Menu

logo

ENDI DIGL

Razgovarao: Marko Stojanović
ENDI DIGL
U AKCIJI, S MOZGOM

Endi Digl mladi je britanski scenarista čija je mini serija LADY JOHANNA CONSTANTINE (sjajno nacrtana, inače, od strane Gorana Sudžuke) ovih dana naišla na veoma topao prijem kod publike. Endi je par godina bio glavni i odgovorni urednik legendarnog britanskog casopisa 2000 AD, a kako sada stvari stoje, od juna sa svojim starim saradnikom Džokom kreće novu redovnu seriju za Vertigo pod nazivom THE LOSERS, koja obećava da će biti nešto najkontroverznije što je Vertigo objavio u zadnjih par godina, pošto je Endi jasno stavio do znanja da će glavni negativci buduće serije biti glavešine i operativci zloglasne CIA-e.

Novi Britanac na strip sceni. Da li činjenica da su ti prethodili veliki scenaristi iz Velike Britanije predstavlja neku vrstu opterećenja?

Ne toliko opterećenje, koliko inspiraciju. Na neki način opuštajuće je to što znam da neću biti tako dobar pisac kao, recimo, Alan Mur, pa uopšte nema svrhe pokušavati da se takmičim na tom nivou. Radiću najbolje što mogu, radiću nešto svoje. Takođe je olakšanje znati da je mnoštvo britanskih scenarista doživelo uspeh prolazeći istim putem koji ja prelazim, od 2000AD do Amerike. Voleo bih da nastavim da radim na obe strane Atlantika, naravno, ukoliko je to moguće.

Po tvom mišljenju, da li postoji nešto zajedničko što scenaristi iz Velike Britanije imaju, osim njima svojstvenog urođenog cinizma? Postoji li neka zajednička nit koja ih povezuje na apstraktnijem nivou (plašim se da pomislim kako ovo pitanje može da zvuči!) u njihovom pristupu pisanju, ili njihovom pristupu stripu kao mediju?

Teško je odgovoriti na to pitanje. Nisam baš siguran. Britanski akcioni stripovi su na zlom glasu po tome što su ponešto protiv establišmenta, pa su stoga britanski scenaristi spremniji da izazivaju predubeđenja i konvencije. S druge strane, postoji puno velikih američkih pisaca koji to takođe rade. Na pamet mi, na primer, pada Frenk Miler.

Radio si nekoliko godina kao urednik strip magazina 2000AD. Šta je tačno bio tvoj posao kao urednika? Jesi imao koristi od tog iskustva?

Na to pitanje bih mogao da odgovaram ceo dan! Uvek sam smatrao da je urednikov posao da "predvodi napad" i da pruži autorima predstavu onoga na šta ciljamo, pre nego da bude momak koji se brine o tome da materijal stigne do štamparije na vreme. Urednikov je posao da vodi i inspriše trupe, da se pobrine da su duša i srce stripa na pravom mestu, da dozvoljava da se čuju glasovi samih stvaralaca. To je to, na nekom apstraktnom nivou. Na praktičnijem nivou, to je administrativna noćna mora od papira, budžeta i rokova. Bez obzira na to kako vredno radiš, uvek nad tobom lebdi još rokova. Nikada nema svetla na kraju tunela, pa naprosto naučite da radite na ivici nervnog sloma. Što se tiče toga da li sam profitirao od tog iskustva - svakako da jesam! Bilo je nezamenjljivo iznutra naučiti kako se stripovi prave, dok je rad na scenarijima i crtežima drugih ljudi, najbolji mogući trening za strip scenaristu. Osećam simpatiju za urednike jer znam koliko je zaista stresan njihov posao. Zato i pokušavam da im što više olakšam.

Bio si uključen u pisanje kompjuterke igre (i to dobre) koja se zove Magic and Mayham. Kako se to desilo? Da li ti je to iskustvo bilo vredno na neki način pored očiglednog (novca koji si tom prilikom zaradio)?

