Menu

logo

GORAN ČAVAJDA ČAVKE

PRESSING 15, novembar 1994.
Intervju: Goran Čavajda Čavke
Razgovarala Marija Peternel

Veliki problem je uraditi intervju sa čovekom od hiljadu priča, a vi morate da napišete samo jednu. Bubanj ili Čavke, sasvim svejedno, Gile kaže - isto.

Crvena kosa, ljubav za ljubav, glavni junak filma "Geto - tajni život grada", s njim počinje novi spot Partibrejkersa, s njim otpočinje Električni orgazam, Kojin omiljeni partner za ulični ples, Babe ne mogu bez njega. Devojčice ga obožavaju i u 90-im, dečacima je idol, rešen da ostavi sve poroke (hm, osim jednog) i dalje sanja svoj grad, svoj Beograd. Tako mu izgleda lepši. Niš ga obara s nogu, obožava ga, jer je nabijen strašnom energijom. Tako Čavke kaže.

Da li te je r'n'r umorio, ili si u njemu istom žestinom kao i pre deset godina?

Rock'n'roll me je umorio, ali i odmorio, odmara me još uvek. Širok je dosta pojam rock'n'rolla, uz to idu i dobre i loše stvari. Sada radim dobre, prave stvari. I ranije sam radio prave stvari, ali i mnogo loših, ne pravih stvari, koje su me vraćale unazad.

Imaš još uvek puno energije za prave, dobre stvari?

Pa snagu crpim kao i svi ljudi, koji dele svet sa mnom.

Pretpostavljam da si imao krize za sve ovo vreme. Da li si poželeo da ostaviš sve i radiš nešto drugo?

Želeo sam ne da ostavim, već da dobro organizujem, da stignem da uradim i neke druge stvari. Energiju je lako transformisati i imati je dovoljno da se radi nešto u čemu se čovek najprijatnije oseća. Ne znam, u ovom trenutku mi to uspeva.

Ipak se u rock'n'rollu osećaš najbolje.

Da, ali se podjednako dobro osećam i u drugim stvarima. Ne bih poredio takva osećanja. Radim to, ali volim i da glumim, recimo, u pozorištu. Da, to je to, ali ima i nešto drugo. Ne, nisam više u fazonu neke totalne posvećenosti. Znaš, 18-19 godina, pa se posvetiš nečemu i to si ti. Mislim da je teško to slomiti i prelomiti, dosta tu ljudi otpadne koji su podržavali neku drugu priču. Pokušavam da plemenski fazon istrebim u svim varijantama.

Bez previše trošenja emocija?

Kad treba da dam iz užitka, onda dam. Kad mogu nekom nešto svojom emocijom da dam, da ovih 300 ljudi, koji su bili večeras na koncertu, odu sretni i da su srećni dok su na kon­certu. Da im učinim nešto dobro, a i sebi. Eto, to je ta energija koja mi pomaže, otkuda crpim snagu.

Da li je tvoj imidž ono što si ti u stvari?

Fora je u tome što ja još uvek tragam za sobom, mislim da još uvek ima dosta nekih glumatanja i van scene. Ima nekog kameleonskog fazona. Ali to sve nekako ide i taj šou biznis funkcioniše. Voleo bih da iščistim to, da u svakom trenutku budem to što jesam. Idem ka tome, sada se bolje osećam kao zabavljač nego kao muzičar. Dobro, prija mi ponekad svirka sa Orgazmom, kad je mega koncert, sa dva bubnja. Ali sada izlazi nešto iz mene što se nakupilo, neki drugi fazon, malo egzibicionizma, malo latentnog koketiranja... To ide napolje i dobro je.

Sada o imidžu Baba brine tvoja žena Linda (inače Australijanka, kostimograf po zanimanju). Koliko je ona skapirala Babe i Balkan?

Da, naročito u prvom spotu, tu je i Vesna, Žikina žena... Krpice dolaze i od Vesne i od Linde. Pa, provalila nas je, ona voli The Pogues i Pixies, ima tu nekih dodirnih tačaka... Za tri godine, da znaš, i nije tako lako provaliti, ali imala je dovoljno vremena da vidi i dobre i loše stvari. Malo je zeznuto što su to baš ove tri godine, jer su sve stvari dove­dene do ekstrema. Malo haotično za nekog ko je odrastao na plaži.

Vaš imidž je u ova vremena ispao poprilično upadljiv u odnosu na druge, koji su prestali da se bave svojim stylingom. Šta se dešava sa ostalim bendovima?

Ja ne znam zašto je sve umrlo. Ja se sećam, Orgazam je osamdesetih stvarno jako vodio računa o tom izgledu, da izgleda stvarno drugačije od ostalih bendova, da je to jako, da je efektno. To se nekako poklopilo sa tim vraćanjem kruga, distorzija, vraćanje korenima r'n'r-a, znaš ono... "gudra", kao farmerke, i na tome je i ostalo. Nije stvar u novcu, pravi se on i sada. Prosto ljudima nije više stalo. A ja bih malo sada da istrčim.

Električni orgazam izgleda i dalje isto, čak i gore. Gile izgleda prilično loše.

Ma ne, mi smo oduvek bili najružniji bend. Šta, možda ja izgledam super? Znaš, i to je neki izgled, neka faza, kreneš da živiš sa tim rock'n'rollom, pa u nekom periodu tako izgledaš. I ja sam imao takve periode, čak i mnogo gore. Ma, super smo mi sada ploču snimili, to treba da čuješ.

Koliko si ti sada u Babama, a koliko u Električnom Orgazmu? Dušom i telom. Gde si?

