Menu

logo

DIPLOMA – PALOMA

Koliko danas vredi znanje u Srbiji?
Piše: Ivana I. Božić

diploma-paloma"Došao sam do zaključka da je koledž samo rupa za skrivanje. Bilo je kretena koji su ostajali zauvek unutra. Čitavo je mesto bilo jalovo.
Nikada ti nisu govorili šta te čeka napolju u stvarnom svetu. Samo su te kljukali teorijama i nikad ti ne bi rekli koliko je ulica tvrda."

Čarls Bukovski, „Bludni sin"

Zavšetak fakulteta znači kraj noćima bez sna provedenim uz knjigu, polaganju ispita, hrani iz menze ili mamine kuhinje... kraj onom bezbrižnom vremenu ispunjenom strepnjom oko ispita i polaganja istih, vremena za odlazak na koncerte za koje bukvalno odvajate od ionako skromnog studentskog budžeta, žurki sa promo cenama, blejanjem sa prijateljima, kolegama, nekim sporadičnim likovima...

Mnogi studenti ne ukapiraju da je fakultet samo jedna od stepenica na putu ka životnim postignućima, već je za njih on glavni cilj. Zato i ne znaju kojim putem da krenu nakon diplomiranja. Studiranje treba iskoristiti kako bi otkrili šta, zapravo, želite od života, ali većina dvadesetogodišnjaka u tom trenutku to ne zna.

Visoko obrazovanje = dobar i pristojno plaćen posao?

San svakog čoveka je da radi posao koji voli i za koji se školovao i da za to bude adekvatno plaćen. Retki su srećnici koji se mogu pohvaliti da rade upravo ono što vole a još ređi su oni koji se mogu pohvaliti pristojnom platom ili bilo kakvim primanjem.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom jedne godine diplomira 15.811 studenata u oblasti prava, ekonomije i ostalih društvenih nauka. Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja trenutno je 12.917 diplomiranih ekonomista, 6.050 pravnika, 4.406 mašinaca i elektronaca i čak 13.924 vlasnika diploma filozofskog, filološkog i ostalih društvenih fakulteta, osim prava i ekonomije. Lekara, stomatologa, veterinara i socijalnih radnika se iškoluje ukupno 4.210, a nastavnika za 180 manje.

Na državnim fakultetima godišnje diplomira 28.476 studenata, na privatnim 8.179, dok oko 9.500 diplomira na visokim privatnim i državnim školama. Najviše diploma se izda u Beogradu a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji.

Trenutno indeks poseduje 228.531 student, a posao traži 68.541 diplomirani. Potrebe tržišta i upisne kvote na fakultetima nisu usklađene tako da mlade ljude, nakon završenih studija, čeka bezuspešno traganje za poslom. Do radnog mesta najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, matematičari, nastavnici stranih jezika i lekari pojedinih specijalnosti – anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi.

Među traženim zanimanjima su i kuvar i poslastičar. Prema podacima Centra za zapošljavanje, poslodavci traže visokokvalifikovane poslastičare i kuvare. A kada ste traženi na tržištu, onda možete i da birate poslodavca, ali i platu.

Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja nalazi se 266.148 osoba bez ikakvog radnog iskustva. Glavni problem nezaposlenih bez radnog iskustva je nekvalifikovanost za stručne poslove. Skoro polovina nezaposlenih su ljudi sa srednjom stručnom spremom, oko 40% je bez ikakvih kvalifikacija, a svega 2,8% ima višu školu ili fakultet. Najviše nezaposlenih bez dana radnog iskustva ima među ekonomskim tehničarima, prodavcima i maturantima gimnazije. Polovina onih koji nikada nisu radili mlađa je od 30 godina.

Da li je diploma obično parče papira ili ulaznica u poslovni svet?

Da ne možete studirati bilo šta i da morate biti vizionar, shvatio je Vladimir G., diplomirani sociolog. Nakon diplomiranja kucao je na mnoga vrata, ali su sva ostala zatvorena. „Stažirao sam u jednoj gimnaziji u okviru programa 'Prva šansa', ali sam nakon isteka tog perioda ponovo bez posla. Teško je pronaći zaposlenje u mojoj struci, posebno u školama. A i na birou nikada nema posla za nas sa diplomom. Uvek se traže fizički radnici, obućari, građevinari. Niko neće nas da zove, čak ni za neku nižu nadnicu", razočaran je Vladimir.

