Menu

logo

The Walking Dead

Piše: Pavle Zelić
(Okružen mrtvima: The Walking Dead, grafička novela - 2003-...
(Image comics)/ TV serija - 2010-... (AMC))

okruzen-mrtvimaZombiji su pobedili. Konačno! Pažljivijem konzumentu popularne kulture teško mogu da promaknu određene pravilnosti u ponudi knjiga, filmova, TV serija i stripova, pre svega po pitanju njihove žanrovske i tematske određenosti u pojedinim periodima. Jednostavnije rečeno, i koristeći primere čudovišta i natprirodnih bića koja su u modi određene godine, ti trendovi se mogu vezati za vampire, vanzemaljce, superheroje, čarobnjake, duhove, anđele i demone...Svako od ovih stvorenja je u nekom periodu hit. Obično to počinje serijalom knjiga ili fimova (npr. Sumrak saga, Hari Poter, X-men serijal), a zatim se širi preko serija sa sličnom tematikom, strip adaptacija, kompjuterskih igara...

I sve to uz mnogo, mnogo neophodnih zaluđenih tinejdžera koji prazne buđelare bespomoćnih roditelja na svakakve sporedne proizvode (od majica i figurica do potpune unutrašnje dekoracije dečje sobe), od kojih se ustvari i najviše zarađuje. Naravno, svi ovi podžanrovi horora i fantastike (ko)egzistiraju i u periodima kad nisu u centru pažnje, a verni fanovi u kostimima ponosno i dalje pohode konvencije i grupišu se u manje kružoke.

Ipak, jedan monstrum već decenijama nije dobio svoju šansu pod centralnim reflektorom: zombi. Zanimljiva je geneza živih mrtvaca kakve danas znamo i volimo. Od reanimiranih slugu vudu čarobnjaka iz istorije, preko „Belog zombija" Bele Lugošija iz 1932, do današnjih poluraspadnutih mrtvaca inficiranih virusom besnila. Ključan film i čovek iza njega je naravno „Noć živih mrtvaca" (1968) Džordža Romera, niskobudžetni klasik koji je redefinsao ceo horor žanr, ali još bitnije, predstavio zombije kao mrtvace koji se samoinicijativno podižu iz grobova, napadaju i jedu ljude, i što je najgore, prenose „zarazu" na sve koje dodirnu. Ubijaju se samo većom traumom nanetom mozgu, a inače su praktično nezaustavljivi. U poslednjih desetak godina, dobili smo i zombije koji trče („28 dana kasnije", 2002), zombije kao kućne ljubimce („Fido", 2006), najrazličitije zombi životinje, pa čak i zombi striptizete (u originalno naslovljenom „Zombie strippers" 2008). U svoj toj poplavi, Romerove teturave, beznadežno spore kreature deluju osvežavajuće retro i upravo takvi „hodajući mrtvaci" su junaci strip serijala koji je zombijima doneo svetsku slavu i sveopštu pažnju kakvu su odavno zasluživali.

Serijal „Okružen mrtvima" je takođe i redak primer da jedan strip započne opštu pomamu planetarnih razmera na neku temu, i iako je, ruku na srce, tek AMC-ova serija probila tu magičnu granicu ka mejnstrimu i zaista velikoj publici, sve je ipak započelo na šarenim stranicama i u glavi jednog čoveka: Roberta Kirkmana.

Naravno da nije Kirkman jedini zaslužan za revalorizaciju ovog podžanra strave i užasa u svim mogućim medijima. Maks Bruksova knjiga „Svetski rat Z" (naročito njena ekranizacija sa Bred Pitom u glavnoj ulozi koja se očekuje dogodine), kao i sijaset niskobudžetnih filmova, među koje se ubraja i prvi domaći zombi-horor „Zona mrtvih", su izuzetno doprineli svemu ovome. Zombiji su postali toliki deo popularne kulture da kada se u SAD nedavno desilo nekoliko slučajeva kanibalističkog ludila izazvanog novom vrstom droge, mediji, a naročito internet zajednica i društvene mreže, su odmah potencirali asocijaciju na zombije.

