Menu

logo

Fantastika je samo za odabrane

Intervju : Miloš Petković
Razgovarao: Branislav Bane Janković

fantastikaMali je broj domaćih pisaca fantastike, uvek će biti više onih koji pišu istorijske, kriminalističke, ljubavne ili romane bazirane na istinitim događajima. Takozvani „kritičari" ne trpe fantastiku, ne razumeju je jer su zaglibili na Dostojevskom i Selimoviću, i to debelo, ali publika je ta koja je važna.

Miloše, po prvi put si u Pressingu. Posle velikog uspeha sa trilogijom epske fantastike „Vukovi Sudbine" koja je doživela tri izdanja i snimanja sjajnog reklamnog trejlera najavio si novi roman. Možeš li nam u kratkim crtama reći nešto više o tome?

Pre svega, pozdrav svim čitaocima Pressinga. Ako sve bude išlo po planu, moj novi roman koji nosi naziv „Perunov hroničar" izaći će neposredno pred Beogradski sajam knjiga. Dugo sam radio na ovom rukopisu, potrošio dosta vremena na istraživački deo jer se građa romana dosta oslanja na našu, slovensku mitologiju. Ipak, ne bih ga svrstao u istorijski već u roman epske fantastike.

Dakle, samo si donekle „pobegao" od žanra. Šta misliš da je razlog pojavljivanja sve većeg broja romana koji imaju veze sa našom mitologijom?

Naša mitologija je vrlo inspirativna, bogata i nedovoljno istražena. Klinci znaju sve o grčkoj mitologiji, Zevsu, Heraklu... a o našoj mitologiji znaju malo ili ništa. Verujem da se kod naših pisaca rodila ideja da slovenskoj mitologiji daju malo više prostora u savremenoj srpskoj književnosti. Ona to zaslužuje, vrlo je komercijalna i publika je „traži".

Da li smatraš da će fantastika u budućnosti biti vodeći žanr na našim prostorima?

Teško pitanje. Ako gledamo iz ugla da su generacije naših roditelja čitale Remarka, Balzaka i Kronina, a danas klinci „gutaju" Gospodara, Hari Potera i Igru prestola, onda fantastika nije budućnost već sadašnjost. Međutim, mali je broj domaćih pisaca fantastike, uvek će biti više onih koji pišu istorijske, kriminalističke, ljubavne ili romane bazirane na istinitim događajima. Takozvani „kritičari" ne trpe fantastiku, ne razumeju je jer su zaglibili na Dostojevskom i Selimoviću, i to debelo, ali publika je ta koja je važna. Neko je rekao: „Stvarnosna proza je za svakoga, a fantastika samo za odabrane". Lepa budućnost u Srbiji joj je zagarantovana, što me raduje.

„Niški talas pisaca" ima nekoliko autora koji su preko svojih romana dotakli ovu temu. Misliš li da su ti autori u neku ruku predvodnici ovog žanra u Srbiji?

Svakako. To potvrđuju tiraži njihovih romana. Dejan Stojiljković i Vi (Branislav Janković) ste u „Laguni", a moj novi roman će izaći u izdanju beogradske izdavačke kuće „Portalibris", koja je izdavač trilogije „Kosingas" mog kolege Aleksandra Tešića. To nije ništa novo, uvek su interesantne i čudne priče dolazile upravo iz mog rodnog Niša.

Možeš li nam otkriti bar deo fabule „Perunovog Hroničara"?

Sve počinje kada mladi, neafirmisani pisac dobije poziv misterioznog gospodina „Akademika" da napiše roman po njegovoj priči. On misli da upravo to i rad, ne sluteći da na taj način Akademik na njega prenosi zaveštanje drevnog reda Perunovih Hroničara čiji je poslednji živi član. Legenda govori o bogovima Vaseljene, i zaveri zle boginje Morane koja je bogu zime Stribogu rodila sina, kopile Mrazla Mećavnika. Nakon što je Mećavnik zagospodario zemljama drevne Sorabie i okovao brda i doline snegom i ledom, u plemenu Divljana rađa se Izabrani, ratnik drevnog Perunovog proročanstva. Oko njega se šesnaest godina kasnije okuplja nekoliko sjajnih likova koju mu pomažu da se dokopa Plamenca, mača kojeg su pod planinom Rudnik patulj-kovači iskovali Perunu Gromovniku u čast. Samo tim mačem ratnik sa belegom zvezde Severnjače na obrazu može poraziti strašnog tiranina. Trudio sam se da u priči oživim neka drevna mesta, mitske lokalitete, dam prostor bićima iz verovanja naših predaka, običajima itd. Nadam se da ću zadovoljiti ukus većine čitalaca.

Da li pisci, pa i ti među njima, preko ovih romana donekle kreirate novu istoriju Srba?

Ne bih to tako rekao. Pisci su deca zarobljena u telima odraslih ljudi. Zato se i igraju sa istorijom, mitologijom, likovima... To rade jer se na taj način zabavljaju, a što je još važnije, zabavljaju svoju publiku. U moru romana tabloidnih pisaca svaki ovakav roman dođe kao osveženje i beg u „nestvarno", jer svi znamo koliko nam je svakodnevica difuzna i prljava. Klinci zavole da čitaju upravo uz ovakve knjige a oni stariji se vraćaju u detinjstvo, probude Petra Pana u sebi. To je lepa stvar. Ja to tako vidim.

Hoće li kod „Perunovog Hroničara", kao i kod „Vukova Sudbine" biti pratećeg sadržaja, nekih novina?

