Menu

logo

DR NELE KARAJLIĆ

PRESSING 06, april 1992.
DR NELE KARAJLIĆ
Razgovarao: Bane BRANKOVIĆ

PROVALA NAS JE ODRŽALA, NJOJZI HVALA

Dr Nele Karajlić, voditelj i humorista, profesor na Sokocu (univerzitet novoprimitivizma na Sokocu). Predaje novoprimitivnu etiku, te kolektivnu i ličnu zaštitu od elementarnih nepogoda. Predavao na Harvardu, UCLA-i, Foči, Oksfordu, Goraždu...

Osim u rock & roll-u oprobao se i na filmu. Sa tvrtkom MGM snimio film „Čovjek koga treba ubiti“, u kome su poginula dvadeset tri njegova dublera.

Priznati teoretičar i šupljator, te pisac značajnih djela: „Kritika bistričkog programa“, „Teze o Edinu Bahtiću kao prapočetku kosmosa“, „Novoprimitivna familija“...

Dobitnik srebrne značke Gorana, te zlatne značke „Ognjen Prica“ za odličan uspeh i primerno vladanje u OŠ „Ahmet Fetahagić“.

Za njega je veliki mislilac Moke iz Buća Potoka rekao: „Hvala majci, hvala ocu“.

(„ČEKAJUĆI SABAH SA ŠEJTANOM“, Z. Pušenje)

Krajem prošle godine TV Sarajevo je emitovala treći po redu serijal „Top liste nadrealista“ (u daljem tekstu TLN). Da li znaš zašto mi u Srbiji to nismo mogli da gledamo?

U principu ne znam. To je već stvar urednika sarajevske i beogradske televizije, i mislim da se na toj relaciji to trebalo rješiti. Meni je, naravno, žao što TV Beograd to nije prenosila.

Kako objašnjavaš ogromnu popular­nost koju uživate ne samo u Bosni, već i u Srbiji?

Pravo da ti kažem, ne znam zašto. Valjda je ovo čime se mi bavimo, jedna od rijetkih svijetlih tačaka u životima ljudi. I ovo malo što mi napravimo toliko je potrebno ljudima, da jednostavno sunce zasija kad se mi pojavimo.

Da li je Sarajevo jedini grad iz koga je ovakvo zezanje moglo da potekne?

Nisam baš siguran u to, iako u Sarajevu postoji dosta uslova da se napravi ovako nešto. Međutim, duboko vjerujem da bilo koji drugi grad u Jugoslaviji ima neku vrstu samohumora, samo što, eto, igrom slučaja, mi najašismo na TV. I Beograd ima, i Zagreb ima, i svaki grad ima neko svoje gradsko jezgro koje se dobro zajebava. I Niš naravno. Niš je meni ludilo!

Sredinom osamdesetih imali ste grdne probleme sa onim, sada već legendarnim, „MARŠALOM“. Kakva je ova nova vlast što se tiče cenzure?

Nova vlast je zabavljena sama sobom, tako da nemamo puno posla sa njima. Prijašnja vlast je, naime, bila zabavljena narodom, pa je kontrolisala i maltretirala narod. Ovi drugi kontrolišu jedni druge, tako da smo veoma dobro prošli što se toga tiče. Bar nešto pozitiv­no od njih da imamo.

Kako se osećaš kao prorok? Naime, mnoge stvari smo prvo gledali u TLN, a tek onda zaista doživljavali.

Kad su bili ovi poslednji događaji u Saraje­vu, meni su govorili da se to ranije u „Top listi“ već videlo. Ja sam im rekao da to što smo u „Top listi“ radili nisam mislio ozbiljno. Da sam mislio ozbiljno ja sada ne bih bio ovdje. Ali izgleda da su ovi baš ozbiljno shvatili to što smo mi radili prije.

Polazni principi nadrealista su zeza­nje i šala, ili kao što vi kažete, šega i fol...

...I doskočica!

Šta se dešava sa tim principima danas, kad je đavo odneo šalu?

