Menu

logo

DIREKTORI

PRESSING 11, februar 1993.
Intervju
: Direktori
Razgovarala Marija Peternel

ŽESTOKA MUZIKA & PIVO

Videla sam ih prvi put prošle godine u "Afirmatoru". Drakula zastrašujućeg izgleda i glasom koji para uši urlao je: "Bando crve­na"... Postali su heroji beogradskih ulica i fudbalskih stadiona, lokalnih radio-stanica i idoli buntnovnih klinaca koji su euforično šišali svoju kosu i prvi put čuli za skinhead pokret. Posle 9. marta u Srbiju stiže oi-punk, izolovan i zatvoren, muzičari postaju žešći, glasniji i brutalniji. U Beogradu se stvara nova scena, na kojoj glavnu reč vode "DIREKTORI".

U Niš stižu prvi put na sam dan izbora, na scenu KPGT-a, druge večeri Demo bombardovanja Srbije, lete crvene pionirske marame i pale se izborni plakati. Drakula, pevač "Direktora", za vreme koncerta deluje užasno sirovo, svlači se do pojasa, a to rade i ostali i otkrivaju tetovaže na desnoj mišici. Na sceni žestoki, izvan nje sasvim OK i ljubazni, uz pivo i omiljene viceve o Šešelju i Miloševiću. Posle koncerta saznajem sve o beogradskim "Direkto­rima" od Srđana, basiste i kompozitora, najpitomijeg i najkomunikativnijeg od njih.

Večeras je na vašem koncertu bilo zabrinjavajuće malo ljudi. Misliš li da je razlog tome crvena boja ovog grada i definitivna pobeda narodne muzike?

SPS se poziva na to da je Niš SPS tvrđava, da ne kažem "crvena tvrđava", ali ono što mi je drago je da sam video da, uostalom kao svuda u Srbiji, ima dosta ljudi protiv ovog režima. Tako da nigde situacija nije crno-bela, a ono što mi je definitivno dokazalo da je Niš normalan grad su oni protesti koje su uradili studenti, ljudi koji su se okupili za vreme posete Milana Panića i, najzad, oni ljudi koji su skandirali protiv Miloševića kada se pojavio ovde. Vi imate samo isuviše ljudi koje morate da vaspitate ili oterate. Ili da im pustite neki drugi TV program, jer su toliko glupi da ne mogu ništa sami da ukapiraju.

Zaječar, hapšenje zbog "lakih" droga, nazivaju vas nar­komanima. To je kasnije ispala dobra reklama.

Prvo, da razjasnimo stvar. Nas je petorica u grupi. Jedan član je privedeni zbog posedovanja lakih droga i još nas dvojica smo maltretirani od strane, neću da kažem organa unutrašnjih poslova, nego pandura, zato što su samo čekali povod. Ne znam da li zato što smo grupa antikomunističke provenijencije ili što su svih tih dana divljali oni - specijalni odredi policije i redari.

Ovaj broj Pressinga posvećen je bolestima zavisnosti, narkomaniji i alkoholizmu. Kakav odnos imaju Direkto­ri prema drogama?

Ukratko, većini Direktora odgovara laka droga, e sad, većina je prosta, odnos 3:2. Međutim, ja nemam ništa protiv toga. Ko voli, nek' izvoli. Meni jednostavno to ne priја. Kad sam bio mali imao sam neke predrasude prema tome i mislim da to nije ništa tragično. Ljudi često iz neobaveštenosti osuđuju takve stvari, hm, "lake dro­ge". Treba reći "trava", zato što ljudima termini "droge", "marihuana" deluju tragično, a "trava" im je nešto sasvim normalno, i ima ne gore dejstvo od piva, recimo, a sigurno bolje dejstvo od žestokih pića, tako da ne treba da se plaše.

Imate često problema sa MUP-om? Šta se desilo u Kraljevu?

Posle koncerta smo krenuli do Beograda busom i bili smo malo nevaspitani.

Šta ste radili?

