Menu

logo

Funeral Doom na niški način

19

The Bloody Earth - Inevitable (Miner Records, 2017.)

Piše: Ivana I. Božić

 

Muzička scena Niša obiluje predstavnicima skoro svih žanrova a pre gotovo dvadeset godina iznedrila je jedinstven bend ne samo u gradu već i u celoj zemlji – The Bloody Earth, koji su tek prošle godine održali prvi javni nastup u svojoj karijeri.

The Bloody Earth su unikatan slučaj na domaćoj muzičkoj sceni, ne samo u pogledu žanra već i zbog same svoje biografije. Nastali su pre dve dekade u najvećem gradu na Nišavi, u vreme kada je bend tog kalibra bio zahtevan ne samo po pitanju okupljanja članova, već i po pitanju javnih nastupa. Pioniri nacionalne death doom scene, The Bloody Earth, nastali su, sada već davne, 1995. godine. Bend je radio do 1998. godine, da bi nakon toga usledila duga pauza. Deo članova, predvođen osnivačem benda Goranom Mladenovićem Zizijem, nastavio je neko vreme da stvara u još jednom autentičnom niškom bendu, Duh predaka. Iz prvog perioda, The Bloody Earth ostavio je za potonje generacije album Requiem Of Weeping Souls, koji je 1996. godine objavljen za kragujevačku etiketu Butcher Sound.

Albumom Inevitable, doomeri The Bloody Earth nastavljaju tamo gde su stali pre gotovo dve dekade. Vraćaju se na scenu sa postavom podmlađenom novom krvlju i sa zvaničnim izdanjem koje potpisuje nezavisna domaća izdavačka kuća – Miner Records. Pored gitariste Gorana Mladenovića Zizija i bubnjara Vladana Kitanovića, koji su deo prvobitne postave, The Bloody Earth čine i Marko Tričković na basu i vokalu, Strahinja Đorđević na gitarama i Nikola Zlatković na orguljama i klavijaturama.

U suštini, bend je ostao veran svojim doom/death korenima kada je zvuk u pitanju. Pazilo se gotovo na sve kako bi dojam predanom slušaocu bio ugodan (iako je kod dooma to ipak relativno). Iako je dobra stvar što je domaća scena dobila jedno ovakvo izdanje, prava je šteta što ovaj album svetlost dana nije ugledao u nekoj od zemalja severne ili zapadne Evrope.

Turobna atmosfera, od prvog do poslednjeg minuta, kojom odiše album Inevitable osvojiće srca i najtvrdokornijih doomera. Onima koji su navikli na malo vedrije note, preslušavanje ovog albuma u početku može biti pravi podvig ali, istovremeno, preti i da dovede u zabludu u pozitivnom smislu jer ovakav album ljubomorno bi poželela i najveća imena u okviru žanra. Međutim, slušaocima nenaviknutim na ovakav zvuk Inevitable može biti težak za slušanje. No, ako se zanemari činjenica da se nekome dopada ili ne dopada ovaj žanr, pred nama je jedno zrelo, temeljno i zaokruženo delo. U nepunih sat vremena stao je čitav jedan svet uvijen u tamu; skladno uklopljene deonice orgulja, gitara i bubnja, teške i lepljive poput naftne mrlje koja se lenjo proteže duž velike vode, temeljno izbalansirani snaga i atmosfera zaokruženi su growl vokalom.

Za produkciju je bio zadužen Vladimir Milosavljević, čovek koji stoji iza Associated Act studija u Nišu. A kako ovo nije materijal koji se sreće svaki dan u radu, Milosavljević je majstorski uradio svoj posao, u stilu ”ničega previše, ničega premalo”, i  očuvao estetiku ovog albuma.

Kompaktan materijal uobličen je tako da svih šest pesama, koliko ih ima na ovom izdanju, drži kao teško odvojivu celinu. Pesme se nadovezuju jedna na drugu poput niza teških talasa koji u svom ritmu hitaju ka obali, što posebno dočarava ”Thou Devour The Sea”. Jednostavno, posle ovakve muzičke bombe, retko ko ostaje ravnodušan; ”I Am Doom” bukvalno to i ilustruje.

Inevitable je upisao The Bloody Earth ne samo u muzičku istoriju Niša, već i muzičku istoriju cele regionalne metal scene. I ostaje nada da do narednog izdanja ovog benda nećemo morati da čekamo dvadeset godina.

Add comment


Security code
Refresh