Menu

logo

Smrt svetu, živeo svet

18

Kontras - Smrt svetu (Mascom Records, 2017.)

Piše: Ivana I. Božić

Malo niških mladih bendova može se pohvaliti činjenicom da su uspeli da svoj drugi album izdaju za jednu od eminentnih domaćih izdavačkih kuća. Ska pank sastavu Kontras to je pošlo za rukom i oni su uspeli da svoj drugi album objave za beogradski Mascom Records.

Možda u bilo kojoj drugoj zemlji ovako nešto ne bi bilo čudno, ali u Srbiji je skoro sve, pa i muzika, nažalost, podeljena na mainstream „beogradskog pašaluka“ i underground ostatka Srbije. U duhu svog imena (Kontras – kontra pravac u odnosu na muziku ali i život, prim. aut.) ovaj bend porušio je dugogodišnji tabu koji vlada na muzičkoj sceni.

Krajem 2012. godineuNišujenastaojedinstvenbendkojikombinujeskaipankzvukipevaosvakodneviciobičnihljudi. Svoj prvi album „Grad“ izdali su za online etiketu Balkanrock records 2014. godine. Tokom godina bend je menjao postavu a trenutno Kontras čine: MilanStevanović, AleksandarMitić, PetarMilošević,EdinRadončić, LazarNikolićiIlijaStanković.

Album „Smrt svetu“ dosta je zreliji od svog prethodnika. I dok je „Grad“ mahom razigran i šaljiv, pun neopterećujućih tema o drugarstvu, pivu, ulici (s izuzetkom rodoljubive pesme „Ostajte ovde“ Alekse Šantića, koja u aranžmanu Kontrasa zaista deluje moćno), „Smrt svetu“ predstavlja pobunu protiv ove naše uspavane i izmanipulisane stvarnosti, nepravednog sistema koji nas guši, života koji je sveden na puko preživljavanje i borbu za zdrav razum. Jer pank jeste i oduvek je bio pobuna i poziv mladima da se osveste, prepoznaju manipulatore i izbore se za vrednosti kakve su čast, drugarstvo i data reč. Jasna poruka izbija iz svake pesme, iz svakog teksta rasterećenog preterane estetike, svedenog na gotovo ispovedni, prijateljski nivo. Muzika nije u ulozi pukog dekora, ona diktira ritam, a ska vuče na ples koji je satkan od pokreta i slobode.

Iskrenim poznavaocima pank kulture naziv albuma impliciraće sećanje na pravoslavni fanzin „Smrt svetu“, pokrenut 1994. godine, koji izdaju monasi, inače bivši pankeri, (prema njihovoj teoriji, i pravoslavni hrišćani i pankeri su u pobuni protiv sveta, njegove ispraznosti i izveštačenosti, prim. aut.) manastira svetog Germana Aljaskog u mestu Platina kod San Franciska. Fanzin još uvek izlazi i distribuira se na pank svirkama i u underground klubovima. Postoji i verzija fanzina na srpskom jeziku u izdanju manastira Studenica i Svete gore. U osnovi, album „Smrt svetu“ i jeste svojevrsna pobuna i poziv na buđenje iz nametnutog uspavanog, sistemu jednog čoveka podređenog sveta.

Za vizuelni dizajn albuma bio je zadužen niški ilustrator i strip crtač Predrag Stamenković. Muziku i tekstove pisali su zajedničkim snagama gitarista i pevač Milan Stevanović i basista Aleksandar Mitić, dok su montažu albuma uradli Predrag Stamenković i bend Kontras.

Tužna, univerzalna biografija fabričkih radnika u Srbiji, „Radnička pesma“, otvara album. Fabrička jutra sa gorkim ukusom u ustima i mirisom nepravde. Sledi je kontroverzna “AV!” za koju je snimljen i video-spot u produkciji samog benda (montažu je radio basista Aleksandar Mitić). “AV!” predstavlja jedno od razmišljanja članova benda o našoj dugogodišnjoj stvarnosti gde su politika i političari bukvalno okupirali sve medije i pretvorili ih u šoubiznis oruđe za sticanje profita. Članovi Kontrasa su, inače, poštovaoci panka stare škole i nekako je logično da se ovakva pesma nađe na albumu. I hipsteri, nova supkultura razmaženih buntovnika iz udobne fotelje maminog i tatinog doma, dobili su posvetu u vidu pesme „Ajfon 6“.

          Među pesmama posebno se izdvaja i autobiografska „Frankfurt“, koja govori o mislima i osećanjima našeg čoveka u ovom gradu, a tu su i ljubavno-spoznajne ode omiljenom piću, „Rakija“ i „Sasvim obična priča“ (interno prozvana „Rakija 2“). Nijedanmuzičar, aposebnoizovog žanra, nemožedabuderavnodušanpremastanjudruštvaukojempravimuziku. Otud i retoričke „Šta se desilo“ i „Zašto“. Jedina koja malo odskače po senzibilitetu, i vuče u rege, jeste „Više me nema“.

Iako je sam naziv albuma na prvi pogled destruktivan, sve pesme, gledane kao celina, šalju jasnu pozitivnu poruku i zagovaraju pozitivan stav prema životu. A ovi momci i te kako vole život i sve one male stvari bez kojih bi on bio dosadan.

Add comment


Security code
Refresh