Zapalili smo cigare u autobusu i onda je kondukter hteo da nas izbaci. A pošto smo imali uredno plaćene karte i ponudili smo da platimo štetu, nismo hteli da izađemo iz busa. Međutim, kondukter je i dalje insistirao i izbacio nas je na kraju kod saobra­ćajne policije. Onda nas je preuzela marica i optužili nas još i za obijanje neke radnje na autobuskoj stanici i krađu ajvara. Terali su nas da to priznamo, hvala bogu nismo mogli ni da smo hteli, jer stvarno to nismo bili mi. To im, naravno, nije smetalo da nas 5-6 sali maltretiraju i tuku...

Pored Ramba izgleda da ste vi jedini "politički obojeni" i imate hrabrosti da direktno kažete ono što stvarno mislite. Misliš li da su svi ostali kukavice?

Ne, ljudi se nisu snašli. Mi smo uradili "Čistićcte ulice" počet­kom '91. Ta pesma je nastala negde pre onih izbora i, ne znam, ja sam bio ubeden da će Milošević da pobedi, ali da će opozicija da dobije većinu u Skupštini. Na žalost, prevario sam se i ispalo je da smo baš zbog toga, zbog svih tih političkih stvari, doživeli uspeh. Bilo bi mi draže da nikada nismo napravili te stvari, a da sada živimo u normalnom svetu.

Otprilike u to vreme pojavili ste se prvi put i u "Afirma­toru".

Prvi put smo se pojavili na Radiju B92, i jedan od voditelja tog radija, legendarni DJ Milan Petrović Tica, nas je pozvao (u to vreme on je bio i muzički saradnik "Afirmatora"). Snimili smo taj spot "Bando crvena", koji je bio prilično nevezan za temu, rađen onako na brzinu. Ja ne verujem mnogo u ljubav. Ti ljudi iz "Afirmatora" su nam pomogli, ali umesto da spot ide 9.marta '92, to je išlo sa mesec dana zakašnjenja. Zbog velikog interesovanja koje je pesma izazvala, zbog teksta, pozvali su nas ponovo i od tada smo inventar u "Afirmatoru".

Festival BBS predstavlja presek svega što se trenutno dešava na muzičkoj sce­ni u Srbiji. U prvi plan su izašli Kazna za uši, Deca loših muzičara, Plejboj, Crni lilihip i vi. Misliš li da je to realni kvalitet ili su mnogi dobili šansu samo zbog su­ženog tržišta?

Do pre par godina u Beogradu je postojao underground koji su činile punk grupe. Ono što se sad dešava je da imaš mnogo grupa ne samo u BGD-u, koje sviraju neku vrstu undergrounda u tom smislu što nisu toliko komercijalni da bi ih izdao PGP RTB, što nikad ne bih ni voleo, jer to je već ljiga, ali nikad nije bilo više bendova koji su svirali kvalitetno i toliko različitih žanro­va. S druge strane, za neke konkretno, pa i za nas, verujem da ne bismo isplivali tako lako na tržište, da prostor nije tako sužen.

Šta bih još mogla da te pitam?

Da li ti znaš za neki drugi ritam!

Buka u modi! Kad smo već kod buke, da li su Direktori jedini koji sviraju oi-punk?

Trenutno smo jedni od retkih. Jedna od najpoznatijih grupa, Šaht, otišla je u vojsku, postoji još par grupa, Kuršlus i Životinje. To su mladi i per­spektivni bendovi i sad ne znam šta bih ti još rekao. U Beogradu imamo dosta publike, a i u ostalim gradovima koji slušaju tu vrstu muzike i koji izgledaju slično. Međutim, to nas ne ograničava na određenu vrstu publike, privukli smo dosta ljudi koji uopšte ne slušaju punk, što nisam očekivao i što mi je drago.

Vi ste, zapravo, u totalno navijačkom fazonu. Šta se prvo desilo, muzika ili fudbal?

