Menu

logo

Santa Maria Della Salute

Režija: Zdravko Šotra
Uloge: Vojin Ćetković, Tamra Aleksić, Sloboda Mićalović,
Piše: Đorđe Bajić

santa marijaZdravko Šotra nepogrešivo ume da pogodi ukus domaće publike. Među deset najgledanijih srpskih filmova u XXI veku, nalaze se čak tri ostvarenja ovog reditelja – praktično njegov kompletan ovomilenijumski bioskopski opus (a ako listu proširimo na 15 naslova – na njoj su sva četiri Šotrina filma prikazana u periodu 2002−2012). Zna se: uvek je tu plejada poznatih domaćih glumaca u kostimima, te liciderski prizori srpske „bolje“ prošlosti. Tako je i u slučaju filma Santa Maria della Salute. Prvi minuti ovog dvosatnog ostvarenja nedvosmisleno ukazuju na televizijsko poreklo projekta i činjenicu da je film proistekao iz istoimene serije. Montažna sekvenca od desetak minuta u koju je, uz naraciju Nebojše Ilića, „uguran“ život Laze Kostića pre sudbonosnog susreta sa zadevojčenom Lenkom Dunđerski više podseća na neki produženi foršpan nego na film. Uostalom, ti početni minuti to i jesu − najava onog što ćemo moći da gledamo u seriji koja će biti emitovana na RTS-u tokom 2017. godine.

Priča o Lazi i Lenki, poznata svima koji su završili srednju školu u Srbiji, ili bar stigli do drugog razreda i epohe sprskog romantizma, ne donosi ništa suštinski novo u odnosu na ono što je već opšte poznato. Narativ se trivijalizuje nizanjem scena u kojima se varira jedna te ista postavka: ekscentrični, genijalni Kostić opčinjen je mladom kćerkom svog kuma Lazara Dunđerskog, ali, bez obzira što je naklonost obostrana, nema hrabrosti da zatraži njenu ruku shvatajući da je razlika od gotovo trideset godina prevelika. Kostić, konačno, u poslednjoj trećini filma, podleže pritiscima i ženi se dugogodišnjom verenicom Julijanom Palanački, ženom koja mu je draga, ali koju ne voli. Ironijom sudbine, sada „slobodna“ Lenka iznenada umire tokom posete Beču (po zvaničnoj verziji njena smrt je nastupila kao posledica tifusa, dok se u filmu insinuira da je, možda, oduzela sebi život ispivši prekomernu dozu lekova kupljenih u bečkoj apoteci, što i jeste jedna od nezvaničnih verzija). Slede prilično naivno sprovedene scene snova u kojima pesnik, u idiličnom, mlečno-belim svetlom prezasićenom okruženju, sreće svoju preminulu ljubav. Prilikom posete Veneciji, ispred crkve Santa Marija dela Salute, Kostić dobija inspiraciju za čuvenu pesmu čiji stihovi se mogu čuti tokom završnice filma, uključujući i scenu na samrtnoj postelji u kojoj pesnik umire čineći ono što je tako često činio i tokom ostatka filma − izgovarajući vlastite stihove.

Santa Maria della Salute je retro film, ne samo po činjenici da se radnja odigrava krajem XIX veka, već i zbog Šotrinog pristupa filmskom mediju koji jeste, u neku ruku, osoben i autorski, ali koji iz perspektive druge decenije XXI veka deluje anahrono i prevaziđeno. Vojin Ćetković se potrudio oko uloge, vidi se njegov entuzijazam da dočara polet i zanesenost slavnog pesnika i to je dobro, dok je Lenkin lik napisan toliko jednodimenzionalno da je, praktično, sveden na simbol „proklete lepote“. U vizuelnom smislu, peti Šotrin film u XXI veku je snimljen boljom kamerom u odnosu na prethodne, pa se u tom departmanu vidi neki boljitak. Sve drugo je u domenu očekivanog, uključujući i skučeno oživljavanje epohe i tehničke aljkavosti (na primer: tekst koji Tamara Aleksić izgovara prilikom šetnje pored reke u totalima se ne poklapa sa pokretima njenih usana; kompjuterski efekti uz pomoć kojih se likovi „teleportuju“ ispred čuvene venecijanske crkve su krajnje neuverljivi). Glumački ansambl je krcat lako prepoznatljivim licima. Poznati glumci vole da glume kod Šotre, s tim da su se mnogi morali zadovoljiti blic pojavljivanjima; za neke likove nije objašnjeno ko su već se samo pojave i nestanu (kao, na primer, mladić u tumačenju Mateje Popovića koji, reklo bi se, zauzima važno mesto u dvorcu Dunđerskih, mada se njegovo ime i funkcija nikada ne obelodanjuju u filmu). Bilo kako bilo, Šotra srpskoj publici nudi pravu meru, upravo ono šta većina voli da gleda − nezahtevno i nepolemičko romantizovanje srpske prošlosti. Santa Maria će lako pronaći publiku – činjenica da je ovaj film za manje od sedam dana videlo oko 25.000 gledalaca jasan je pokazatelj toga.

Add comment


Security code
Refresh