Menu

logo

Pressing br. 60

Jubilarni broj Pressinga

PsihoU novom, jubilarnom 60. broju lista Pressing možete pročitati više od 40 intervjua sa ličnostima iz sveta politike, društva i kulture koji su obeležili poslednje dve decenije.
Za Pressing su govorili: Patrijarh Pavle, Patrijarh Irinej, Dejan Bodiroga, Miloš Simonović, Mlađan Dinkić, Miroslav Lazanski, Aleksandar Tijanić, Zoran Ćirić - Ćira Magični, Zvonko Karanović, Marko Vidojković, Živojin Pavlović, Dragan Bjelogrlić, Rambo Amadeus, Nele Karajlić i, naravno, Đule Van Gogh...
Čitaj dalje

PRESSING br. 53

Pressing br. 53

Uvodnik -Traktat o sebičnosti

PRIČA KOJA (IPAK) IMA KRAJ?

Ozbiljni istoričari, oni koji se od istoriografa razlikuju po tome što se osim činjenicama bave i uzrocima i posledicama procesa i događaja u prošlosti, tvrde da je jedan od osnovnih razloga za pada najvećeg carstva Starog veka– Rimske imperije, kriva kriza morala koja je zahvatila rimsko društvo, i kao njena osnovna karakteristika, ljudska sebičnost.

To otprilke znači da je razmišljanje prosečnog rimskog građanina, a naročito onih koji su imali neku odgovornost, bilo usmereno samo u pravcu sticanja i očuvanja lične koristi i privilegija, dok je briga za državu – njen razvoj i odbranu, bila u drugom planu. Tako se vremenom došlo u situaciju, karakterističnu za poslednje decenije imperije: velikaši su brinuli isključivo za svoja imanja i porodice, političari za položaje, vojnici nisu videli smisao borbe, pa su u tim okolnostima varvarska plemena kao u šetnji prolazila carstvom gde nije mogla biti organizovana nikakva odbrana. Čuvenih rimskih legija niotkuda, pa su polako padale rimske provincije, imanja zemljoposednika bila su lak plen, a najzad i sam Rim je pao 476. godine.

Ovde ćemo se zaustaviti u ovom pretresanju uzroka i posledica istorijskih događaja, jer ta priča po pravilu ne vodi nikuda. Ovaj tekst ima skromnu nameru da ukaže na izvesne sličnosti srpske države i društva sa Rimskom imperijom. Nikako u smislu veličine i slave, naravno, već samo kada je pitanju stanje duha i morala.

Srbija je zemlja koja doživljava veliku moralnu krizu, krizu vrednosti. Neko će reći da je to rezultat izgubljenih ratova, ali to nikako ne može biti opravdanje. I druge nacije i države su gubile ratove u prošlosti, i to još drastičnije nego mi, ali ni Nemci, ni Mađari, ni Bugari nisu doživeli takav raspad sistema vrednosti, takvu predaju i malodušnost iz  kojih se rodila ta opasnost koja danas nagriza Srbiju – sebičnost.
Sebičnost nam je uzela Kosmet, ona koja je proteklih decenija uzrokovala da ljudi prodaju imanja i stanove Šiptarima, a naši funkcioneri mirno posmatraju tu pojavu pazeći na svoje položaje. I danas se sebičnost vidi ponajviše u prestonici – «za mene je Beograd Srbija», govore mladi Beograđani. Smetnja evropskoj budućnosti prestonice juče su bili Srbi preko Drine, danas su oni u Mitrovici, sutra verovatno i oni u Nišu i Kragujevcu, naročito ako se ima u vidu sve izraženija nesrazmera u standardu stanovnika glavnog grada i unutrašnjosti.

Sebičnost se hrani privatizacijom u kojoj malobrojni dobitnici izazivaju zavist mnogobrojnih gubitnika. Sebičnost je i to što u glavama naših velikaša nema nikakvog plana i strategije osim onog ličnog. Stranačka sebičnost u kojoj se zarad interesa prodaju ili žrtvuju interesi nacije ovde je doživela metastazu. Mnogo je sebičnosti u Srbiji, čak i previše.