Više sam u ovom momentu u Babama, više mogu da dam, pa se samim tim i više trudim. Ja sam, u stvari, ambiciozan jako, iako ne izgledam tako. ElOrg je sada jedna vrlo jaka, strong heavy ekipa. Tu biti bubnjar, treba ti veliko parče energije, odgovornosti, tere­ta. Drugačija se vrsta energije oslobađa, to je muzika životne energije. To se puca, diže se na beat, na groove. To me stvarno nekad više iscrpi, nego, recimo, tri čuke sa Babama. Ne samo fizički, to je pravi emocinalni stres. To je neki odnos među nama koji traje i traje.

Primećujem da, dok sviraš sa Babama "Niko kao ja" i "Zlatni papagaj", to radiš sa mnogo više žestine i sreće.

Ali to je drugi način svirke, to mora tako da se svira. Mene sada više ne pali to da budem taj animal bubnjar, da držim taj hard rock bend na svojim plećima, i znaš, to duf, duf... znoji se. Ne plašim se, i ne mislim da treba da idem u tom pravcu, kako je išlo, išlo je. To mi je donelo neke druge stvari, iskust­vo, ono što klinci sanjaju, da budu rock muzičari. Ja želim i nešto drugo da probam.

Posle horora, straha, nasilja, droge i seksa, hoće li na kraju ponovo izaći nešto pozitivno iz Orgazma?

Na oduševljenje svih fanova, Električni je upravo na pragu da izda svoj potpuno novi, originalan materijal koji sadrži dvadesetak potpuno novih pesama na dvostrukom albumu. Materijal će se naći na CD-u i kaseti i izdaće PGP RTS. Ploča će se zvati "Zašto da ne?" Ima mnogo, mnogo lepih pesama, i Banana ima neke svoje pesme na toj ploči...

Zašto "Zašto da ne?"

Pa, ne znam, slušaj ploču. Pitaj Gileta. "Zašto da ne?" je, u stvari, više u kontekstu omota. Omot je uradio Leo iz subotičkih Džukela, inače strip crtač.

Kako izgleda omot?

Super izgleda. Devojčica mala u svojoj sobi, trinaestogodišnja, u maminim cipelama, našminkana, sa halterima.

Ponovo nešto dekadent­no?

Pa da, bezo­brazno je. Ima pozadi i stripić, videćeš.

Koliko ozbiljno shvataš Babe i rad sa Žikom?

Vrlo ozbiljno. Mislim, šta znači ozbiljno, kao stvar koju volim da radim, trudiću se. Čim završimo neke već započete stvari, ulazimo u studio i radi­mo novu ploču. Večeras smo odsvirali dve nove, pilot pesme. Zovu se "Kitonja" i "Tvoja Džanina".

Ti si opštepoznata i priznata gradska faca, koliko ti to smeta?

Smeta mi (umire od smeha) zato što to povlači za sobom i određeni sud.

Pretpostavljam da ti imponuje što baš ti vodiš ljude kroz "Geto-tajni život grada".

Taj film još nije završen, kad ga budem video reći ću ti da li mi imponuje ili ne. To je neka vrsta doku­mentarne priče. Scene gde sam ja su scene šetanja, prolaska kroz grad na određenim mestima. Tu ide slow motion, a priča ide u offu. To su kao neka moja razmišljanja, to ćemo da smislimo reditelj i ja, pošto vidim sliku prvo. Tako da ja tu ne glumim nešto mnogo. Treba da prođem određenom brzinom, kao jedna vrlo neekspresivna faca, bez besa, ljutnje, smeha... Lik koji se dosta razlikuje od ljudi naokolo, zbog kose, odeće.

To si ti?

Da, to sam ja. Neee... nego neko ko je sličan meni. Ili neko ko sam ja bio?! Ne, u stvari, nisam ja izabrao sve te bendove, znači to već nisam ja. Ja ne mogu da zamislim sada scenu, da neko dođe i kaže mi: "Evo imaš kintu, snimi film!"

Zar nije krajnje vreme da uradiš i ti svoje pesme?

To želim već pet godina. Mislim da se polako približavam real­izaciji te ideje, ne bih voleo o tome da pričam, pričao sam o tome i pre dve godine pa se ništa nije desilo. Desile su se Babe, novi Orgazam... Uradiću sve sam. Izašlo je puno ideja, još nisam odlučio koji kreativni pristup da upotrebim prilikom snimanja.

Kako bi voleo da izgleda Beograd sada? Razmišljaš li o tome?

Ma ne, privikao sam se. Sada mi ništa ne smeta. Pokušavam da ga gledam kao da ga sanjam, da ga tako doživljavam. U snu, kada znaš da si u snu, onda je sve cool. Kada dodjem u neki drugi grad, recimo Niš, onda me to malo izbaci.

Kako ti izgleda Niš?

Dobro. Dobar je, zato što isto pokušavam da sanjam. Da sanjam Niš.

Ti uvek sanjaš. Da li još uvek piješ pivo sa prijateljima noću po Beogradu? Ili si sada kod kuće?

A, ne, ne, pijem, pijem, ispred kuće.

Imaš baštu?

Ne, ima jedna prodavnica kafe, baš na ćošku, ispod prozora. Sada se tu valjaju žvake, čokoladice i ostali deficitarni proizvodi, a i hladno pivo. Tu su dva-tri stola i tako tu sedimo. Najbolji fazon, ispred gajbe, piješ pivo. Malo automobili truju, ali dobro je, ima zelenila.

 

Add comment


Security code
Refresh