Nema tu mnogo toga da se kaže, znaš. Kontaktirao me je neko iz Virgin Intractive-a tražeći pisca koji bi izglancao dijalog u igri. Na nesreću, bilo je to veoma kasno u procesu izrade igre - oni su već imali nekoliko scenarista koji su na tome radili. Pogledao sam njihov scenario i rekao producentu da moraju da iseku dve trećine dijaloga - bilo ga je naprosto isuviše! Ali je tada već bilo prekasno, pa sam mogao samo da napravim neke kozmetičke izmene. Teško je od replike "Pozdravi, ja sam Tuigkindl, kralj patuljaka!" napraviti nešto što zvuči kul...

Kada si shvatio da želiš da pišeš stripove?

Kada sam otkrio 2000 AD, što se desilo kada sam imao deset godina.

Jesi li imao nekih uzora među piscima (strip scenaristima i piscima inače) kada si počinjao?

Ma ja upravo sad počinjem! Mislim da bih rekao da su to Džon Vagner, Alan Mor, Frenk Miler, Grant Morison, Nil Stivenson, Vilijam Gibson i Elmor Lenard, moja najveća inspiracija.

Kakav je tvoj ukus kad je reč o filmovima, stripovima i knjigama?

Bilo šta dobro. Ne čitam veliki broj stripova, ali u zadnje vreme zaista uživam u ULTIMATES-ima Marka Milara, PUNISHER-u Garata Enisa i HELLBLAZER-u Majka Kerija. Sviđaju mi se pametnije stvari, po mogućstvu u žanrovima akcije-trilera, bilo na stripu ili filmu. Već dugo nisam završio neki roman - gubim nekako strpljenje kad je reč o njima - ali čitam puno stvari koje ne pripadaju fikciji. U zadnje vreme sam puno čitao o istoriji CIA-e, to mi je, u stvari, bio deo istraživanja za serijal THE LOSERS. To je fascinatno, zastrašujuće štivo, strašno inspirativno. Filmovi poput USUAL SUSPECTS i MEMENTO-a uvek me načisto razbijaju, što će reći da su jako inspirativni. Nadam se samo da ću jednog dana biti u stanju da napišem nešto tako dobro.

Koliko misliš da je važno da budeš blizak sa crtačem kad na nečemu radite? Da li postoji neki poseban feeling kome težiš u takvim situacijama? Primetio sam da nastojiš da radiš sa svojim prijateljima...

Pa, mislim da ja u stvari postajem prijatelj sa ljudima sa kojima radim - nikada nisam sreo Henrija Flinta ili Džoka pre nego što sam počeo da radim za 2000 AD. Ali da, da odgovorim na tvoje pitanje, zaista mislim da je važno uspostaviti harmoničan odnos sa crtačem. Kad sam bio urednik, iznenađivalo me je što izvesni pisci nisu želeli da uspostave radni odnos sa crtačem - jednom kad je scenario gotov, oni su kontali da on više nije njihov problem. Lično, ja volim da sa crtačem radim jako blisko. Na THE LOSERS-ima, na primer, Džok i ja diskutujemo o idejama za priče znatno unapred, i uvek se trudim da uključim njegove ideje i želje u scenario. On mi šalje male skice postavki za table, pa to zajedno prosto pretresamo, kako scenario, tako i postavke, dok obojica ne budemo njima zadovoljni. Dve su glave definitivno bolje od jedne. To je ona prava saradnja.

Koliko ti je važno da se zabaviš dok radiš na projektu? Da li je to poenta rada na žanrovskim stvarima, ili je u pitanju masovna popularnost koju takav rad ima na tržištu?

I jedno i drugo. Imam sreće što uživam u radu na žanrovskim pričama. Ja hoću da pišem stvari koje će se dopasti najširoj mogućoj publici. Jednostavno želim da zabavim ljude, a moja lična zabava dok to pišem je od neprocenjive važnosti. Ako te priča ne inspiriše, njeno pisanje postaje kao čupanje zuba, naprosto užasno. To se može desiti ako proces razvoja priče potraje suviše dugo. Na početku možeš biti uzbuđen k'o niko, ali šest meseci besciljnih prepravki i preskakanja kroz obruče za izdavača, može iz tebe da iscedi sav entuzijazam. To bez izuzetka dovodi do mlakog, neinspirisanog stripa, a čitaoci to prepoznaju. Trenutno radim na gomili mračnog i zlokobnog štiva, pa bi bilo zabavno probati da sledeće uradim nešto neozbiljno i veselo. Šibajuća akcija, ljudi koji od udarca pesnicom prolete kroz zid, tako nešto.

