Menu

logo

Rubrika: Multimedijski superheroji

  • Osveta kao smisao postojanja

    Multimedijski superheroji (42): Panišer
    Piše: Dejan Dabić

    The PunisherMožda Panišer (The Punisher) ne ispunjava u potpunosti kriterijum ove rubrike, jer nije superheroj u pravom smislu te reči (on je samo čovek koji se sveti beskrupuloznim kriminalcima koji su mu se zamerili) i više je antiheroj pošto njegove metode borbe nisu u duhu društvenih regula (da se našalimo jednom replikom iz „Otpisanih“ – „prvo puca, pa onda pita za ausvajs“), ali nije u potpunosti ni antijunak zato što od njega ne strahuju normalni ljudi koji nisu s druge strane zakona. Panišer je zapravo Frank Castle tačnije Castiglione, ratni veteran iz Vijetnama i oficir čija porodica strada od ruku mafije, a od tog trenutka smisao njegovog života postaje osveta. Zanimljivo je da su autori Panišera osmislili bez maske i tajnog identiteta (scenarista Gerry Conway i crtač John Romita Sr); lik se pojavio prvi put februara 1974. godine u broju 129 edicije The Amazing Spider-Man. Ali da bi ostvario uspeh, Panišeru su bili potrebni dodatni podsticaji, nije bilo dovoljno gostovanje u drugim strip serijalima („Daredevil“ itsl) već je trebalo da se napravi i njegov mini strip serijal. Scenarista Steven Grant i crtač Mike Zeck sredinom osamdesetih u posebnom serijalu daju novi podsticaj Panišerovom liku i razumevanju njegovog karaktera („...nastaviće da ubija dokle god bude mogao, a ako bude poginuo, to je ionako oduvek bilo neizbežno“, slikovito primećuje Grant).

  • Istorija uzvraća udarac

    Multimedijski superheroji (41): Crna Guja
    Piše: Dejan Dabić

    crna gujaPovodom početka obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, londonski „Telegraf“ (The Telegraph) doneo je zanimljivu priču o tome da su se glavni junaci kultne TV serije „Crna Guja“ (The Black Adder) zaista borili u Prvom svetskom ratu (u četvrtoj sezoni ovog Bi-bi-sijevog/ BBC istorijsko-humorističkog serijala koji koristi estetiku sitkoma, Crna Guja je za vreme Velikog rata bio kapetan britanske vojske negde u Flandriji) pozivajući se na istraživanje specijalizovanog sajta www.forces-war-records.co.uk. Izvršni direktor Dominik Hejho (Dominic Hayhoe) objasnio je kako je do toga došlo: „Ubacivali smo nove informacije u našu bazu podataka kada smo slučajno naišli na Kapetana Blekadera. Kao fanovi TV serije, zapitali smo se da li možemo pronaći u vojnoj evidenciji imenjake i ostalih izmišljenih likova“. Tako su se u ovoj priči o istoriji koja se realnom faktografijom poigrala sa fiktivnim junacima popularne TV serije (koja je u jednoj anketi sredinom 2000-ih, uz „Mućke“, proglašena najboljim britanskim sitkomom svih vremena) pojavili i Redov Boldrik/ Private Baldrick, Poručnik Džordž/ Lt. George i Kapetan Darling/ Captain Darling). Da stvar bude čudnija, jedino nije pronađena direktna etimološka i istorijska veza sa Generalom Melčetom/ Melchett, mada je odranije utvrđena njegova sličnost sa britanskim feldmaršalom Daglasom Hejgom/ Douglas Haig.