U takvim okolnostima Srbija će dobiti novi Ustav. Stranački i lični razlozi krivi su zato što ranije nije bio donet, kao i za to što će biti donet baš sada. Kad je potrebno, naši političari mogu da bace pod noge i mnogo krupnija načela, a kamoli tih par nijansi i neslaganja oko ustavnih rešenja, pa su i vladajuća garnitura i opozicija našli zajednički interes da Srbija dobije novi najviši pravni akt. Motivi i jednih i drugih su očigledni, bez obzira na upinjanja da se pokaže visok nivo nacionalne i državne odgovornosti. Pokazaće naši političari da je zamajavanje naroda ustavom proteklih nekoliko godina bilo sasvim nepotrebno, i da je za celu proceduru, uključujući i referendum, dovoljno i par nedelja.

Ali, ono malo rasprave o Ustavu, vođene isključivo na sednicama skupšinskih Odbora, usmereno je bilo na pitanja da li Srbija treba da bude definisana kao nacionalna ili građanska država, pa kakva treba da bude teritorijalna organizacija – i u okviru toga stepen autonomije Vojvodine, te da li da se predsednik Republike bira neposredno ili u Skupštini...
A prošlo je, tiho i jednoglasno, rešenje da ostane isti broj (čak od 250) poslanika u Skupštini, pa će tako poslanici u srpskom parlamentu i dalje biti polupismeni i nepismeni, ljudi bez osnovnog vaspitanja, nedovršene ličnosti, ljudi bez digniteta (gde se možete kladiti da dve trećine i  ne zna šta je dignitet), ljudi koje tu interesuju plate, putni troškovi i dnevnice. A na sednicama biće prisutno tek njih par desetina...
Ali, tu se priča o sebičnosti završava, a počinje priča o bezobrazluku.

Jugoslav Joković

PRESSING br. 54

Pressing br. 54

Poslednji uvodnik pred fajront

(BEZ)DANI

„Izbori u Srbiji su kao kad se čovek posle dužeg vremena okupa, a onda posle toga navuče na sebe one iste gaće.”
Aleksandar Blagojević, NIKO NEMA ŠTO SRBIN IMADE, Pressing br.32

Da nam već danas bude bolje, zato što život ne može da čeka. Narod najbolje zna da Srbija ima snage, jer je stručnost ispred politike. Od nas zavisi i zato se vredi boriti.
Kako je lepo živeti u Srbiji...
...
Kraj 2006. i početak 2007. godine obeležilo je nekoliko događaja.
Deset godina studentskog protesta 1996-97. I danas je mnogo toga isto. Različito je tek ponešto. U nečemu je, hvala Bogu, bolje, ali, opet, ima stvari zbog kojih se sa setom sećam tog vremena. Nije to zato što su opet svoje njuške izbacili napolje na TV oni koji su tada od sramote pobegli u svoje rupe. Nije to. Danas mnogo više boli to što oni koji su tada bili na pravoj strani nisu tu. Nema ih. Nasuprot sebe imali smo tada većinu, ali snagu nam je davala činjenica da našu manjinu čine desetine, stotine hiljada ljudi sa kojima ste mogli da se identifikujete, jer ste želeli isto. Danas nema većine i manjine, danas su svi jedno isto, a nasuprot su pojedinci koji nestaju, odlaze ili se povlače.
U ovom periodu, dva najbolja druga, jedni od retkih koji su ostali ovde, doneli su odluku da napuste zemlju. Poslednji dan 2006. proveli smo zajedno. Njihovi klinci još ni ne znaju da govore, ali će imati priliku da uče holandski i nemački. A na ovim predizbornim skupovima svi govore o Srbiji koja stari i svi se zalažu za povećanje nataliteta.
Podaci govore da u poslednjih deset godina razlika broja rođenih i umrlih u Srbiji iznosi oko 230 000, a samo u poslednjoj je 35 000. Ako se ovaj broj bude povećavao linearno, a ovi procesi ni izbliza nisu linearni, u narednih deset godina možemo da očekujemo oko pola miliona stanovnika manje.
Moji drugovi sa svojim porodicama nisu u tom broju. Oni će, kao i mnogi koji su se pre njih zaputili u pečalbu, i dalje biti «na spisku», jer su prijavljeni ovde. Ali, zašto onda ove mališane tate vode tamo, daleko od svih, kada ovde sve imaju – stan, posao i  sve drugo što nude ove čike na bilbodima.
Idu zato što...
Ma nema veze, ionako nema dovoljno prostora za nabrajanje razloga. A i počinio bih bezbroj verbalnih delikata na račun naših državnih funkcionera, rukovodioca i ostalih uglednih građana, visokokotiranih u našem društvu.
Oni odlaze, jer znaju da izbori neće ništa promeniti, da ni danas, ni sutra neće doneti ništa novo, jer ovde život previše čeka, jer narod nema pojma, jer je politika sve, a stručnost ne postoji, jer skoro ništa od nas ne zavisi, i jer, nažalost, Srbija nema snage i – ne vredi se boriti.