No, nazad na Kirkmana i njegov ep o zombijima. Kao i mnogi pre njega, Kirkman bira da smesti svoju priču u američku provinciju, kloneći se (uglavnom) gradova i velikih tema kao što su kako, zašto i odakle zombiji, fokusirajući se umesto toga na likove i u suštini mnogo važnija pitanja: kako preživeti, zašto uopšte živeti, i odakle naći snage i volje da se gura dalje. Potpomognut kompetentnim crtačima, Tonijem Murom (epizode 1-6) i Čarlijem Adlardom (epizode: 7-nadalje) koji smeštaju strip u surovu i sumornu realnost (neuobičajeno za američko tržište, „Okružen mrtvima" je crno-beli strip), Kirkman je sebe i svoj univerzum učinio originalnim na najteži način, čistim kvalitetom priče i uverljivošću i dopadljivošću likova ali i sa mnogo, mnogo preokreta.

Čovek koji je prava pripovedačka sila, je neposredno pre serijala „Okružen mrtvima" započeo još jednu izuzetno ambicioznu priču, superherojski strip „Nepobedivi" („Invincile", od 2003. do danas), a zatim potpisuje još desetine projekata, od čega zavidan broj predstavljaju potpuno originalni serijali, među kojima treba izdvojiti „The Astounding Wolf-Man" (sa Džejsonom Hauardom, 2007–2010), Brit (sa Tonijem Murom i drugima). Osim toga, pored mnoštva junaka na kojima je radio u Marvelu, jedan je od glavnih odgovornih za megalomansku metaseriju „Marvel zombies".

Ipak, upravo je „Okružen mrtvima" ostao u fokusu publike postižući sve veće tiraže i pažnju daleko izvan striparnica i konvencija. Kao što su to pre njega učinili Pulicerom nagrađeni „Maus" i „Persepolis", ili pak „Nadzirači", „Sendmen" i „Povratak Mračnog viteza" od nešto klasičnijih stripova, „Okružen mrtvima" je uspeo da se izbori za svoje mesto i na policama ozbiljnih knjižara, dodatno utemeljujući vrednost nove/stare forme – „grafičke novele", kao relevantnog umetničkog oblika. Naravno, i prodaja je odgovarajuća, pa je tako u julu ove godine objavljeni jubilarni stoti broj oborio rekord za tiraž nezavisnog stripa sa skoro 400 hiljada prodatih primeraka.

To pre svega ima svega veze sa radnjom ovog na prvi pogled ni po čemu posebnog stripa. Pozajmljujući početak od pomenutih „28 dana kasnije" radnja prati policajca Rik Grajmsa koji se budi iz kome u bolnici u Kentakiju, i otkriva da su bolnicu, pa i ceo njegov rodni grad zaposeli živi mrtvaci. U stvari, širenje „epidemije" zombija je već završeno, svet (tj. SAD) je pokoren, i Riku preostaje samo da se bori za goli život i neizvesnu budućnost u jednom strašnom, novom svetu preplavljenom „hodačima". Ne baveći se na početku, pa skoro i nikad kasnije, uzrocima ove pošasti, Kirkman baca svog junaka pravo u vatru. Rik prvo mora da se snađe u ovim neverovatnim okolnostima, zatim pronađe ženu i sina, a zatim i povede malu grupu preživelih na neizvestan put ka sigurnosti koju nikada zaista neće pronaći. Ono što čini Kirkmanove priče toliko zanimljivim za čitanje je činjenica da i pored nebrojenih živih mrtvaca koji grizu kroz stranice stripa, „Okružen mrtvima" u stvari i nije horor strip o zombijima već uvek i pre svega strip o ljudima. Ljudima koji iznova dokazuju latinsku izreku da je „čovek čoveku vuk". I pored svega, postoji nada, i trenuci mira i spokoja, kada junaci progovaraju i o nekim lepšim stvarima, kada maštaju i planiraju budućnost, da bi već na sledećoj strani usledila neočekivana pretnja sa često katastrofalnim posledicama.

