Menu

logo

Harmonija za ljudsku dušu

Piše: Ivana I. Božić
Koliko danas zaista slušamo muziku?
“When I die, just keep playing the records.”
Jimi Hendrix

muzikarecord collectionMuzika je oduvek zauzimala posebno mesto u životima ljudi. Vekovima unazad ona prožima čovečanstvo, njegov je neraskidivi deo i sa njim zajedno evoluira. Prema shvatanju starih Kineza, muzika odražava harmoniju između neba i zemlje. U Palestini i na području drevne Mesopotamije muzika se smatrala sredstvom za dobijanje božje naklonosti, dok su Heleni zastupali stav da muzika utiče na slušaočevu dušu moralno i vaspitno. To je bilo vreme kada se muzika prenosila usmeno, s kolena na koleno i više bila u službi obavljanja nekog određenog obreda nego zabava tokom dokolice. Period hrišćanstva muziku je odredio kao čisto tonsku umetnost koja izražava osećanje, stavove, raspoloženje i predstave o događajima.

Prema psihologiji, način na koji se muzika sluša i oseća određuje sliku jedne osobe u društvu, utiče na njenu ličnost i raspoloženje, čini je hrabrijom, veselijom a u pojedinim trenucima tužnom i depresivnom. Grana medicine muzikoterapija najviše se bavila istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo. Osnove ove naučne discipline postavljene su sredinom XX veka u SAD. Još 1944. godine u Vašingtonu je osnovana ustanova Music Research Foundation sa ciljem da istražuje i razvija nove metode kontrole ljudskog ponašanja i emocija. Ovaj projekat je pokrenula američka vlada zbog potrebe za novim metodama psihijatrijskog tretmana veterana iz Drugog svetskog rata. Tokom istraživanja naučnici su brzo došli do zaključka da muziku registruje deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje. Najnovija istraživanja potvrđuju veliki uticaj muzike i na bebe. Značaj muzike u prenatalnom stadijumu veći je od značaja drugih zvukova. U prošlosti su žene širom sveta pevale uspavanke svojim još nerođenim bebama, što su moderna istraživanja ocenila kao značajno jer prve lekcije iz jezika dete dobija još u materici. Glas koji peva obuhvata bogatiji spektar frekvencija nego glas koji govori i zato vrši snažniji uticaj. Neki elemeti muzike, posebno visina, boja, intenzitet tona i ritam jesu elementi koji se koriste i pri govoru. Zbog toga muzika priprema sluh, telo i mozak da sluša, prima i proizvodi zvuke govora, tj. da govori. Muziku stoga možemo smatrati predlingvističkim jezikom.

Muzika i emocije
Još je svojevremeno F. Niče izjavio kako bi bez muzike život bio greška. Muzika povezuje sve emocionalne, duhovne i fizičke elemente univerzuma. Ona može menjati raspoloženje osobe. Utvrđeno je i da izaziva fizičke reakcije kod mnogih ljudi istovremeno, takođe ima sposobnost da ojača ili oslabi emocije. Muzika je organizovan zvuk, ali ta organizacija mora da sadrži elemente neočekivanog − inače je emocionalno prazna i robotizovana.

Iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, ipak svoju glavnu snagu crpe iz osećanja. One emocije koje su izazvane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraćaju onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može uvek da rastuži dok ih druga može oraspoložiti, samo zato što ih podseća na neke prošle trenutke.

Reakcije na muziku lako se mogu primetiti u ljudskom telu. Srce tokom jednog minuta obavi između 60 i 90 otkucaja, dok se za vreme slušanja neke hevi metal pesme puls poveća čak i do tri puta. Međutim, ne menja se samo puls, već i radna sposobnost. Problem se povećava kada se taj ritam stalno ponavlja jer to može da ima hipnotički efekat i može da dovede do stanja sličnog histeriji. S druge strane, klasična muzika iz baroknog perioda opušta srce i puls. Kad telo postane opušteno i budno, um se lakše skoncentriše. Barokna muzika smanjuje krvni pritisak i poboljšava sposobnost učenja.