  • Samo srcem dobro vidimo

    Multimedijski superheroji (40): Mali princ
    Piše: Dejan Dabić

    mali princKultna knjiga Antoana de Sent Egziperija "Mali princ", omiljena lektira dece i odraslih (jer, kao što je autor napisao u uvodu: "Sve odrasle osobe su u početku bile deca.") prodata u preko 140 miliona primeraka i prevedena na skoro 250 jezika, i ranije je imala filmske i TV ekranizacije; Stenli Donen je 1974. godine snimio dugometražni igrani film koji je nominovan za dva Oskara i osvojio jedan Zlatni globus (da ne pominjemo kratkometražne ekranizacije), a poznate su i japanska (1978) i francuska (2010) animirana serija. Ipak, veliku pažnju ne samo filmske javnosti izazvala je najnovija dugometražna animirana ekranizacija "Malog princa" koja je rađena povodom sedamdesetogodišnjice od izlaska knjige (nezavisno od toga je u Francuskoj objavljen i audio CD snimljen 1954. godine sa Žerarom Filipom, prerano preminulim francuskim glumcem, kao naratorom), a svetsku premijeru imala na ovogodišnjem prestižnom filmskom festivalu u francuskom Kanu.

  • Heroji iz susedstva

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji (39): Fantastična četvorka

    fantastic fourNeposredni povod za priču o "Fantastičnoj četvorki" mogla bi biti najnovija filmska verzija "Fantastic Four", reditelja Džoša Trenka koja se letos pojavila u američkim bioskopima, ali je ona prilično neslavno prošla kako kod kritike, tako i kod publike. Kako god bilo, činjenica je da su deset godina ranije otvorena vrata velikog platna u istoimenom ostvarenju Tima Storija kojem su očigledno bili mnogo jasniji potencijali ove franšize nego aktuelnoj ekipi filma: "To su realni likovi koji žive i rade kao sav ostali svet..." i "nemaju tajne identitete niti su dvostruke ličnosti". Moglo bi se reći heroji kakve možete da sretnete u susedstvu, baš onakvi po meri današnjeg čoveka.

  • Maštom protiv životnih iskušenja

    Multimedijski superheroji (38): Meri Popins

    Piše: Dejan Dabić

    mary poppinsPamela Lindon Travers (Pamela Lyndon Travers) − rođena kao Helen Lindon Gof (Helen Lyndon Goff) − književnica koja je karijeru započela u rodnoj Australiji je po preseljenju u Englesku postigla veliki uspeh nakon objavljivanja svetski poznatog romana "Meri Popins" (Mary Poppins, 1934). Ovo delo je – kako legenda kaže – još u rukopisu i nedovršeno (samo nekoliko poglavlja) kod izdavača odneo jedan njen prijatelj. Izdavač je "namirisao" uspeh što je potvrdio i nastavak "Meri Popins se vraća kući" (Mary Poppins Comes Back, 1935). Tokom Drugog svetskog rata Traversova je kao pripadnica Britanskog ministarstva informisanja boravila u Njujorku i tom prilikom je kontaktirao sa njom Roj (Roy), brat Volta Diznija (Walt Disney), u vezi sa otkupom autorskih prava za film. Književni serijal o Meri Popins obuhvatao je ukupno osam knjiga koje su objavljivane zaključno sa 1988. godinom: "Mery Poppins Opens the Door", "Marry Poppins in the Park", "Mary Popins from A to Z", "Mary Poppins in the Kitchen", "Mery Poppins in Cherry Tree Lane" i "Mary Poppins and the House Next Door". Ipak, definitivni uspeh lika dadilje Meri Popins sa čarobnim moćima (koja u Trešnjevu uličicu dolazi sa istočnim, a odlazi sa zapadnim vetrom) zaokružen je istoimenim filmom u produkciji Diznijevog studija 1964. godine u režiji Roberta Stivensona (Robert Stevenson), sa nezaboravnom Džuli Endrjuz (Julie Andrews) u naslovnoj ulozi; ona je dobila Oskara za glavnu žensku ulogu, a nagrađeni su i montaža, specijalni efekti, originalna muzika i pesma iz filma "Chim Chim Cher-ee" braće Šerman (Richard and Robert Sherman). Prošle godine u avgustu obeleženo je pet decenija od pojave ovog legendarnog filma koji je obeležio mnoga detinjstva širom sveta mada je sama Pamela Travers bila očajna zbog ekranizacije koja nije odgovarala njenim književnim zamislima; "Bilo je u njoj nečeg tajanstvenog i sasvim neobičnog – nečeg što vas tera da se pribojavate i što vas istovremeno oduševljava" – književni opis glavne junakinje teško da se može doslovno primeniti na sugestivnu, ali ipak neodoljivu sliku guvernante koju je dočarala Džuli Endrjuz na filmu; ako tome dodamo razigranu animirano-igranu strukturu sa sjajnim, ali potpuno novim i drugačijim dramaturškim rešenjima prilagođenim filmu (u knjizi je Meri dadilja Džejn i Majklu, ali i blizancima Džonu i Barbari, kojih nema u filmu), mnogo je jasnije zašto Traversovoj filmska "Meri Popins" nije bila po volji); uoči obeležavanja velike godišnjice "Meri Popins" u okviru Diznijevog studija snimljen je i film "Spasavanje gospodina Benksa" (Saving Mr. Banks, 2013) reditelja Džona Lija Henkoka (John Lee Hancock), u kojem su prikazane mnoge relacije između Pamele Travers − igra je Ema Tompson (Emma Thompson) i Volta Diznija − Tom Henks (Tom Hanks) − na trnovitom putu do filmske ekranizacije.

