Menu

logo

Nismo komercijalni bend

Intervju: Aleksandar Stošić, frontmen grupe Nahty
Razgovarao: Aleksandar Nikolić Coa

nahty1. Iako bend Nahty postoji od 2003. tek je ove godine izašao album prvenac. Zašto se čekalo toliko? Da li je to bilo usled nedostatka materijala, poteškoća sa snimanjem i objavljivanjem, ili nešto skroz deseto?

Snimanje bubnja smo započeli davne 2008. a finalni miks je bio gotov sredinom 2011. godine. Samo snimanje se odvijalo na 4 različite lokacije i cela ta priča je bila jako zanimljiva, ali zbog određenih privatnih i tehničkih problema koji su se dešavali sam proces je potrajao jako dugo, ali smo zadovoljni finalnim produktom koji smo dobili uz pomoć Mladena Marjanovića.

U međuvremenu smo bili jako kreativni, sazrevali u svakom pogledu, tako da su neke pesme koje su prvobitno bile predviđene za snimanje bile zamenjene nekim drugim, ali opet nismo uspeli da snimimo sve što smo želeli. Potraga za izdavačem je trajala skoro šest meseci. Pored skoro svih domaćih, kontaktirali smo i sa nekim stranim nezavisnim izdavačima, dobili pohvale za poslati promo materijal, ali niko nije hteo ozbiljno da stane iza benda. Ovde kod nas su nas odbili prvenstveno zbog engleskog jezika ili navodno slabije odrađene produkcije, nepostojanja ciljne grupe za ovo što mi radimo i slično. Ja sam odlučio da prekinemo tu agoniju sa izdavačima i postavimo ceo album na sajt bandcamp i omogućimo ljudima da preslušavaju i skidaju pesme, jer jedino tako smo mogli da nastavimo dalje i bukvalno se oslobodimo tog "tereta".

2. Pomenuo si da ste album "Silence in your mouth" postavili za besplatan daunloud na bandcampu. Da li imate podataka o tome koliko je puta skinut? Šta misliš koliko je na to uticalo to što vam se spot za pesmu "On Fire" zavrteo i na regionalnom MTV-ju?

Broj preslušavanja i "skidanja" albuma naglo se povećava svaki put uoči nekog koncerta, gostovanja na televiziji, objavljivanja raznih top-lista, recenzija ili godišnjeg pregleda albuma na kojima se mi nalazimo i jako sam zadovoljan tim brojem.

Spot za "On Fire" je uradio odličan posao i omogućio da dospemo do nekog šireg auditorijuma koji nam je do tada bio nedostupan jer smo se vodili kao demo bend koji je uz to iz Niša. Najpre smo postavili spot na youtube i dobili odlične komentare. Dve nedelje nakon toga, tačnije 3. januara 2012, objavili smo album a ugovor sa MTV-jem sklopili negde februara prošle godine. Mesecima se spot vrteo na skoro svim niškim TV stanicama a pesma je u to vreme bila hit dana na internet radiju Rock the Balkans, čija se baza nalazi u Francuskoj.

3. Vaš album pokupio je sasvim zasluženo dobre kritike po regionu i pružio vam šansu da svirate ne samo u Nišu već i Zaječaru, Majdanpeku, ali i u Hrvatskoj. Kakvi su utisci sa tih proputovanja. Kako publika van Niša reaguje na vaš nastup?

Putovanja i koncerti su za mene jako lepa stvar, možda najbitnija u svemu ovome, ali znaju da budu i naporni. Snalaženje u nekim drugačijim okolnostima od onih koji postoje u rodnom grada pravi su izazov i omogućavaju sazrevanje benda i omogućavaju da se stvori bolja povezanost među nama. Mene je najviše obradovao sam prelazak na kombi kao prevozno sredstvo jer stvara osećaj višeg stepena u samoj organizaciji i daje ozbiljan ton celoj priči. Najzad smo u mogućnosti da ponesemo sve što nam je potrebno od binske opreme i tako na samom nastupu imamo naš zvuk koji postoji i na probama.

Iz mog ugla, dok sam na bini sa drugarima, vidim da je publika u početku obazriva, ali kako koncert odmiče i mi dajemo sve od sebe, aplauzi i reakcije uglavnom postaju učestalije i stvara se dobra atmosfera a neka doza kulminacije se dostiže posle pesme "On Fire", sa kojom su upoznati svi koji posećuju naše nastupe. Nakon toga odsviramo naslovnu numeru i to je to. Ne računajući Niš, mislim da smo letos samo na festivalu u Majdanpeku svirali bis jer je publika bila apsolutno fantastična.