Trta, Drakula i ja smo uvek išli na stadion. Ja sam lično išao na sve internacionalne utakmice. To je sve povezano jedno sa drugim, i ta muzika i to pojavljivanje na stadionu. Od toga je sve krenulo. Od nas petorice, četvorica je oduvek bila zajedno, a tek od '89. smo krenuli nešto da radi­mo. Nismo imali konkretan plan, ni viziju, ni ime, krenulo je sve iz čistog zezanja, počeli smo da skidamo neke pesme itd. Nismo imali uslova, ni­smo imali opremu i posle godinu i po dana smo rešili da radimo ozbiljno, našli smo drugog gita­ristu i ujesen '90. smo snimili prvu stvar "Mrzim Hajduk" za koju moram da napomenem da je navijačka, zato što sam svestan da neki ljudi to interpretiraju pogrešno. U vreme kad smo je mi snimili, to je bila jedna tipična punk provoka­cija, u principu, jedna antikomunistička pesma. SPS je u to vreme tvrdila da neće da dozvoli bratoubilački rat. Dobro se znalo na koga se odnosi ta provokacija, ne na rat Srba protiv Srba, nego na rat između Srba, Hrvata i Slovenaca, a tipovi poput Arkana, koji sada deli Obilićeve medalje, tada su sklanjali srpske zastave sa stadiona i zabranjivali pevanje srpskih pesama. Mi znamo šta se zbivalo u to vreme, za ljude koji su bili neobavešteni, ta pesma mogla je da bude u kon­tekstu SPS-a i SRS-a. Drago mi je da su ljudi ukapirali da je to navijačka pesma sa Severa. A što se Šešelja tiče, verovatno smatra da smo pla­ćeni izdajnici.

Vas nazivaju srpskim skinheadsima. Jeste li vi to?

To je pitanje u fazonu: Jesi li ti hipik ili punker? Suviše smo možda u tom fazonu da bih ti odgovorio direktno. Meni se taj način života sviđa. Pod skinhead i oi-pokretom se podrazumevaju brza i žestoka muzika i, naravno, pi­vo. Tako da sa te strane mogu da kažem da smo u fazonu skinheadsa.

Šta misliš o skinheadsima u Nemačkoj, novom nemačkom talasu, naci-rock'n'rol-lu, ekstremnim tekstovima...

To je malo duža priča. Skinheadsi ne postoje od pre 2-3 godine, taj pokret postoji od 60-tih i nastao je upravo u Nemačkoj. U to vreme su slušali crnačku muziku, ska, pa kasnije rege i tek sredinom 70-ih deo njih počinje da privlači naci-ideologija. Pokušavaju da privuku radnike i neza­poslenu omladinu i u tome su uspeli delimično, tako da danas možeš da nadeš naci-skinheadse i ljude koje ne interesuje politika, a imaš i drugu krajnost, kao neki crveni skinheadsi itd. Tako da i taj pokret nije kompaktan. Ono što se dešava u Nemačkoj me preterano ne tangira, jer ja tako ne razmišljam. Što se nas tiče, mislim da smo negde u sredini. Znači patriotizam, pozitivan nacionali­zam, ali nikako nacizam.

Ovaj intervju pojaviće se posle Nove go­dine, a izborni rezultati biće izvesni i možda ceo ovaj razgovor bude aut. Šta će Direktori ako se bude promenila vlast?

Pazi, mi od celog reper­toara (17-18 pesama) imamo samo tri čisto političke. To su znači pesme u manjini, ali su najviše forsirane, u principu one i jesu najbolje pesme. Ti­me se mi ne opterećujemo i nikad nam nije bio cilj da sad napravimo dve političke koje pale ljude pa ćemo na to da uradimo neki rejting, nego se jednostavno radi o tome da ih mi stvarno mrzimo. A kada "oni" odu, počećemo da se ba­vimo normalnim stvarima. Ja se nadam.

Hoće li Direktori uvek da budu opozicioni bend?

Svi normalni bendovi su protiv ovog poretka. Ja ne znam ni jedan bend koji bi se sad pojavio na promociji ili koncertu koji bi organizovao SPS ili SRS. Sada je najhitnije da skinemo komuniste, a posle možemo svi da iskačimo svoje političke stavove, možemo posle i da se svađamo međuso­bno i da se tučemo. Sada je najhitnije da ode ono što je najgore, ono što nema budućnosti, što je propalo, što nas uništava. Da ljudi shvate da nas ne uništava svet, Nemačka i Amerika, nego da nas uništavaju domaći nesposobnjakovići i kreteni. A, naravno, ako dođe neko na vlast i dalje radi nešto što nije OK, pevaćemo i radićemo isto što i sad.

Add comment


Security code
Refresh