    Scenarističko-rediteljski tandem Bil Volš i Don Da Gradi (Bill Walsh and Don Da Gradi), uz braću Šerman i naravno Volta Diznija i Roberta Stivensona, stvorili su pre više od pedeset godina furiozni mjuzikl sa elementima animiranog i igranog dečjeg filma, u određenom segmentu poštujući knjigu, ali i dodatno dajući mašti na volju; braća Šerman izmislila su i neprevodivu, a svima poznatu reč – "supercalifragilisticexpialidocious" – koju treba upotrebiti kad si srećan i zadovoljan u životu i nemaš više šta da kažeš! Antologijske su i animirano-igrane scene iz zemlje bajki u kojoj muzičko-scenski dominira Merin prijatelj, Bert − fantastični Dik Van Dajk (Dick Van Dyke), koji po kiši prodaje šibice, a po lepom vremenu crta po trotoaru, ili muzičke sekvence "Chim Chim Cher-ee", ili "Feed the Birds".

    Ali knjiga "Meri Popins" ne bi bila "tako živa i čudesna" − kako je svojevremeno konstatovao Volter de la Mer (Walter John de la Mare) − kada ne bi dodatno inspirisala umetnike širom sveta na nove i drugačije vizije: jedna od neobičnijih je televizijska verzija u dva dela u nekadašnjem Sovjetskom Savezu - "Мэри Поппинс, до свидания!" (1983), u kojoj je Natalija Andrejčenko (Наталья Андрейченко) dočarala lik Meri Popins, mada ne treba zaboraviti ni prve TV verzije koje su se pojavile još 1949. (Meri Viks/Mary Wickes kao Meri Popins). Da ne pominjemo mjuzikl na Vest Endu (West End Theatre) ili radio adaptacije na Bi-Bi-Siju (BBC). "Meri Popins", osim vaspitnog uticaja koji ima na generacije čitalaca i gledalaca širom sveta, ukazuje i na još nešto – kako je moguće težak i turoban život pretvoriti u nešto drugo što makar nalikuje trenucima kratkotrajne sreće i zadovoljstva; u tom smislu, poučni su i neki aspekti iz biografije same Pamele Travers.

    Supercalifragilisticexpialidocious!

  • Dečji svet kao metafora života odraslih

    Multimedijalni superheroji: Snupi i Čarli Braun

    Piše: Dejan Dabić

    decji svetNa početku ovog teksta o multimedijalnim superherojima, najvažnije je bilo razrešiti dilemu kako imenovati junake ove rubrike. Da je napisano samo "Peanuts", kako glasi originalni naziv stripa, većina verovatno ne bi ni znala o čemu se radi; ali kada napišete Snupi i Čarli Braun − onda je sve jasno i onima koji ne gledaju crtane filmove i ne čitaju stripove.