Kako izgleda tvoj dan kad na nečemu aktivno radiš?

Generalno ustajem oko pola devet, i odmah se zalepim za kompjuter da proverim mejl. Opsesivno ga proveravam, mrzim samu pomisao da nešto propuštam. Zujim internetom oko sat vremena, doručkujem, pa se onda zaglavim u poslu. Uvek planiram da naparavim pauzu za ručak, ali većinu vremena stvarno nisam organizovan. Takođe, svakog dana u nedelji odlazim u teretanu, i još uvek pokušavam da pronađem pravo vreme da to uradim. Za sad se to dešava sve kasnije i kasnije u toku dana. Onda se vraćam poslu sve do šest po podne kad obično zaskočim PlayStation 2 na sat vremena, pre nego što mi žena dođe kući.

Možeš li za naše čitaoce da opišeš svoj način rada (mislim na ono, kome podnosiš predlog za scenario, kako izgleda, ko ga odobrava, šta se onda dešava)?

U principu novu ideju za priču podnosim uredniku usmeno, ili lično ili telefonom, tek toliko da vidim da li je za nju zainteresovan. Ako jeste, poslaću mu jednostrani ili dvostrani predlog sinopsisa za seriju. Ne volim da gubim vreme radeći duže od toga sve dok on to ne pokaže svom gazdi. Ako im se dopadne, proširujem to na epizode, sa stranom sinopsisa po epizodi.

Koliko ti treba vremena da napišeš pun scenario?

Pa to puno varira, u zavisnosti koliko sam inspirisan. Sa stvarima koje radim za Amerikance, imam običaj da pošaljem prvu verziju scenarija i onda je preradim prema sugestijama koje dođu od urednika. Vil Denis je moj urednik na THE LOSERS-ima, i vrednost njegovih sugestija je uvek nemerljiva. Najčešće se slažemo, pa njegovi komentari zaista pomažu da se scenario unapredi. Kad radim za 2000AD, veoma retko dolazim u situaciju da pravim izmene, tako da to bude gotovo znatno brže. Kad mi je dan dobar, napišem pet ili šest strana. Kad je loš, ne napišem ništa.

Da li obavljaš puno istraživanja?

Da, uvek obavim izvesnu količinu istraživnja - zbog inspiracije ako ni zbog čega drugog. THE LOSERS i SNOW/TIGER su zahtevali istraživanje u ogromnim količinama, zato što se odigravaju u "stvarnom svetu" (šta god to bilo) pa sam morao da proverim sve činjenice pre početka rada. Nešto poput DREAD/ALIENS se piše znatno lakše zato što se oba serijala odigravaju u fikcionalnim svetovima sa kojima sam prilično dobro upoznat. Internet je predivan alat za istraživanje. Nedavno mi je trebalo da utvrdim koje su dimenzije i puna težina rakete Sojuz - zahvaljujući Google-u tu sam informaciju dobio za tridesetak sekundi!

Kako se boriš protiv kreativnih blokada (pod uslovom da si ljudsko biće i da ih imaš kao svi ostali)? Kako se boriš protiv stvari koje ti odvlače pažnju (kao što su kompjuterske igre, znam da voliš da igraš DRIVER-a)?