Milica K. je 2002. godine upisala Pravni fakultet u Nišu sa željom da jednog dana radi kao sudija. Međutim, tokom njenih studija, ne samo da se promenio obrazovni program, već je reformom pravosuđa znatno smanjen broj sudija ali i sudova. "Pre dve godine sam završila studije. Nakon diplomiranja prijavila sam se na biro, ali i dalje tragam za poslom. Svesna sam da je teško pronaći posao, posebno kada je toliko puno diplomiranih pravnika na birou. Još ja živim u malom mestu gde je ukinut sud, tako da mi ostaju opcije ili advokatska praksa, ili pravna služba u nekoj firmi. Naravno, svi traže prethodno iskustvo. A kako da stekneš bilo kakvo iskustvo kada niko neće da te primi makar kao pripravnika? Niko neće da vas primi tek tako. Potrebno je da poznajete nekoga da vas preporuči. Danas je uglavnom tako."

Sasvim drugačije je iskustvo Miličinog kolege Vladimira V., koji je nakon diplomiranja počeo da stažira u jednoj advokatskoj kancelariji. „Tek kada krenete da kao radite nešto, shvatite koliko se teorija, koja se izučava na fakultetu, i praksa razlikuju. Lično poznajem neke naše starije kolege koje ne umeju ni najobičniju molbu da sastave.", iskren je ovaj pravnik. Na pitanje koliko mu je diploma pomogla u traženju posla, samo se jetko nasmejao: „Heh, pomaže tu drugačija vrsta papira."

Nakon završenog Fakulteta za menadžment, Verica N. provela je tri godine tražeći bilo kakav posao. Na kraju je uspela da pronađe posao, ali ju je poslodavac prijavio kao da ima samo završenu srednju školu. „Toliko nerviranja oko ispita i fakulteta, pa onda skoro pola godine sam izgubila oko poslednjeg ispita koji je jedan od najtežih na menadžmentu, da bih na kraju gotovo pala u depresiju jer nisam uspela da pronađem posao." Kako nije iz Niša, od plate koju prima mora da odvoji za kiriju, račune, hranu..."Teško uspevam da sastavim mesec. Obično mi moji pošalju nešto para jer moja plata ne može da pokrije najosnovnije troškove."

Kažu da je najperspektivnije studirati elektroniku jer se kasnije najbrže stiže do zaposlenja. Naravno, zavisi o kom smeru se radi. Sveže diplomirani elektronac Nikola Z. je nakon nepunih mesec dana pronašao posao. „Kada sam diplomirao, počeo sam da šaljem svoj CV nekim firmama gde sam čuo da im je potreban profil radnika kakav sam ja. Nekoliko njih mi se zahvalilo na ponudi sa konstatacijom da su ta mesta već popunjena. Jedni su čak rekli da će me zvati na intervju i više se nikada nisu javili. Onda mi je, gotovo slučajno, ispala prilika za ovaj posao koji sada radim. Jednoj firmi je bio potreban programer. Otišao sam na razgovor i šef je na kraju pitao kada mogu da počnem da radim. Dobio sam ugovor na neodređeno a i plata je solidna."

Zbog lošeg materijalnog stanja, Marijan S. nije uspeo da se upiše na fakultet, ali je vremenom, uz pomoć drugara, naučio web dizajn. Na jednom od sajmova zapošljavanja ostavio je svoju biografiju na štandu jedne firme. Budući poslodavac je, videvši njegove radove koje je okačio na svoj Facebook profil, odlučio da ga pozove na razgovor. Nakon toga je dobio i posao u jednoj firmi koja se bavi izradom promotivnog materijala (brošure, katalozi, plakati, flajeri, web sajtovi...). "Angažovan sam preko studentske zadruge, tako da mi ne teče radni staž. Za sada je dobro, osim što plata ponekad kasni. Uglavnom, posla uvek ima. A kad ima posla, onda bude i para.", tvrdi Marijan.

Nikola V. je najpre upisao Elektronski fakultet u Nišu, da bi nakon dve godine prešao na Višu elektronsku. Tamo je donekle davao redovno ispite a onda je jednostavno stao jer se pomalo i razočarao. Na nagovor prijatelja počeo je da uči programiranje a danas radi za jednu beogradsku firmu. „Posao nije nimalo lak, zahteva dosta odricanja, ponekad ne mogu da se danima vidim sa meni dragim ljudima, ponekad su rokovi kratki i gotovo da ceo dan provedem na poslu, ali, kada dođe plata, shvatim da sav trud nije bio uzaludan."

Kraj večitih studenata

Oni koji su upisali studije pre usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju (2005) moraće da diplomiraju do sledeće akademske godine. Ukoliko to ne urade, moraće da pređu na bolonjski sistem školovanja ili da promene fakultet ili univerzitet, ili da odustanu od studija. U cilju smanjenja broja večitih studenata, neki fakulteti organizuju dodatne rokove.