    Strip "Peanuts" proslavio je svog tvorca Čarlsa Šulca (Charles M. Schulz), koji ga je crtao od 2. oktobra 1950. godine sve do svoje smrti 13. februara 2000. godine. Prethodio mu je strip "Li’l Folks" iz 1947, koji je nakon nekoliko godina, uz određenu modifikaciju, prerastao u "Peanutse". Bila je to, s jedne strane, autorska doslednost od blizu 18.000 kaiševa stripa u unapred zadatoj formi od četiri kadra, a, s druge strane, i "umetnost prilagođavanja", pošto su sa junacima "Peanutsa" sazrevali kako sam autor, tako i njegovi čitaoci (njih preko 355 miliona na svim meridijanima sveta). Korišćenje civilizacijskih dostignuća koja su trenutno bila na raspolaganju ili su se u međuvremenu unapređivala, dodatno je uticalo da multimedijalni status prvobitnih strip junaka poraste do neslućenih razmera. Ova činjenica će svoju kulminaciju doživeti na jesen 2015. godine, kada će se animirana verzija prvi put pojaviti i u 3D tehnologiji, kao poklon za obeležavanje šezdeset pete godišnjice od izlaska prvog broja stripa.

    Od početka izlaženja stripa "Peanuts" glavni junaci − Čarli Braun (Charlie Brown), simpatični dečak i večiti gubitnik, i Snupi (Snoopy), njegov inteligenti, šarmantni, ali i ćudljivi pas − osvojili su srca dece i odraslih širom sveta (u 75 zemalja i na 21 jeziku). Lusi Kazvel sa Ohajo univerziteta u samo jednoj rečenici objašnjava suštinu ovog stripa: "Šulc stvara na prvi pogled naivan i nevin svet, ali taj svet je zapravo pun bola i konflikata." Ili, kako bi neki rekli, "Peanutsi" su dečji strip za odrasle, a Čarls Šulc je promoter sveta odraslih za decu. Čarli Braun i Snupi su od početka deo "The Peanuts Gang". U razmaku od par godina im se pridružuju dečak Šreder, devojčica Lusi (koju su u sinhronizovanoj crtanoj seriji koju smo gledali na nekadašnjoj Radio televiziji Beograd, nazivali Lucijom) i njen brat, a tek sredinom šezdesetih dolazi i Snupijev ljubimac − Vudstok, žuta ptica koja je dobila ime tek nakon istoimenog legendarnog rok festivala (zanimljivo je da je Bil Melendez pozajmljivao glas i Snupiju i Vudstoku u animiranim verzijama avantura Snupija i Čarlija Brauna). U animiranom filmu ova dvojica junaka prvi put se pojavljuju u kratkometražnom televizijskom crtaću "A Charlie Brown Christmas", u decembru 1965. godine (mada bi se moglo reći kako je, u neku ruku, njihov debi ipak bio već 1963. godine, u TV dokumentarcu "A Boy Named Charlie Brown", koji je govorio o Čarlsu Šulcu, i već prikazao neke animirane scene "Peanutsa"), a godinu dana kasnije i u "Charli Brown’s All Stars", da bi nakon nekoliko dugometražnih verzija vrhunac popularnosti doživeli u dve televizijske sezone (1983. i 1985) nama dobro poznatog serijala pod nazivom "The Charlie Brown and Snoopy Show".