Toliko je šokantnih, neverovatnih preokreta u seriji da je teško izdržati i ne pomenuti baš nijedan u analizi, naročito kada se ima u vidu da su upravo ti preokreti jedan od najjačih Kirkmanovih aduta u održavanju interesovanja. Princip da niko nije bezbedan, da se apsolutno svakom liku možde desiti nešto strašno, uključujući i smrt i eventualnu zombifikaciju, je držao sve veće horde čitalaca u nelagodnoj neizvesnosti kakvu će pakost, ili bolje rečeno, gadost scenarista da priredi svojim junacima. Čak je i Rik, čija je nominalno ovo priča, ako već ne može da bude eliminisan, pretrpeo poprilična fizička i skoro nezamislivo okrutna psihička sakaćenja kroz sto i kusur epizoda stripa.

Sve pomenuto važi u velikoj meri i za TV seriju, koja je u maniru karakterističnom za reanimaciju zaglibljenih glumačkih karijera, za kormilo produkcije postavila jednog Frenka Darabonta. Darabont, čovek koji ima laskavu titulu tvorca najomiljenijeg filma svih vremena na referentnom sajtu za devetu umetnost IMDB, je i pored vrsnih adaptacija uglavnom nežanrovskih dela Stivena Kinga („Bekstvo iz Šošenka", „Zelena milja") uglavnom imao mršavu deceniju posle fijaska po imenu „The Majestic" (2001). On je od početka doneo mnogo toga Kirkmanovoj priči koja je obogaćena novim likovima ali i uzbudljivim akcionim sekvencama, a takođe je uključio veliki broj glumaca sa kojima je prethodno sarađivao. Iako producenti nisu bili u startu uvereni da će serija o zombijima biti isplativa, visoka gledanost ih je ubedila da najpre naruče ostatak prve sezone, pa zatim drugu i konačno i celu treću sezonu koja će, posle prve sezone od samo šest i druge od 13, imati čak 16 dugih epizoda. Vrhunac je bila finalna epizoda druge sezone koja je prvukla devet miliona gledalaca u SAD, i još nebrojeno drugih u čak 120 zemalja sveta u kojima se serija emituje.

Iako je Darabont otpušten u julu 2011, serija izgleda da uspeva da preživi i bez njega. Taj dodatni kvalitet je možda najbolje definisao sam Kirkman koji je aktivno uključen u produkciju i, naročito, scenaristički deo posla na seriji. Ono što tera ljude da se vraćaju stripu odnosno seriji iz meseca u mesec, i iz godine u godinu, je neočekivanost i dramatičnost zapleta. Upravo zato je, iako pogađa neke ključne elemente priče koja već postoji u stripu, serija daleko od doslovne adaptacije. Sam Kirkman kaže da posebno uživa u tome da uvede nekog dobro poznatog lika iz stripa na početku epizode, da bi ga na opšte zgražavanje ubio do kraja te iste epizode. Prilika da se vrati materijalu i uradi neke stvari drugačije, pa verovatno i bolje, je nešto što se retko pruža stvaraocima i Kirkman je oberučke prihvata. A kuda će Rik i njegova družina zaglaviti sledeće u seriji, ljubitelji stripa ipak znaju jer sledi priča o Guverneru i zatvoru u koji se smeštaju junaci. Ali gde će otići u stripu, to zna samo Robert Kirkman.

I dok trenutno iščekujemo novu, sudeći po trejlerima i najavama izuzetno uzbudljivu treću sezonu serije, koja će se ponovo naći i na programu ovdašnjih kablovskih operatera, vredi napomenuti da je domaća publika imala priliku da se upozna sa ovim stripom maltene čim se pojavio i u Americi. U izdanju Lavirinta pojavilo se nažalost ukupno samo trinaest brojeva stripa koji se u Srbiji mogao naći u prodaji od avgusta 2004. do marta 2007. godine. Ovo fenomenalno izdanje je u istoj svesci imalo i po jednu epizodu pomenutog serijala "Nepobedivi", plus kraće domaće stripove ilustracije te je kao takvo apsolutno obavezan deo biblioteke svakog ozbiljnog stripofila na ovim prostorima.

Add comment


Security code
Refresh