Muzika ima i manipulativnu moć i svakodnevno je slušamo bez naše volje. Zbog toga je malo TV i radio reklama koje nemaju muzičku pratnju. Cilj većine reklama je da kupovina postane emocionalna, a ne logična akcija. Često reči i nemaju mnogo smisla, ali uz odgovarajuću muziku i slike u pozadini, reklama će delovati na emocije slušalaca.
Slušanje tužnih ljubavnih pesama nesrećno zaljubljenu osobu podseća na njen neuspeh, ponavlja osećaj bola i time ga urezuje u dušu. Čak i ako slušalac trenutno nije nesrećan u ljubavi, ovakve pesme predodređuju njegovo ponašanje u prvoj takvoj prilici. Bilo da peva o ljubavnim jadima ili o žudnji za voljenom osobom, pesma poistovećuje slušaoca sa iskustvom opisanim u pesmi, koje je često izmišljeno ili prekrojeno, ili samo standardni šablon u muzičkoj industriji. U povodljivom umu slušalaca, takva "ljubav" postaje stvarni doživljaj, kao kod elektrostimulacije određenih centara u mozgu, i ojačava sa svakim novim slušanjem. S druge strane, muzika koja šalje čoveku poruku ohrabrenja, ljubavi, nade, pobede, može od slabog da napravi jakog, od gubitnika – pobednika.

Zašto slušamo muziku?
Razlozi zašto neko sluša muziku ili zašto baš preferira određenu vrstu muzike, pre svega leže u kontroli i popravljanju našeg emotivnog stanja i raspoloženja. Stari Latini često su znali da kažu: ”Musica animae levamen”, odnosno: ”Muzika je lek za dušu”. Još tokom prošlog veka naučnici su došli do podatka da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Psiholozi često ispituju uticaj muzike na ljude koji su u fazi oporavka posle neke nesreće. Pacijenti u postoperativnom šoku kojima je puštana klasična muzika ili džez, brže su se oporavljali od onih kojima nije puštana muzika. Najpoznatiji primer istraživanja o pozitivnom dejstvu muzike jeste čuveni Mocart efekat koji je otkriven 1993. godine kada je ispitivan uticaj slušanja Mocartove muzike na uspešnost izvođenja nekih zadataka. Pokazalo se da je slušanje ove muzike dovelo do povišenja rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija.

Slušanje muzike je zabavno, ona može da podiže raspoloženje pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na računaru. Ona poboljšava energiju organizma jer obezbeđuje duboka i jaka emotivna iskustva. Korisna je i kada je potrebno skrenuti misli sa nečega. Muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi. Takođe, ona pospešuje sanjarenje, evokaciju uspomena i analizu prošlosti. Kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i razmena osećanja i doživljaja je prirodnija.

Dekoracija naše svakodnevice
Danas je slušanje muzike postala usputna stvar. Ona se sluša dok se surfuje internetom, obavljaju kućni poslovi, razgovara s društvom... Možda je to posledica njene sveprisutnosti i dostupnosti a čemu je kumovala ekspanzija interneta i širenje okrnjenih, kompresovanih formata poput mp3. Kada se muzika slušala sa ploče ili kasete to je bila primarna radnja, neka vrsta rituala, posebno kada su ploče u pitanju. Koliko je internet obezvredio muziku najbolje ilustruje komentar Aleksandra Pejčića, frontmena beogradskog benda Vrane kamene: ”Verujem da tvorac kompjutera nije ni slutio da će njegovo čedo postati zapravo napunjen pištolj gurnut u ruke kojekakvih spodoba, kojim su mogli s lakoćom izvršiti ne samo samoubistvo, već i svojevrsni kulturološki i muzički genocid nad sluhom i svešću sopstvene nacije.“ Aleksandar je samo jedan od brojnih sagovornika dvojca bez kormilara, Predraga Jovanovića i Branimira Loknera koji su razgovarali sa rok muzičarima četiri različite generacije na temu muzike danas i konkretno rokenrola i sve to objedinili u knjigu pod nazivom „Rokenrol u kandžama interneta“.