    Svet sa nestrpljenjem iščekuje dugometražni animirani 3D film, koji u našoj zemlji distributer MCF (Megakom Film) najavljuje pod nazivom "Snupi i Čarli Braun: Film o klinjama", za novembar 2015. godine. Trejler je obećavajući, mada se nije mnogo moglo saznati o detaljima zapleta, ali ime reditelja Stiva Martinoa (koji je režirao "Ledeno doba 4"/ Ice Age: Conitnental Drift) i glas Bila Melendeza (koji je do sada davao glas Snupiju i Vudstoku) dovoljna su garancija da će najšira publika i, naravno, fanovi "Peanutsa" uživati. To je sigurno i ono što bi najviše želeo i njihov otac Čarls Šulc da je u prilici da odgleda ovaj film, jer, kako legenda kaže, osim što je bio veliki profesionalac u poslu, on je toliko voleo stripove da bi ih radio čak i da ga nisu plaćali za to!

  • Omiljeni junaci tinejdžera kao ilustracija američkog sna

    Multimedijski superheroji (36): Nindža kornjače

    Piše: Dejan Dabić

    ninja turtlesČuveni akcioni junaci iz stripova i animiranih filmova, ovog leta doživeli su svoje blokbaster izdanje u novom filmskom ostvarenju „Nindža kornjače“ (Teenage Mutant Ninja Turtles) reditelja Džonatana Libesmana (Jonathan Liebesman), južnoafričkog reditelja poznatog po „Gnevu titana“ (Wrath of the Titans) i po funkcionalnoj upotrebi 3D tehnologije. Ova mejdžor filmska avantura sa elementima fantastike i animacije (više od 400 animatora je radilo na CGI efektima) o novim doživljajima tinejdžerskih mutanata nindža kornjača zahtevala je pre svega dinamičnu montažu i mnoštvo zavodljivih specijalnih efekata ne bi li držala pažnju mlađih gledalaca širom sveta (samo na teritoriji SAD ovaj film je zaradio preko 400 miliona dolara), a nešto starijima oživela i uspomene na bezbrižno detinjstvo (za mnoge su asocijacija na „Nindža kornjače“ animirani TV serijal koji je počeo sa prikazivanjem krajem osamdesetih godina prošlog veka).

    Legenda kaže da je veliki uspeh stripa o kornjačama koje nose imena renesansnih slikara: Mikelanđelo, Rafaelo, Leonardo i Donatelo, a koji je nastao u prvoj polovini osamdesetih, velikim uspehom iznenadio i same autore Kevina Istmena (Kevin Eastman) i Pitera Lerda (Peter Laird). Navodno se u to vreme crtač stripova Istmen izdržavao kao konobar, a njegov prijatelj Piter Lerd bio ne previše plaćeni ilustrator (legenda, takođe, kaže da su za prvo crno-belo izdanje stripa novac pozajmili i od Istmenovog rođaka), da bi sa pojavom neobičnih junaka koji žive u kanalizaciji i imaju pomalo uvrnute navike, ali se bore na strani dobra, sve postalo istorija šou biznisa... Kreće vrtoglavi uspeh kojem zamah daju poznata animirana TV serija (koja je najpre rađena klasičnom animacijom da bi mnogo godina kasnije doživela i svoje kompjutersko izdanje, što je dodatno povećalo interesovanje za „tinejdž mutante“), kreativno osmišljavanje igračaka i video-igrica (gde svaki lik dobija dodatnu karakterizaciju, što dovodi do stvaranja industrije zabave i za brend zvani „nindža kornjače“ počinju da rade mnogi kreativni timovi i stručnjaci različitih profila).

    U najnovijoj filmskoj ekranizaciji, već pomenutoj Libesmanovoj 3D avanturi „Teenage Mutant Ninja Turtles“, nindža kornjače se udružuju sa neustrašivom novinarkom Ejpril O’ Nil (April O’ Neil) i njenim simpatičnim kamermanom Vernonom Fenvikom (Vernon Fenwick) u borbi za spasavanje sveta. Pored toga što su nindža kornjače zanimljive zbog toga što svaka ima nešto po čemu se izdvaja ‒ Mikelanđelo i Rafaelo su po nekim pokazateljima najpopularniji među fanovima – one deluju i poučno na mlađe gledaoce, jer pokazuju da se isplati suprotstavljanje zlima i moćnijima od sebe i da ponekad put od kanalizacije u kojoj obitavaju vodi i do samog vrha. Baš kao što je i za njihove tvorce sve počelo na kuhinjskom stolu i dvema tablama za crtanje, a završilo se ostvarenjem američkog sna...

