Menu

logo

Istine i konsekvence

Piše: Marko Stojanović
Stripovanje (29)

Rhett Butler: Frankly, my dear, I don't give a damn.
GONE WITH THE WIND, Sidney Howard

istine-i-konsekvencePostoji šablon za pisanje biografskih tekstova, smernice koje su precizne i razumljive. Dovoljno bi bilo slediti ih, pa da se čovek u tekstu ne izgubi, dovoljno je bilo pridržavati ih se pa da se posao obavi brzo i bezbolno... A to je za izradu teksta o ljudima koje znaš i ubrajaš među prijatelje uvek poželjna varijanta. Pisanje o bliskim osobama uvek je, da tako kažemo, pipav posao – autor teksta o osobi koju poznaje otvara se, hteo ne hteo, za napade da je bio, više ili manje, pristrasan samim tim što se takvog nezahvalnog posla uopšte i prihvatio. Dovoljno je, dakle, držati se oprobane formule, pa da se zadovolji i forma, i privid objektivnosti... Ali mi đavo ovog puta nije dao mira – na taj se način ne bi zadovoljila istina, a ona je, u slučaju Dalibora Talajića (za prijatelje Talaja) upravo ona ključna stvar, životni princip, condicio sine qua non za razumevanje onoga što Talaja čini – i što čini Talaju.

Ono u šta ne može biti nikakve sumnje jeste činjenica da su Talajina osećanja prema stripu potpuno iskrena – on je, naime, u strip do ušiju zaljubljen. Da nije u strip bez ostataka zaljubljen, zar bi pristao da završi Muzičku akademiju da bi sebi kod roditelja (majka Ljiljana Molnar Talajić, prvakinja Zagrebačke opere, operska diva) kupio pravo da se u slobodno vreme bavi stripom? Zar bi čitavu deceniju vodio dvostruki život, tako svojstven strip junacima voljenog američkog superherojskog stripa, preko dana krijući se iza maske pitomog profesora klarineta u Srednjoj muzičkoj školi, preko noći gomilajući table serijala „Metla" i „Kapetan Satnik" za svakako najznačajniji fanzin u dugoj istoriji hrvatskog stripa, Endem, u čijem je uređivanju i tehničkoj pripremi takođe učestvovao? Zar bi neko ko nije u ljubavi sa stripom izdržavao da se redovne (i sad već legendarne) noćne crtačke seanse zagrebačke strip scene svih tih godina pretežno održavaju u njegovom sopstvenom stanu, pa onda ujutru prisutne razvozio kućama i bez sata sna odlazio na svoj redovni posao, u školu – da li bi, kad smo već kod toga, nakon decenije rada i ulaganja sebe na respektabilnom redovnom poslu isti ostavio u korist poslovično neizvesne karijere najamnog crtača stripova? Da li bi se zadovoljavao tek sporednim objavljivanjem stripova i ilustracija u časopisima Modra Lasta, Hrvatski rukopis, Loaded, Klik, Prvi izbor, mrvicama sa bogate trpeze za kojom su mnoge Talajine kolege i prijatelji već godinama s užitokom obedovali, i to mahom stranu kuhinju? Najzad, kako bi inače ta Talajina ljubav prema devetoj umetnosti izdržala toliki broj odmahivanja rukom na temu Talajine „pretencioznosti" i „nepopravljivosti"? Kako bi odolela dugotrajnom etiketiranju da je Talaja svih tih godina za mnoge svoje kolege i prijatelje bio tek, kako Esad Ribić kaže u svom predgovoru Talajićevom strip albumu Za početak... , još jedan pripadnik kluba „vječiti potencijal" ... Kako bi to sve bilo moguće podneti da Talaja nije prema stripu gajio iskrena osećanja? Jer, lako je biti zaljubljen kad su osećanja uzajamna, recipročna – ali gajiti toliku ljubav koja ti nije uzvraćena, to može samo neko ko je iskreno i sasvim zaljubljen... A kad je strip u pitanju, Talaja je to bio i ostao. Najzad, bila je to, po njegovim rečima, prva ljubav, ona kojoj zaborava nema.