Kreativnu blokadu kod mene uvek izaziva panika od primičućeg roka. To je za mene postala standardna procedura - veselo razvijam priču sve dok ne dođe vreme da se uradi scenario, u kom trenutku doživljavam gigantsku krizu samopouzdanja i objavljujem da nemam pojma što se pisanja tiče. Tada kriziram i kukam o tome ženi u pabu - a ona mi onda kaže da jednostavno radim ono što uvek radim. Kuvam se tako nedelju ili dve dok ne dobijem iznenadan napad inspiracije, i iznenada ponovo znam kako da učinim da priča profunkcioniše (to mi se koliko juče desilo sa THE LOSERS-ima), odjednom se sve složi. Kod mene postaje čin vere da prihvatim da će inspiracija ipak doći, koliko god loše situacija izgledala. Istraživanje je najbolje rešenje za kreativnu blokadu - ono uvek nudi alternative. Što se tiče izbegavanja stvari koje odvlače pažnju, to jeste problem. Može lako da mi se desi da protraćim ceo dan na internetu, što će reći da oko toga moram da razvijem malo samokontrole. A zov GTA: Vice City-a je itekako jak...

Postoji li neka osoba, možda neki drugi pisac, sa kojim imaš običaj da popričaš (znam da Mark Veid, na primer, tako radi) kada naiđeš na stvaralačku blokadu, ili je naposletku sam prevazilaziš?

Ne, ne pričam sa drugim piscima da bi se izvukao iz stvaralačke blokade - to bi mi suviše ličilo na krađu njihovih ideja. Preferiram da pomenute blokade sam prevazilazim, ili da ih razrešavam pričajući sa prijateljima koji nisu pisci i, naravno, sa svojom ženom.

Koliko si spreman na kompromise u svom radu?

Zavisi od toga na čemu radim. Ako je u pitanju tuđi lik, naravno da ćeš morati da sklapaš kompromise. Ako je lik moj, očekujem veći stepen kontrole nad sadržajem stripa.

Puno britanskih scenarista susrelo se sa cenzurom u jednom ili drugom obliku (Voren Elis na HELLBLAZER-u, Mark Milar na AUTHORITY-u...). Da li se bojiš cenzure i kako na nju reaguješ?

Nisam iskusio cenzuru. Ako urednik hoće nešto da promeni, dovoljno je pametan da o tome prvo prodiskutuje sa mnom. Ako ima problem sa nečim što sam napisao, nadam se da se može pronaći častan kompromis.

Pričao si o novoj energiji koja se oseća u Vertigu u poslednje vreme, i rekao si za sebe da si "na vrhu talasa". Kako bi definisao tu novu energiju? Na koji je način nova?

Vertigo se uvek reklamirao kao nešto što je na samoj granici, kontroverzno, ali mnogo toga što objavljuju, u stvari je prilično mlako. Ovih dana stičem utisak da hoće da pređu s reči na dela, i da stvari malčice prodrmaju. Pravo da ti kažem, iznenađen sam šta mi sve dopuštaju sa THE LOSERS-ima.

Kako se rad za Vertigo razlikuje od rada za 2000AD?

Sve traje mnogo, mnogo duže u DC-iju, zato što sve treba da bude odobreno od strane čitavog lanca ljudi, od kojih svako želi da ima neki uticaj. U 2000AD-u imate posla sa samo jednim tipom, a on nema mnogo vremena za zezanje. 2000AD je stvarno brz i prljav, što je sjajan način za rad. Napisao sam celog SNOW/TIGER-a za oko sedam nedelja, što je za mene rekord. Mislim da brzina i energija pisanja najbolje dolaze do izražaja u neprekidnom koraku priče.

Jednom si rekao, i citiram te: "Voleo bih da stvorim potpuno nov superherojski univerzum - takav u kome postoje logički konzistentni razlozi za postojanje supermoći, u kome likovi ne nose odeću zbog koje bi ih sa smehom izbacili iz baletske škole." Jesi li bliži ostvarivanju ovog cilja, sa mini-serijom LADY JOHANNA CONSTANTINE koja dobro prolazi i sa serijom THE LOSERS koja bi trebalo da se nastavlja? Uz to, jako bih voleo da znam koji su to "logički konzistentni razlozi za postojanje supermoći"...