  • Pola veka američkog heroja srpske krvi

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji (35): Dži Aj Džo (G. I. Joe)

    GIJoe1Pre nekoliko meseci Dži Aj Džo (G. I. Joe), popularna figurica vojnika nastala uoči Vijetnamskog rata, obeležila je pola veka svog postojanja. Tada je od strane kompanije „Hasbro" (Hasbro) predstavljena na sajmu igračaka u Njujorku. Idejni tvorac figurice je Don Livajn, koji je dizajnirao figuricu visoku 30 centimetara sa 21 pokretljivim delom. Ono što je za sve nas dodatno zanimljivo jeste legenda koja kaže da je kao prototip za ovog akcionog junaka, za kojeg su u ovih pedeset godina bili podjednako zainteresovani i deca i kolekcionari, poslužio heroj iz Drugog svetskog rata, američki narednik Mičel Pejdž (Mihajlo Pejović, „naše gore list", dete krajiških emigranata). I sam Livajn, koji je bio učesnik rata, kaže da je igračku kreirao u čast ratnih veterana, ili kako je to formulisao jedan od nekadašnjih direktora „Hasbroa" − „za srčane borce koji ratuju za pravu stvar". Ova figurica, kao i sam junak u celini, sa promenjenim društveno-političkim okolnostima i na zahtev tržišta, doživljavao je mnogobrojne metamorfoze postajući multimedijski heroj, čime i definitivno zaslužuje mesto u našoj rubrici. U periodu velikih protesta protiv Vijetnamskog rata sa jačanjem hipi pokreta i jedne sasvim drugačije politike na tragu „šezdesetosmaških" previranja, Dži Aj Džo postaje sve manje zanimljiv svojim vojnim, a sve više svojim avanturističkim obeležjima, kao superheroj koji istražuje i spasava; na tržišnu utakmicu i na činjenicu da je ljudima dosta rata, utiče i uspon vezan za filmski serijal „Rat zvezda", koji otpočinje u drugoj polovini sedamdesetih, zbog čega i „Hasbro" odlučuje da preorijentiše svoju proizvodnju prilagođavajući svemu tome i „džiajdžojca", smanjujući ga na nekih desetak centimetara.

  • Trijumf malih sivih ćelija

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji: Herkul Poaro (Hercule Poirot)

    poaroPosle nešto manje od četiri decenije od poslednjeg romana Agate Kristi (Agatha Christie) − „Zavesa" (Curtain – Poirot's Last Case, 1975), čiji je glavni junak bio nenadmašni belgijski detektiv Herkul Poaro (Hercule Poirot), britanska štampa prenela je informaciju da su naslednici slavne književnice dozvolili nastavak njegovih avantura iz pera Sofi Hane (Sophie Hannah) koja je, do sada, bila poznata po psihološkim trilerima, a u stvari je istinski fan literature Agate Kristi i, posebno, lika Herkula Poaroa. Zaplet i ime knjige biće držani u tajnosti do septembra 2014. godine, ali sasvim sigurno neće biti „vaskrsavanja" popularnog junaka, čija je smrt opisana u „Zavesi" (a za nju saznajemo preko naratora, Poaroovog prijatelja, kapetana Hejstingsa), nego će radnja biti smeštena u periodu koji obuhvataju romani „Misterije Plavog voza" (The Mystery of the Blue Train) i „Opasnosti u End hausu" (Peril at End House).

