Menu

logo

Tvin Piks koji to više nije

10

Piše: Stefan Marković

 

Prošlo je više od 25 godina otkako je dobroćudni specijalni agent FBI-a, posle jurnjave po apstraktnom mestu, nazvanom Crna loža, iscedio pastu za zube po lavabou, zlokobno se cereći i uzvikujući „Kako je Eni?!“, dok se sa druge strane ogledala smešio niko drugi nego glavni antagonista – ubica Bob.

Sada, 25 godina kasnije, vidimo da je dobri agent Kuper sve to vreme bio zarobljen u nedođiji Crna loža, dok njegov zli dvojnik – upravo onaj koji je frenetično cedio pastu po lavabou – sada u našem svetu sa istom strašću ubija na kog god da naleti.

 

 „Dobro došli u Tvin Piks, broj stanovnika 51.201“

„Tvin Piks“ je serija koja je nastala u pravom momentu. Dejvid Linč i Tom Frost su 1990. stvorili nešto novo, dotad neviđeno.

Naime, u vremenu kada su TV sapunice harale malim ekranima, oni su kreirali seriju koja kombinuje žanrove, od fantastike do horora, a sve to uvijeno u slatkaste, šarmantne i sapuničaste međuljudske odnose stanovnika idiličnog mestašca Tvin Piks, u kojem se upravo dogodilo stravično ubistvo mlade i lepe devojke.

Prvi put su gledaoci mogli na malim ekranima u nastavcima da prate razrešenje misterije, koja se iz epizode u epizodu sve više upetljavala i u koju su vremenom sve više „uplovljavali“ natprirodni elementi i neobični likovi.

Doduše, kada je Linč, negde nasred 2. sezone otkrio identitet ubice Lore Palmer, dotad neverovatno gledana serija počela je naglo da gubi gledaoce, ali nije gubila šarm.

Bila je kao topla kafa, krofne i pita, koje su se toliko pojavljivale u seriji da su i same dobile status protagoniste.

Godinu dana nakon finala serije, snimljen je film „Vatro, hodaj sa mnom“ (Twin Peaks: Fire Walk with Me), jer Linč naprosto nije želeo da se odvoji od svojih likova.

Smatrao je da je priča iz serije nedovršena, međutim, gledaocima nije otkrivao šta se dogodilo sa likovima nakon serije (bar ne u potpunosti), već se odlučio za prikvel. Radnja filma bila je smeštena nekoliko dana pre ubistva Lore Palmer i pratila je detektive FBI koji rešavaju slučaj ubistva Tereze Benks, mlade devojke ubijene pre Palmerove, kao i poslednje dane života lepotice nemirnog duha iz Tvin Piksa.

Ipak, ni to nije bilo dovoljno Linču, pa je rešio da se posle 25 godina vrati starom dobrom (i onom ne tako dobrom) agentu Dejlu i stanovnicima Tvin Piksa.

 

Povratak u Tvin Piks, zapravo nije povratak tamo

Bilo bi potpuno suludo da se od jednog od najnekonvencionalnijih živih reditelja kao što je Dejvid Linč očekuje konvencionalnost i linearnost.

Međutim, televizijska producentska kuća „Šoutajm“, koja je producirala „Tvin Piks“, čini se da mu je dala odrešene ruke i potpunu slobodu da sa serijom radi šta god poželi, što izgleda i nije bila tako dobra ideja.

U novoj sezoni (ako uopšte tako može i da se nazove) u potpunosti se izgubio ukus kafe, krofni i pita, ali i draž i toplina međuljudskih odnosa.

Uprkos svima znane opsedajuće melodije Anđela Badalamentija koja prati, sada nešto kamerniju uvodnu špicu, i gotovo svih starih likova iz serije sa početka devedesetih, „Tvin Piks: Povratak“ je sve, samo ne pravi povratak, već potpuno drugačiji svet, apstraktan... daleko apstraktniji od onog od pre četvrt godina.

Umesto u mestu, po kojem serija i nosi ime, radnja je raštrkana širom Amerike: u Dakoti policija pokušava da rasvetli neobično ubistvo, u jednom praznjikavom apartmanu u Njujorku nalazi se staklena kutija u kojoj se pojavljuju prikaze iz Crne lože, a tu je i sunčani Las Vegas.

Agent Kuper (onaj dobri) već 25 godina pokušava da izađe iz Crne lože, dok njegov zli dvojnik furajući fazon i frizuru otpadnika iz sedamdesetih godina prošlog veka, ubija sve koji mu se nađu na putu, izbegavajući da se vrati u nedođiju iz koje je pobegao.

Sam Tvin Piks je tek sporedno mesto (baš kao i likovi iz originalne serije koji su prekinuli glumačku penziju i ponovo stali pred kamere), koje služi tek kao alatka da probudi nostalgiju i kaže: „Da, ovo je Tvin Piks“

Serija je neoprostivo spora, pseudoumetnička i prepuna budalastih, besmislenih dijaloga, koje glumci s vremena na vreme ispaljuju čisto da bi razbili nadrealne sekvence.

A takvih sekvenci je mnogo, čak previše. Hipnotišuće scene sa malo ili bezmalo smisla, praćene uvrnutom muzičkom podlogom, koje traju i traju... i traju po nekoliko minuta, nekad i nekoliko desetina minuta – zlodusi koji se pojavljuju i nestaju, crno-bele scene velelepnih dvorana, efekti oštećenih traka i jeftin CGI.

I ne, gledaoci nakon svega neće postati pametniji.

U principu, „Tvin Piks: Povratak“ je za one sa debelim živcima, koji se ne frustriraju lako i koji su spremni da se prepuste Linču da ih vodi kroz njegovu uvrnutu viziju, nalik onoj u „Inland Empire“.

Add comment


Security code
Refresh