Doduše, nekada do nosača zvuka nije ni bilo jednostavno doći. Pre svega, neka izdanja nije bilo baš tako lako nabaviti a i ako ih je bilo, trebalo je izdvojiti dosta para. Ono za šta se najviše pomučimo u životu, to najviše i cenimo. Mnogima danas deluje nezamislivo i često neshvatljivo da su mladi tokom druge polovine prošlog veka skupljali novac da kupe ploču, često molili nekog ko putuje u inostranstvo da im kupi željeni vinil. A onda, kada bi ploča konačno stigla do njihovih ruku, počinjala je magija. Prema ploči bi se odnosili sa izvesnom dozom strahopoštovanja. Nakon pažljivog skidanja celofana izvlačili bi unutrašnjost omotnice (ukoliko je ima), pa sam vinil koji je bio u posebnom celofanu. Nakon pažljivog promatranja, ploča bi se zavrtela na gramofonu a nakon uvodnog pucketanja, krenule bi, jedna po jedna, pesme. Najpre sa A strane pa onda i B. Pri tom bi se hipnotički upijao svaki ton. Naravno, sve sa omotnice ubrzo bi se znalo napamet pošto bi, kasnije, tokom ko zna kog po redu slušanja, ista bila u rukama svog vlasnika.

Magnetne trake, jeftinije i praktičnije za korišćenje, polako su počele da smenjuju vinile. Njihova prednost bila je u tome što su bile jeftinije za proizvodnju, distribuciju, kasnije prenošenje od kuće do neke žurke i, naravno, presnimavanje. Njihov najveći minus bio je što je traka znala dosta puta da se umrsi pa da se posle namotava olovkom ili, ne daj bože, pukne. Lepljenjem biste morali da se zauvek oprostite od dela jedne pesme. I kasete su posedovale neku vrstu bukleta smotanog kao harmonika unutar plastičnog omota. Ukoliko bi bilo piratsko izdanje u pitanju, kopija kopije ko zna koje kopije bila bi skoro nečitljiva. I kod slušanja kasete, kao i kod slušanja ploče, sva pažnja bila je usmerena na muziku. Škripa starog deka kasetofona znala bi da pokvari užitak kao i nelogično kratke ili duge pauze između pesama, koje bi bile rezultat lošeg nasnimavanja kaseta. Mada, ukoliko bi vam se tog trenutka slušala pesma koja je negde na sredini kasete, morali biste da premotavate i okvirno, po debljini namotanog dela s jedne i odmotanog dela s druge strane, pogodite gde se otprilike pesma nalazi.

Treća revolucija desila se sa pojavom kompakt diskova, prema mišljenju dobrog dela ljubitelja muzike, najslabijeg medijuma. Iako diskovi na neki način dominiraju i dalje, njihova prodaja opada iz dana u dan. Muzika se polako seli na internet i sve više bendova odlučuje se da svoju muziku postavi za besplatno preslušavanje ili čak i preuzimanje. Fizička izdanja nisu više isplativa i većina bendova odavno je fokus prebacilo na turneje i žive nastupe jer tako ostvaruju veću zaradu.

Tokom poslednjih desetak godina pravu ekspanziju doživeli su večni vinili. Ponovo su počele da niču prodavnice ploča a berze da jačaju. Nekako je nadvladao taj esencijalni, čini se, genetski utisnut nam, poriv ka slušanju muzike. Internet, mas i hiper produkcija svega i svačega pokušali su da obezvrede i muziku i sam ritual slušanja iste. Iako je danas sve toliko dostupno i bukvalno ”na par klikova” od nas, retko ko se može pohvaliti da zna, na primer, kako izgleda omotnica novog albuma benda koji voli ili šta se sve nalazi na tom izdanju. Dobili smo sve na tacni i više nije interesantno, nema tu magije ni nagrade za neki naš napor.

Add comment


Security code
Refresh