  • Ja sam zakon

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji: Sudija Dred

    dreddNajmanje dva razloga nas opredeljuju da u ovom trenutku govorimo o Sudiji Džozefu Dredu, beskompromisnom borcu za poštovanje zakona u ne tako dalekoj budućnosti; jedan je aktuelna filmska ekranizacija Pita Trevisa „Sudija Dred 3D" (Dredd 3D, 2012) sa Karlom Urbanom u naslovnoj ulozi, a drugi je luksuzno Komikovo izdanje iz septembra prošle godine koje obuhvata izbor najboljih epizoda „Sudije Dreda", scenarista Džona Vagnera i Alana Granta sa crtačem Brajanom Bolandom i u prevodu Vuka Markovića (u sećanju stripofila osamdesetih godina prošlog veka ostale su epizode koje su objavljivane u strip-reviji „Laser").

    Sudija Dred prvi put se pojavio 1977. godine u kultnoj britanskoj SF strip antologiji „2000 AD". Jedan od njegovih autora, Džon Vagner, ovako je sublimirao popularnog junaka: „Dred je kombinacija dobrog i lošeg momka. Kad vidite šta radi, morate da pomislite da je sreća što takav tip ne postoji.

  • Varvarin iz Simerije

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji (32): Konan Varvarin

    conanProšla godina je nesumnjivo bila godina revitalizacije multimedijalne slave Konana Varvarina ili Konana Simerijanca; s jedne strane, u svetu je napravljen rimejk filma koji je pre tridesetak godina proslavio „Herkula elektronske epohe", Arnolda Švarcenegera, a s druge – agilni strip izdavač iz naše zemlje Darkwood otpočeo je seriju strip albuma koja je ovoga leta došla do svog četvrtog nastavka. Ideja ovog izdavača bila je objedinjavanje svih Konanovih klasičnih avantura objavljivanih u Marvel Comicsu, a za fanove predstavljanje serijala Conan the Barbarian (1970) i Savage Sword of Conan (1974). Konanov lik stvorio je pre osamdeset godina američki pisac Robert Ervin Hauard u pulp seriji objavljivanoj u časopisu Weird Tales. Na osnovu Hauradovih priča Marvel je pokrenuo serijal po scenariju Roja Tomasa sa Barijem Vindzorom Smitom kao crtačem, da bi crtež kasnije preuzeo Džon Bjusima. Od 2003. godine u Dark Horse počinje novi serijal po scenariju Kurta Bjusieka sa crtačem Kerijem Nordom.

  • Od bezazlenosti do politike

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji: Štrumfovi

    smurfsU prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka jedna od animiranih serija koja je obeležila mnoga detinjstva na području nekadašnje Jugoslavije bili su "Štrumpfovi". TV Beograd i TV Zagreb svojevremeno su "nahovali" (nahsinhronizovali) seriju na obe varijante nekada jedinstvenog jezika. Originalna (američka) animirana TV serija nastajala je u periodu od 1981. do 1990. godine i imala je 256 polusatnih epizoda; Hana i Barbera su za „Štrumpfove" dobili 1983. godine čak i televizijsku nagradu "Emi" u kategoriji animiranog programa do jednog sata.

  • Osvetnici

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji: The Avengers - Osvetnici
    Razbijači bioskopske blagajne

    avengersDugoočekivani Diznijev blokbaster "Osvetnici" (The Avengers) ne samo da je u potpunosti ispunio očekivanja, već ih je dobrano i nadmašio. Otvorio se na američkom Box Office-u sa rekordnih 207 miliona dolara, čime je postao apsolutni rekorder kada je zarada u pitanju, sa tendencijom ne samo da uđe među deset filmova sa najvećom zaradom u istoriji, već i da zasedne na sam vrh. Producenti predviđaju da će zaraditi više od milijardu dolara samo od bioskopskog prikazivanja. Mediji prenose izjavu Roberta Ajgera, izvršnog direktora kompanije Dizni: "Uspeh 'Osvetnika' očigledno je potpomognut uspesima "Ajronmena" (Iron Man), 'Tora' (Thor) i 'Kapetana Amerike' (Captain America). Zahvaljujući ovom filmu napravićemo i drugi deo 'Tora' i 'Kapetana Amerike' i treći deo 'Ajronmena', a nadamo se i nove 'Osvetnike'. Ovo je odlična ilustracija zbog čega volimo Marvela - sjajni likovi, sjajno pripovedanje i divna mogućnost za njihovo efikasno adaptiranje za veliki ekran. Iz naše perspektive, to je franšiza".