Naravno. Danas je vreme reklama koje su i u knjiženosti neizbežne. Naravno, ne želim da se moj roman poklanja uz neki prašak (smeh). Biće snimljen reklamni trejler za moj novi roman, još ozbiljniji od prethodnog. Ne bih da otkrivam sve detalje, ali mogu samo da kažem da će u njemu na raznorazne načine učestvovati moji dobri prijatelji Marko Jovanović Marconiero, Dragan Žika Stojanović, možda i Gale Kerber, čiji sam veliki fan. Biće sniman na nekoliko lokacija u Nišu i okolini, i verujem da će biti veliki magnet koji će pažnju čitalaca usmeriti ka samom romanu. Takođe, Milan Maksimović Maksa, predsednik udruženja „SF-Serbia" uradiće oficijelni sajt knjige. Biće tu još događaja vezanih za promocije, ali neka nešto ostane kao iznenađenje.

Sjajno. Miloše, mlad si autor. Možemo li se nadati tvom izlasku iz žanra, možda već sa sledećim romanom? Kakvi su ti dalji planovi?

To će se definitivno desiti. Počeo sam laganim tempom da radim na novom rukopisu koji nema dodirnih tačaka sa epskom fantastikom. Želim da sebi, ali i čitaocima, poklonim jedan roman koji će objediniti sve omiljene književne likove moje generacije. Kada bih pravio poređenje sa nekim filmom to bi bila „Liga Izuzetnih Džentlmena", samo sa manje akcije a više mistike. Verujem da je takvo delo stepenik više u mojoj karijeri. Kad smo već kod toga, drago mi je da sam krenuo stepenicama a ne liftom (smeh).

Misliš li da mladi srpski pisci mogu da se izbore za zapaženo mesto na književnoj sceni? Jesi li zadovoljan svojim statusom?

Mogu. Ima puno svetlih primera, ali ne i dovoljno. Izdavači u Srbiji nemaju dovoljno hrabrosti da ulože u mlade već se odlučuju za komercijalnije, proverene snage. Mada, nisu samo oni krivi. Sami pisci, po meni, dosta greše u izboru izdavača, hrle u velike izdavačke kuće gde se izgube u masi jer nema dovoljno marketinškog prostora za njih. Ja sam verujem, dobro prošao na tom polju, trilogija je prodata u više od 3.500 primeraka, izlazi mi četvrti roman, veoma sam zastupljen u medijima, na nekoliko sajmova sam bio najprodavaniji posle Žarka Lauševića... Prezadovoljan sam jer je ovo nadmašilo sva moja očekivanja. Imam motiva na pretek da nastavim da radim, napredujem i preko svojih romana komuniciram sa publikom.

Za kraj, neka preporuka našim čitaocima...

Ovako, preporučio bih tri knjige koje su na mene ostavile jak utisak i bilo mi je žao kada sam završio sa njihovim čitanjem. Prva je „Pod Kupolom", najnovija knjiga Stivena Kinga. Mislim da je vrlo poučna za ljude našeg mentaliteta, ko je pročita shvatiće zašto to kažem. Neka druga bude „Berkut" Džozefa Hejvuda. U pitanju je sjajan ratni roman o drugom svetskom ratu, Hitleru, Staljinu... Uživao sam u svakoj rečenici. Treća preporuka odnosi se na Nila Gejmena i njegovu „Priču o groblju". U pitanju je dečiji horor-roman, ali ga preporučujem svima jer je sjajan, baš kao i njegov autor.

Biografija:

Miloš Petković rođen je leta gospodnjeg 1986. godine u Nišu. Spada u grupu najmlađih pisaca epske fantastike na Balkanu.

Nakon što je u rodnom gradu završio gimnaziju „Stevan Sremac" kratko je studirao prava, a oprobao se i na Filozofskom fakultetu – Odsek za srpsku književnost i jezik. I od toga je odustao. Pisanjem se bavi od 2005. godine, ali tek 2008. izlazi njegov prvenac, roman epske fantastike „Vukovi Sudbine" u niškom Zografu. Drugo izdanje „Vukova Sudbine" (Sagittarius Book, Niš) rasprodato je za nepuna dva meseca, nakon čega je izdavačka kuća Domino Fer iz Beograda objavila kompletnu trilogiju (drugi deo: „Heroji Mesečevog Znamenja" i treći deo: „Duhovi Blaga"). Sa njom je u zimu 2011. godine ušao na listu najprodavanijih autora na nekoliko sajmova u Srbiji. U saradnji sa Pozorištem lutaka iz Niša snimljen je sjajan trejler za trilogiju „Vukovi Sudbine" u kojem su, između ostalih, učestvovali i Miloševi prijatelji, niški muzičari Marko Jovanović Marconiero, Oliver Katić, te kolega, pisac Branislav Bane Janković i akademski slikar Igor Kristić iz Pirota. Stalni je dopisnik „Raketle", fanzina za ljubitelje fantastike, i potpredsednik udruženja SF-Serbia. Takođe, autor je mnogih kratkih priča, a posebno je ponosan na „Dah ledene grobnice" koja je izašla u zbirci „Tajanstveni putnik" (NKC 2012. god). „Perunov Hroničar" njegov je četvrti roman.

Omiljeni pisci i uzori su mu Stephen King, J.R.R. Tolkien i G.R.R. Martin. Kolekcionar je starih knjiga i filmova, veliki fan tattoo-art umetnosti i vatreni navijač beogradskog Partizana. Najsrećniji je kada je u krugu porodice, prijatelja i dobrih knjiga. Sam sebi obećava da nikada neće prestati da piše...

Add comment


Security code
Refresh