A onda je, posle dugog, dugog posta, u jednom trenutku sve počelo da se menja, i to, kako to za razliku od priča (u slikama i onih drugih) tako retko biva u životu, nabolje. Dalibor Talajić je počeo da dobija prve prilike da proviri na strano tržište, istina na kašičicu, ali mu to nije smetalo da ih sve do jedne iskoristi – moglo bi se čak tvrditi da su te prilike, sem egzistencijalne šanse da unapredi svoj život, za njega bila i duševna hrana, koja je stigla ni trenutak prerano i na koju je svojski navalio... Prvo je za manju američku izdavačku kuću „Desperado Publishing" uradio nekoliko kratkih priča za antologiju Negative burn sa scenaristima Fabianom Niciezaom, Mikeom Raichtom i Geryjem Reedom, da bi se za istog izdavača sa potonjim od nabrojanih upustio u realizaciju svog prvog dužeg stripa, sage o pošasti zombija u Sjedinjenim Američkim Državama pod nazivom „Deadworld". Neko ko po svom priznanju nikada nije uradio duži strip od desetak tabli iznenada je s lakoćom postizao desetine tabli visokog kvaliteta – i k tome uspeo da u radu na toj seriji konačno izgradi svoj sopstveni prepoznatljivi crtački stil! Postignuta ekspresivnost pokreta i poza, kao i sklonost jakim kontrastima u tušu, nešto je što i dan danas mahom karakteriše njegov crtež i grafizam, a do njih je stizao postižući rokove i norme koje nikada ranije nije imao pred sobom...

A onda je Talaja (jedva) dočekao priliku da se za francuski „Delcourt" u saradnji sa koloristom Ivom Svorcinom pozabavi vrhunskim izazovom, stripovskom adaptacijom „Jevanđelja po Mateju" po scenariju belgijskog scenariste Michel-a Duffrane-a. I opet masa novih izazova – zahtevi koje nameće francusko-belgijski strip dijametralno suprotni onima iz američkog stripa, rad isključivo u olovci, 122 strane Talajinom crtačkom senzibilitetu ne preterano dragih dijaloških scena, sa tek mrvicom dinamike i akcije tako drage njegovom srcu... A „pretenciozni" se Talaja na kraju usudio prihvatiti i pisanja sopstvenog scenarija, te na visokom nivou napisao više od pola albuma (iako nije potpisan kao koscenarista) samo zahvaljujući toj svojoj „pretencioznosti" konačno završivši album – koji bi se drugi crtač na tako nešto usudio sa tradicionalno zahtevnim franacuskim izdavačima, koji bi u tome uspeo?! I tek da sasvim zapuši usta svima onima koji su ga etiketirali kao nekog ko od dečka koji obećava nikada neće postati neko ko će to obećanje i ispuniti, „pretenciozni" Talaja usudio se ponuditi svoje usluge najvećem američkom strip izdavaču, „Marvelu"! Ne samo to – uspeo je svojim demonstriranim kvalitetom i dobiti posao, održati sebe u stalnom radu za pomenutog izdavača već nekoliko godina i stalno napredovati po profilu poslova koji mu se daju na rad! Od „Deadpoola", preko „Hitman Monkeya", „Hulka", „Punishera", „Luke Cagea" i „Ghost Ridera", pa do „Marvelove" večite zlatne koke, „X-Mena", sve vreme crtački napredujući, stalno grabeći napred koracima od sedam milja – nije loše za nekog ko je samo par godina pre toga dobio (ne)prolaznu ocenu „nepopravljiv", zar ne?

Šta se to, desilo? Šta je to trebalo da se dogodi pa da strip Talaji uzvrati ljubav, da krene da vraća nešto (čitaj: sve više i više) od onoga što je u njega tako dugo ulagano? Šta je moglo da iz upotrebe zauvek izbaci etikete „pretencioznog" i „nepopravljivog", da Talaji kupi kartu u jednom pravcu iz „kluba vječiti potencijal"? Odgovor je zapanjujuće jednostavan, tim pre što se nalazi u suštini Talajinog bića: trebalo je iskrenosti – ali ovog puta ne usmerene spolja, već unutra... Ne ka stripu – nego ka sebi. Da ozloglašenu pretencioznost pretvori u hvale vrednu ambiciju, da popravi nepopravljivog, bila je potrebna ona surova istina za koju Talaja očigledno užasno dugo nije bio spreman (što ne čudi mnogo kad se uzme u obzir da je ta posebna vrsta istine najteža za ama baš svakog na kugli zemaljskoj) – samokritičnost. Tek kad je Talaja zauzdao svoju pretencioznost samokritikom, tek kad je shvatio gde je i u čemu tako uporno grešio, mogao je uvideti sve svoje greške, pa se, budući da je to uvek prvi korak ka njihovom ispravljanju, i ponadati da će ih ispraviti... Što je, budući da je u pitanju nego ko je, kako njegova biografija tako slikovito pokazuje, navikao da u onom što započne istrajava, dug put koji samog Talaju i sve ljubitelje kvalitetnog stripa koga poslednjih nekoliko godina nesumnjivo proizvodi voditi ka još gomili sve boljih i boljih stripova...

U uvodu za intervju sa Talajom koji sam uradio za 11. broj Strip Pressinga napisao sam da Talaju naprosto morate voleti. Sada znam da sam pogrešio. Nekog ko je toliko iskren ne morate voleti – istinu, najzad svi vole u teoriji, ali retko ko u praksi – ali ga morate iskreno poštovati. Za toliko se, makar, izborio.

Add comment


Security code
Refresh