robova iz Zapadne Afrike na američki kontinent, završava pojavom prvih predstavnika free jazz-a, Džounsova metodologija osvetljava i sve staze (i bogaze) kojim se muzika nastala na “crnačkom iskustvu”  kretala  od tada do danas, odnosno, od džeza preko ritma i bluza, rokenrola, soula (…) pa sve do hip-hopa. Zato “Blues people” kao ciljnu grupu nema samo pasionirane ljubitelje džeza (liči na pleonazam - ali nije!), već i (skoro) sve one koji muziku ne slušaju samo putem “razglasnih” radio i TV stanica.
Pored pohvale izdavaču, najveće zasluge za objavljivanje “Naroda bluza” ipak imaju njeni prevodioci Mimica Petrović Radovanović i njen suprug Aleksandar Radovanović (autor džez kolumne u Pressingu i po mišljenju mnogih - jedini pravi teoretičar džeza u Srbiji) iz čije su porodične džez manufakture do polica knjižara već stigli prevodi veoma značajnih dela džezističke kulture: fantastična romaneskna autobiografija Čarlsa Mingusa “Bedniji od šugavog psa” i “Poželeti mesec“  najbolja kritička biografija Bili Holidej, a već čekaju spremni prevodi autobigrafija Majlsa Devisa i Luisa Armstronga. Kao i do sada, potrudiće se da sami pronađu izdavača, što samo govori da publikovanje džez knjiga u Srbiji zavisi gotovo isključivo od inicijative entuzijasta. A možda je to i dobro, zato što u ovoj knjizi garantovano nećete pronaći prevodilačke greške (zlobniji bi rekli: neznanje) tako česte  (i po pravilu veoma komične) kada izdavač angažuje prevodioca koji odlično poznaje jezik, ali o tematici ima tek “blagu  predstavu”.
U svakom slučaju džez, a kasnije i kompletna muzika iz afro-američkog korpusa, bili su najvažnije (mada, same po sebi opet ne preterano “jake”) tačke integracije crnaca u američko društvo, makar i u uzanim umetničkim krugovima.  Čak su i određeni crnački slojevi imali sličan odnos prema džezu kao i najžešći beli rasisti - čemu Džouns, bez ikakvih iluzija da će muzika konačno “osloboditi njegov narod”, takođe posvećuje dosta pažnje u knjizi. Ono što je na tu temu govorio 1963. godine nije suštinski promenila ni činjenica da su SAD dobile prvog crnog predsednika. Jer, Barak Obama ipak nije potomak robova. Ali činjenica je i da se ono što je te 1963. nagoveštvao - neku deceniju kasnije i ozvaničilo. Džez je dobio status umetnosti 20. veka čak i od strane “klasičnih” muzikologa i istoriografa, koji i danas mogu dosta da nauče iz Džounsove knjige. I ne samo kada je reč o džezu.

Branislav Dejanović