  • Moćni ratnik Asgarda

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski heroji (30) - Thor

    thor

    Nordijska mitologija i mašta Stena Lija i Marvel komiksa dovela je do stvaranja još jednog superheroja stripa u 60-im godinama prošlog veka. Legenda kaže da su autori želeći da kreiraju lik snažniji od najsnažnijeg, došli na ideju da to ne bude čovek, već bog. Tako se došlo do nordijske mitologije i Tora (Thor), Boga groma i munje, najstarijeg sina vladara svih bogova, Odina; on je jači od svih ljudi i bogova, a upotrebljava i neke magične predmete, pre svih čekić Mjolnir. Strip serijal  otpočeo je 1962. godine u okviru 83. broja „Journey into Mystery“. Sten Li je scenaristički osmislio priču i likove.

  • Borba mutanata

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji (29): X-Men

    x-man

    Klasik „devete umetnosti“, Sten Li, stvorio je nekoliko poznatih superheroja stripa, uključujući i jednog od najvećih u istoriji - Spajdermena. Na tom putu, jedna od značajnih stanica su nesumnjivo bili i X-Men. Kako je konstatovano u  prvom delu filma „X-Men“ (2000) kojim je otpočeo serijal - „Mutacije su pokretačka snaga evolucije. Svakih nekoliko milenijuma evolucija napravi veliki korak napred“.

    Stoga su sasvim normalna pitanja koja ljudi postavljaju - ko su oni i šta mogu da učine? Jer, kao što reče jedan od junaka, „Čovečanstvo se uvek bojalo onoga što ne razume“.

  • Denis napast

    Piše: Dejan Dabić
    Multimedijski superheroji (28): Denis napast
    PETOGODIŠNJAK OD ŠEZDESET GODINA

    pr_Dennis_Menace

    Strip „Denis napast“ pojavio se prvi put 12.marta 1951.godine u šesnaest američkih listova. Autor Henri-Henk (King) Kečam imao je otprilike isto onoliko godina koliko i njegov najpoznatiji junak, kada je u detinjstvu poželeo da postane crtač stripova. Zato nije neobično što je odmah nakon prve godine studija napustio Univerzitet u Vašingtonu i 1938. godine našao uhlebljenje kao animator, najpre kod Voltera Lanca („Pera detlić“), a kasnije i kod Volta Diznija. Radio je na stripovima o Pinokiju, Bambiju i Patku Dači, a tokom Drugog svetskog rata u američkoj mornarici crtao je motive za mornaričke postere i materijal za obuku. Legenda kaže da je Kečam inspiraciju za lik Denisa Mičela, vragolastog petogodišnjaka koji do ludila dovodi svog komšiju Džordža Vilsona, dobio kada je njegova žena jednog dana upala u studio u kome je radio. „Tvoj sin je prava napast“, rekla je tada gospođa Kečam besna zbog nereda koji je njihov petogodišnji sin napravio u svojoj sobi, a Henku je tog trenutka sinula ideja i rođen je multimedijalni junak sa skoro šezdesetogodišnjom karijerom, kako u stripovima i knjigama, tako i u animiranim i igranim filmovima, televizijskim serijama, mjuziklima... Do sredine osamdesetih Henk Kečam je sam crtao strip o Denisu, da bi desetak godina nakon toga nastavio da nadgleda rad svojih naslednika Markusa Hamiltona i Ronalda Ferdinanda -  i tako sve do 2001. godine (iste godine kada je njegov najpoznatiji junak napunio pedeset godina, Henk Kečam je umro u osamdeset drugoj godini).