Jugoslav Joković


P.S.
Na prelasku između dve godine stigla je najava da će organizacija u okviru koje radi ova redakcija izgubiti finansiranje iz budžeta. Razlozi? Nema ih. Ima samo zluradih koji trljaju ruke, nadajući se da ime PRESSING prisvoje i zadenu kao značku. Oni, naravno, ne zaslužuju komentar, i ovo što imaju ne zaslužuju, ali ovim sirotanima ljudskim duhom i pozitivnim osobinama, čovek ne može da ne udeli milostinju u vidu saveta: Značka, koliko god velika i sjajna bila, ne može da sakrije golotinju.

PRESSING br. 56

Pressing br. 56

Izdanje PRESSING-a za januar 2008 pod rednim brojem 56. ima koncept prepoznatljiv za list: društvena problematika, edukativni tekstovi iz raznih oblasti, univerzitet, pop-kultura u svim njenim vidovima (film, muzika, strip, književnost...). Broj je ovoga puta pripremljen na većem broju strana (60) zbog obilja materijala koji je redakcija spremila.

Iz PRESSING-a broj 56. preporučujemo:
- Ekonomija: Državni monopol u Srbiji - SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SEBE
- Novi feljton: Svet Podzemlja (1) LAKI LUČIANO - BOS NAD BOSOVIMA
- Odlomak iz najnovijeg romana višestruko nagrađivanog književnika Saše Stojanovića "Var": VELIKO OTVARANJE

- Ekskluzivni intervju: Nil Gejmen, engleski pisac i strip autor: LJUDI U KOMEDIJAMA DOBIJAJU ONO ŠTO ŽELE A U HORORIMA ONO ŠTO ZASLUŽUJU
- Intervju sa niškim pesnikom Željkom Mitićem dobitnikom nagrade "Matice Srpske" za 2007: ČOVEK PEVA POSLE RATA
- Mnoštvo filmskih, književnih, muzičkih i strip recenzija.

Strip Pressing 09-10

DVOBROJ ZA JUBILEJ
 Jubilarni deseti broj Pressingovog magazina za devetu umetnost izašao je na 100 stranica i sa kolornim stripom Rajka Miloševića Gere koji je samo za ovu priliku usutpio svoj radove izašle u američkoj reviji HEAVY METAL. Od ostalog sadržaja koji čini mnoštvo premijernih stripova domaćih autora čitajte tekstualne priloge o stripovima SCALPED, KOBRA, VEKOVNICI, CRNI POPAJ... kao i intervjue sa majstorima stripa: R.M.GERA, PITER SNEJBJERG, MET HOLINGSVORT i ALEKSANDAR ČUBOTARIU.
Jubilarni broj

Trash 02

trash 2 - cela
Uvodnik

Vigilius Haufniensi
- Polje sa kravama koje pasu (prepoznati kemp)

NADĐUBRIVANJE 1
Saša Stojanović
- intervju: Pisanje je potez očajnika na agnostičkom putu prema Bogu
- priča: Uspomene iz Bagrem banje

DEPONIJA
Denis Stanojević - Đura - Izgled ozbiljnog čoveka
Aleksandar Stojanović - Želja za davanjem saveta
Rade Vučković - Buđenje
Đorđe Filipović - Pred svaki izlazak u grad
Ivica Mićić - Barka
Đorđe Kostić - Automaton sutrašnjice
Miša Mitranović - Sedmi kilometar
Tamara Lujak - Neboljub
Vesna Milić - Eva i Lilit
Pavle Zelić - Ispod Grobova
Goran Stevanović - Priča o sumraku
Jovan Ristić - Čovek na prelazu
Nenad Župac - Portret priče u mladosti