Pa, imam planove za preko tuce autorskih projekata koje bih želeo da objavim u budućnosti, ali ne radim aktivno ni na jednom od njih u ovom trenutku. Tek su nekolicina priče o superherojima. Mislim da su superherojski stripovi u prošlosti bili beznadežno nazadni, dok su momci poput Granta Morisona i Marka Milara okrenuti budućnosti, pokušavajući da unaprede stvari za ovo novo stoleće. Sviđa mi se to. Uništi staro, stvori novo. Što se tiče "logički konzistentnih razloga"... Eto, tipa ujede radioaktivna pisaća mašina i on postaje ČOVEK-PISAĆA MAŠINA! Malo je to glupavo. Takve su stvari funkcionisale četrdesetih ili pedesetih, ali su čitaoci danas nešto sofisticiraniji. Hajde da ne potcenjujemo njihovu inteligenciju.

Zašto misliš da se superheroji nikada nisu zaista "primili" na engleskom tlu?

Suviše su razmetljivi.

Svoje si pisanje definisao kao akciju s mozgom. Šta pod tim podrazumevaš?

Kao što sam već rekao, sve je u tome da ne potcenjuješ inteligenciju čitalaca. Hoću da zabavim ljude koji žude za tim da budu zabavljeni, ali to ne znači da bi morali da isključe mozak da bi bili zabavljeni.

Napisao si JUDGE DREAD/ALIENS crosover za Dark Horse sa Džonom Vagnerom. Kako izgleda raditi sa jednim od ličnih heroja? Da li dolazi do sudara ega?

Ne, sa Džonom je bilo jako lako raditi, i pomalo sam se postideo. Džon ovo radi trideset godina, dok ja tek počinjem. Veliki je učitelj, puno sam naučio radeći s njim.

Dok si pisao mini seriju LADY JOHANNA CONSTANTINE koristio si puno likova koje su stvorili neki od vrhunskih scenarista (Nil Gejman, Alan Mor). Da li je bilo zabavno igrati se tuđim igračkama, i da li ti je to predstavljalo veliku odgovornost?

Da, bilo je zabavno uvoditi likove drugih ljudi u moj strip. Samo sam pomislio: "Zašto da ne?" Džoana se pojavila tek nekoliko puta u SANDMAN-u i ponovo u THE DREAMING-u, u različitim periodima svog života, tako da je bilo interesantno "spojiti tačkice".  Uvođenje drugih likova, poput Džek-in-d-grina postalo je deo zabave. Bez da odam suviše, zadnja epizoda LADY CONSTANTINE-e čitaoca prilično lepo uvodi u Džoaninu prvu pojavi u SANDMAN-u. Bio sam jako zadovoljan kako je to ispalo - sve se savršeno uklapa, kao prava mala slagalica.

Da li si uopšte upoznat sa evropskom strip scenom? Šta misliš o njoj?

Nisam posebno upoznat sa evropskim stripom, ali mi je dominacija originalnih žanrovskih grafičkih novela fanstastična. Itekako bih voleo da se američka scena pomeri u tom pravcu.

Da li se slažeš sa Markom Milarom koji kaže da su stripovi sledeći rock'n'roll, i da će scenaristi i crtači imati status rock zvezdi?

Da li to znači da moram da nosim kožne pantalone i zastrašujuću periku?

Po tome kako najave izgledaju, serijal SNOW/TIGER bavi se agresivnom zapadnjačkom politikom prema bilo čemu što čak i površno liči na terorizam, a sada imaš i drugi serijal, THE LOSERS, koji ide istom linijom. Da li te ta tema intrigira ili naprosto smatraš da bi trebalo da bude otvorena za diskusiju?

THE LOSERS u stvari nije o terorizmu, ali obe serije koje si pomenuo potiču iz moje zabrinutosti zbog načina na koji britanska i američka vlada doživljavaju ostatak sveta kao svoje lično igralište; proglašavanje čitave nacije "zlom" zato što to nekome odgovara, i upuštanje u akcije za koje svako sa makar dve moždane ćelije može jasno da vidi da će samo dovesti do dramatičnog porasta "terorizma". Pitanje koje treba sebi postaviti je: "Zašto bi pomenute vlade želele porast terorizma?" Kada jednom shvatite odgovor na to pitanje, sve postaje jako očigledno - i jako zastrašujuće. Ko će profitirati iz svega toga? Pratite trag novca.