Nismo komercijalni bend, neki nas definišu i kao melanholične i mračne, nemamo izraženu interakciju sa publikom, ne pričamo viceve i doskočice, tekstovi su na engleskom jeziku, tako da je broj ljudi u publici uglavnom solidan, nikada nije prepun klub i slično, ali to nam ne predstavlja problem da uvek pružimo maksimum odličnim izvođenjem pesama.

4. Znam da dosta pratiš nišku lokalnu muzičku scenu. Koji su neki od bendova na koje ti tipuješ da mogu da naprave nešto bitno u ovom gradu ili još bolje u zemlji i regionu?

U Nišu ima dosta zanimljivih bendova, ali ako se ograničim na relativno novije bendove koje sam imao prilike uživo da čujem i u skladu sa mojim afinitetima, mogu da izdvojim mladi bend Ego, koji svakim koncertom zvuči sve bolje i polako pronalazi svoj specifičan zvuk i čiji album prvenac željno očekujem u nekom skorijem periodu. Tu je fenomenalni Stereolimit sa svojim prvim albumom i naravno nezaobilazni bend mog rođenog brata Makija Kiša kerozina, koji se sprema za snimanje drugog albuma. Plastic Sunday je napravio najveći prodor po zemlji i regionu u poslednjih par godina dok je Eyot već odlično etabliran i u svetskim jazz vodama. Sledi bend sa čudnim imenom Šeret Blejzer Micro Driver sa svoja tri spota i prvim albumom koji je u fazi miksovanja. Uz Figurative Theatre mogu da izdvojim i mladi bend Leer, kao i bend sa odličnim sviračima Decokvaritelji.

5. Bendu se nedavno priključio Petar Milosavljević na basu. Kako je došlo do te saradnje i kako se Pera uklopio u bend?

U fazi pripreme za snimanje našeg spota Marko Naskov, koji je inače bio basista od početka postojanja benda Nahty, predložio je da se on pojavi za bubnjem u spotu jer smo tokom tog perioda pauze u radu i čekanja da album bude priveden kraju ostali bez bubnjara. Marko se u međuvremenu pokazao i kao odličan bubnjar pa smo mesec dana pre promocije albuma, aprila prošle godine, rešili da ipak nađemo novog basistu. Ica se odmah setio Petra, koga poznajemo dugi niz godina i čiji smo rad sa drugim bendovima intenzivno pratili, tako da je nekoliko dana kasnije on postao novi basista. Marko za bubnjem i Petar za basom dali su novu dimenziju celoj priči. Po meni bend u ovoj postavi najbolje funkcioniše do sada. Oseća se ta doza harmonije i kapiranja koja je neophodna za zajedničko funkcionisanje tokom koncerata a posebno u procesu stvaranja novih pesama.

6. Objasni našim čitaocima šta uopšte znači reč Nahty i otkud to ime?

Kristini je zapisivala nekoliko reči koje su joj se stalno provlačile kroz glavu. Neke od njih kojih se sećam bile su nahty i jurhan. Pokušali smo preko interneta da nađemo njihovo značenje i otkrili da one zapravo tako povezane, u starohebrejskom jeziku, znače "poziv na meditaciju", tj. odlazak na neki viši meditativni nivo, u mom slobodnom tumačenju.

Tek nakon godinu dana autorskog rada bez imena, ja sam insistirao da se bend nazove Nahty, jer je ime egzotično i sasvim autentično, pogotovu na ovim prostorima a i nekako odlično reprezentuje našu muziku koja opet ne može da se svede pod određeni žanr nego predstavlja fuziju više muzičkih pravaca, tako da na kraju reč nahty u finalnoj verziju predstavlja ime i ništa više od toga.

7. Kakvi su planovi za dalji rad? Možda je još uvek rano govoriti o tome, ali kada možemo očekivati neko novo studijsko izdanje?

Album je izašao pre godinu dana tako da je još rano govoriti o drugom izdanju.
Primarni planovi za ovu godinu su snimanje još dva spota, najverovatnije za pesme "Silence in your mouth" i "Feeling something strange", ali ako uspemo da stvorimo uslove voleo bih da snimimo spot i za pesmu "Broken", koja je po meni možda i najbolja kompozicija na albumu. Planiramo da uradimo jednu ozbiljniju turneju po zemlji i regionu, leti kreću festivali a usput je u planu naravno i kompletiranje novih pesama jer postoji mnogo ideja koje treba privesti kraju. Na skoro svakom koncertu tokom prošle godine odsvirali smo barem dve do tri nove pesme.
Volimo da sviramo i stvaramo tako da će svega toga biti u vremenu koje dolazi.

Add comment


Security code
Refresh