NADĐUBRIVANJE 2
Marko Vidojković
- intervju: Ne želim da ostanem incident u srpskoj književnosti
- priča: Linija

U MEĐUBREMENU
- Dejan Kostić - Toza TRI 'ILJADE
- Milan Nikolić - Rokeri s Moravu: PUNK'S NOT DEAD!
- Dejan Stojiljković - Žikina Dinastija: GIDRA WAS HERE

DEŽURNO ĐUBRE
- Dragan Drobnjak - Patka pod jastukom (odlomak iz romana)

KONTEJNER
- Braca Čukić - Pesme
- Bojan Ilić - Bokerini - Pesme

ĐUBROGRAFIJE

Subcategories

  • Erotska strana
    Erotska stranaNajdugovečnija rubrika u Pressingu EROTSKA STRANA doživela je svoje knjiško izdanje u ediciji "Tragači" Niškog kulturnog centra čiji je urednik Zoran Ćirić Magični.

    U knjizi se nalaze svi prevodi rok pesama objavljivani od prvih brojeva Pressinga pa do danas, dakle, punih 17 godina. Autori ove rubrike su Aleksandar Blagojević (0-36) i Dejan Kostić (37- ).

    U knjizi se nalaze prepevi pesama FRENKA ZAPE, TOMA VEJTSA, EVERLASTA, NIKA KEJVA, FRENKA SINATRE, DŽ.L. HUKERA, ALIS KUPERA, REJA ČARLSA, DŽENIS DŽOPLIN, 50 CENT-a... kao i bendova THE POGUES, AC/DC, ZZ TOP, THE ROLLING STONES, PULP, THE KINKS, SOD, THE ANIMALS...

    PREDGOVOR

    Kada smo, početkom devedesetih, u niškom časopisu “Pressing” počeli da objavljujemo erotsku stranu, nismo ni slutili da će se taj jednostavni koncept (prevod teksta odabrane rokenrol pesme + fotografija odabrane dame bez odeće) održati do dana današnjeg, zajedno sa časopisom, naravno. Sledeći pozitivne reakcije čitalaca tokom godina, svi prevodi su prikupljeni i nalaze se pred vama. Ne radi se o bukvalnim, doslovnim prevodima već o slobodnijoj adaptaciji, što celu stvar i čini zabavnom. A ako se čitalac upola bude zabavljao koliko mi dok smo prevodili, smatraćemo da smo uradili dobar posao. 
  • Naslovna
  • PRESSING br. 57
  • PRESSING br. 58
  • PRESSING br. 59
  • PRESSING br. 61
    velika61U novom, 61. broju lista Pressing možete pročitati kod nas do sada neprevedenu priču Dž. D. Selindžera, tekst Magičnog Ćire o Mančester Junajtedu, sećanje Velje Petkovića na dva naša velika književnika, kao i intervju sa Mijom Raičevićem, dobitnikom nagrade „Branko Miljković“. Dejan Dabić se, u delu posvećenom filmu, osvrće na poslednju bioskopsku predstavu u našem gradu a Severin Franić na niški kritičarski krug. Tu su i recenzije filmova „Medeni mesec“, „Neka ostane među nama“, „Besa“ i „Katanac za bol“. Od redovnih rubrika, kao i obično, očekuju vas Apsolutnih sto, Stripovanje, Multimedijski superheroji, Vek džeza i Erotska strana...
  • PRESSING br. 62
  • PRESSING br. 63
  • PRESSING br. 64
  • PRESSING br. 65
  • PRESSING br. 66
  • PRESSING br. 67
  • PRESSING br. 68
  • PRESSING br. 69
  • PRESSING br. 70
  • PRESSING br. 71
  • PRESSING br. 72
  • PRESSING br. 73
  • PRESSING br. 74
  • PRESSING br. 75
  • PRESSING br. 76
  • PRESSING br. 77
  • Pressing Intervju
    pressing60
  • brojevi
  • desetka
  • istorijat
  • izdanja
  • izdavaštvo
  • linkovi
  • prijatelji
  • promocije
  • redakcija