Tvoji prethodni projekti bili su pretežno SF ili horor fantastika. Šta te je navelo da radiš strip koji se dešava u sasvim realnom vremenu i na sasvim realnom mestu, koji je, drugim rečima, čvrsto baziran na realnosti?

Lično bih voleo da radim u svim žanrovima - SF-u, hororu, krimiću, trilerima, vesternima, čak i u romantičnim komedijama. No, izgleda da se nalazimo na preseku veoma opasnih i formirajućih vremena u istoriji, a to je nešto što sam smatrao da bi bilo neodgovorno ignoristati.

Očigledno je da si istraživao istoriju CIA-e i njenih operacija. Da li si pronašao nešto što te je lično uznemirilo i uplašilo?

Itekako. Samo unesite reči "CIA" i "droga" u Google search i naći ćete stvari zbog kojih će vam se dići kosa na glavi. Ako posle toga budete hteli još, pročitajte "Whiteout: The CIA, Drugs And The Press" Aleksandra Kokburna i Džefrija Seint Klera.

Ne bežiš od toga da radiš stvari koje će skoro sigurno biti označene kao kontroverzne ili političke. Zašto?

Koja mi je alternativa? Da nabijem glavu u pesak? Siguran sam da će neki čitaoci imati razloga da se žale oko THE LOSERS-a, ali to je okej. Živimo u demokratiji. U redu je da postavljamo pitanja i da se ne slažemo jedni s drugima.

Pretpostavljam da sa serijom koja se nastavlja poput THE LOSERS-a moraš prilično da planiraš unapred. Koliko si unapred osmislio stvari? Jesi li već smislio kako ćeš da završiš seriju, kad ćeš to učiniti i kako ćeš je oblikovati?

Da, formirao sam je u obliku serije mini serija, da bih novim čitaocima omugućio da se lakše uključe kad serija već odmakne. Imam definitivan kraj na umu, do koga će mi trebati dve ili tri godine. Posle toga, ako tako žele, mogu da predaju uzde drugom piscu - pod uslovom da serija još uvek ide u to vreme. Na današnjem tržištu, tako nešto je daleko od sigurnog.

Misliš li da ljudi u i oko stripa izgledaju čudno "normalnim ljudima" sa svojim jako specifičnim razgovorima, šalama i interesovanjima? Da li je to razlog što imaju običaj da gravitiraju jedni ka drugima?

Ne mislim da su ljudi koji vole stripove čudni. Upravo suprotno, neki od najpametnijih, najinteresantnijih ljudi koje sam ikada sreo bili su ljubitelji stripa i profesionalni stripari. Da ti kažem, mene brinu oni koji gledaju Pop Idol i čitaju The Sun.

Kako je došlo do okupljanja ljudi povezanih sa stripom čiji si jedan od organizatora? Čija je to bila ideja i šta se dešava na tim sastancima?

Džon Higins je organizovao takva okupljanja autora još od kasnih osamdesetih. Samo smo odlučili da je vreme da oživimo tu tradiciju. Autori slobodnjaci obično su usamnjenici i jedini put kad se gomila nas sreće su konvencije. Ovo je za nas, dakle, kao konvencija, samo bez publike! Zabavno je.

Postoji li neki savet koji bi hteo da daš mladim scenaristima?

Urednici imaju suviše posla da bi mogli da čitaju scenarija ljudi za koje nikada nisu čuli. Umesto toga, udružite se sa talentovanim crtačem i sami izdajte kratak strip. Samo odštampajte nekoliko svezaka i pošaljite ih onim urednicima koji objavljuju vrstu stripa koji vam se dopada. Uradite to, i automatski ćete se naći među gornjih 5% posto ljudi koji bi da uspeju. Dobar način da se nauči umetnost i zanat pisanja stipova je da uzmete strip od 22 strane, i iznova ga pišete dok ne dobijete u potpunosti istu priču na 5 ili 6 strana. Pisanje stripova sastoji se u rastvaranju stvari na gole neophodnosti. Jednom kad savladate veštinu sažimanja, na cilju ste.

Add comment


Security code
Refresh