Do 2020. godine Srbija bi, strategijom obrazovanja, trebalo da ima 40% visokoobrazovanih koji imaju od 30 do 34 godine. Da bi se to ambiciozno predviđanje ispunilo, potrebno je da diplomira skoro svaki student koji danas ima od 22 do 26 godina. To znači da, od 225.000 studenata upisanih od 2005. do 2009. godine, njih 200.000 mora da završi fakultet. Međutim, trenutna statistika je poražavajuća jer u Srbiji u proseku godišnje diplomira oko 15.000 studenata, dok skoro svako drugi odustane od studiranja.

Da bi se povećao broj visokoobrazovanih, neophodno je da i država izdvoji veća sredstva za visoko obrazovanje. Primera radi, razvijene zemlje godišnje izdvajaju minimum 1,6% bruto nacionalnog dohotka za visoko obrazovanje, dok se kod nas izdvaja manje od 0.9%. Trenutno 6,5% stanovništva ima fakultetsku diplomu, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 55.241 građanin sa diplomom fakulteta i oni čine 7,36 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.

Oko 60.000 studenata poseduje bolonjske diplome sa zanimanjima kojih u zvaničnim registrima nema. Kako bi studente uklopili u tržište rada, Nacionalni savet za visoko obrazovanje proslediće, početkom naredne godine, Ministarstvu prosvete predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija. Njime će biti definisani nivoi obrazovanja i ishodi učenja, tj. šta student treba da zna i šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koju je stekao na određenom nivou obrazovanja. Bolonja je uvela zanimanja poput poslovnog psihologa, mastera prostornog planiranja, sajber forenzičara, kojih ranije nije bilo u registrima. Kako nema zvaničnog objašnjenja šta ovi ljudi umeju da rade i kakve kompetencije nosi njihova diploma, poslodavcima su "teško vidljivi". Kod nas još uvek nije definisano šta je, na primer, neko ko završi bačelor iz psihologije a zatim ode na informatiku kako bi upotpunio znanje iz te nauke. Međutim, u svetu se sve to jasno definiše, tako da tamo neko može da bude bačelor iz jedne oblasti a master iz druge.

Uvođenjem Nacionalnog okvira kvalifikacija znatno će biti olakšano priznavanje kvalifikacija i mobilnost kako u okviru zemlje, tako i među zemljama evropskog obrazovnog prostora i šire.

Najtraženija zanimanja u 2013. godini

CareerBuilder i Economic Modeling Specialists Intl. sproveli su istraživanje za američko tržište o tome koja će zanimanja biti najtraženija 2013. godine. Listu najtraženijih zanimanja objavio je i Magazin Forbs.

Prema rezultatima ovog istraživanja, top 18 zanimanja za 2013. godinu su:

1. Softver developer (programer) – od 2010. godine porast potražnje ovog zanimanja je 7%, a prosečna plata je 90.530 $ godišnje.
2. Računovođe i revizori – od 2010. godine porast potražnje je 3%; a prosečna plata iznosi 61.690 $ godišnje.
3. Marketing istraživač i marketing specijalista – od 2010. godine potražnja je za 10% veća, a prosečna plata je 60.570 $ godišnje.
4. Analitičar informacionih sistema – od 2010. godine porast potražnje je 5%.
5. Menadžer ljudskih resursa – od 2010. godine potražnja je za 5% veća.
6. Administrator mreže i administrator inofrmacionih sistema – od 2010. godine porast potražnje ovog zanimanja je 5%.
7. Predstavnik prodaje – od 2010. godine potražnja je za 4% veća.
8. Analitičar za bezbednost informacionih sistema, web inženjeri i dizajneri informacionih sistema – od 2010. godine potražnja je porasla za 5%.
9. Mašinski inženjeri – od 2010. godine porast potražnje ovog zanimanja je 6%.
10. Industrijski inženjeri – od 2010. godine porast potražnje je 5%.
11. Programeri – od 2010. godine porast potražnje je 3%.
12. Finansijski analitičari – od 2010. godine porast potražnje je 4%.
13. Specijalisti za odnose s javnošću – od 2010. godine porast potražnje je 4%.
14. Menadžeri za logistiku – od 2010. godine porast potražnje je 8%.
15. Administratori baza podataka – od 2010. godine porast potražnje je 7%.
16. Event planeri – od 2010. godine potražnja je porasla za 10%.
17. Finansijski kontrolori – od 2010. godine potražnja je porasla za 3%.
18. Lični finansijski savetnici – od 2010. godine porast potražnje ovog zanimanja je 3%.

IT zanimanja atraktivna su i u Srbiji, a najtraženiji su programeri, administratori mreže, dizajneri. Prema rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata programera u septembru ove godine iznosila je bruto 105.815 dinara. Ipak, još puno radnih mesta čeka da bude popunjeno jer svake godine ostane preko pet hiljada slobodnih radnih mesta u oblasti informacionih tehnologija.

Add comment


Security code
Refresh