Mi imamo jedan postulat. Jednu parafrazu stare partizanske: PROVALA NAS JE ODRŽALA, NJOJZI HVALA! Tako da u principu uvek ima prostora u kome se može zezat'. Ja nisam bio, igrom slu­čaja, ova dva-tri dana u Sarajevu kad je bilo dinamično, аli sam se telefonom čuo sa svojom rajom i svako je, osim onih osnovnih podataka o događajima, uvijek imao jednu dobru provalu da ti ispriča. Tako da imam stalno osjećaj da će neki, taj dobri duh grada, nadvladati opšte ludilo koje se nalazi u svima nama po malo.

Tvoji tekstovi su oduvek bili angažovani. Počev od prvog albuma i „Abida“, preko „Radosti prvog žita“, do ovog što sada radiš. Gde je mesto politike u tvom stvaralaštvu?

Na žalost, politika je dio naše svakodnevice. Mi koji živimo na Balkanu smo obilježeni sudbinom da moramo da se bavimo njome i da moramo stalno da mislimo na nju. Ne samo mi, ovako, raja što svira, pjeva, recituje, nego danas i djeca najozbiljnije razgovaraju na kojim mjestima bi bilo najbolje da dođu „plavi šljemovi“ i kako da se razgraniči naša republika. Tako da je politika, na žalost, i u narodu i u TLN, i u „Zabranjenom pušenju“ uvjijek imala visoku startnu poziciju.

Zadnjih par godina mnogo se priča o TLN, a šta je sa „Pušenjem“?

„Zabranjeno pušenje“ je, zbog ovog nekog teškog stanja oko nas, prebačeno u stanje hibernacije, zaleđeno je do daljnjeg. U principu je jako teško i praviti bilo kakve turneje i bilo kakva angažovanja velike grupe ljudi. Sada voditi tri kamiona, dva kombija i dva luksuzna automobila sa puno opreme, instrumenata, scenografijom i svim i svačim, i ući u jednu republiku, bilo koju, bilo bi smatrano pokuša­jem okupacije iste (smeh)...

Da li si u kontaktu sa Kusturicom?

Apsolutno! Mi, što se ono kaže, zajednički preživljavamo ovo dramatično doba.

Možemo li očekivati neku saradnju na toj relaciji?

Pa, trenutno, on o svom jadu, a ja o svom. U svakom slučaju, vrijeme će pokazati.

U poslednjem serijalu TLN zezali ste se na račun moguće podeljenosti unutar Ju­goslavije u budućnosti. Da li ta podeljenost ima svoje prste u tome što vas već dugo nema na ovim terenima?

Nema, nema! To što nas još nema samo je stvar slučaja i onog čudnog spleta okolnosti. Mi smo sada bili na kraćoj turneji po Sloveniji i poslije toga bi trebalo da idemo u Srbiju, jer je, navodno, došlo do nekih pregovora oko even­tualnog puštanja serijala, kako ja kažem, retro­aktivno. Moguće je i gostovanje u Srbiji sa predstavom koju imamo. Predstava je jedna vrsta kabaretskog teksta - od folova iz emisija i malo novih folova, itd. Tako da bi sa tom predstavom trebalo da dođemo vrlo brzo i do vas. Što se ono kaže: ako Bog da!

Ono što u medijima vidimo je Dr Karajlić. Kakav je i šta voli da čita, ili kakvu muziku voli da sluša Nenad Janković?

Pa, Dnevnik (smeh), Dnevnik i novine (opet smeh). Ne šalim se! Pravo da ti kažem ni sam ne znam šta volim da čitam, niti znam šta volim da slušam. Jednostavno, ova kompletna frtutma me totalno otkinula od tog nekog dru­gog JA koje ti želiš da upoznaš.

Šta još možemo da očekujemo od Dr Karajlića? Do sada smo te upoznali kao mu­zičara, scenaristu, glumca... Šta još svojoj publici možeš da pružiš?

Vodoinstalater! (smeh) Pa ništa. Planovi su slijedeći: ima ta varijanta sa tim kabaretskim programom, sa kojim bismo nastupali u manjim salama, kino-dvoranama i to. Postoji mogućnost, čak su u kombinaciji i neki pregovori za film, koji bismo mogli da snimimo. Međutim, pošto je vrijeme sada izuzetno bogato (smeje se), to je jako neizvjesno. A ako nam sve propadne, onda ja obećavam da ćemo snimiti još jednu seriju TLN koju ćemo putem video kaseta uspjeti da doturimo i našoj raji u Nišu. I, molim te, pozdravi mi Niš!

Add comment


Security code
Refresh