Menu

logo

ANETA RADIVOJEVIĆ

INTERVJU
Aneta Radivojević
Razgovarala Ivana I. Božić

Prvi urednik Pressinga a danas direktor i glavni urednik Televizije 5

Kako je došlo do ideje o formiranju jednog lista poput Pressinga i kakva je bila medijska situacija u vreme njegovog nastajanja?
Aneta: Moram da priznam da je bilo prilično davno, ali naravno da je ostao neki utisak i sećanje na tu atmosferu i devedeset prvu godinu koja je bila prelomna i za tu mladu populaciju, studente, kojih se itekako ticala politička situacija i njihova budućnost.
Politika je i sada deo našeg života, a tada je to bila do srži. Disali smo svi zajedno sa tim promenama, sa tim ludilom. Savez studenata je odlučio da formira ono što je Univerzitetu u Nišu zaista falilo prethodnih godina, univerzitetski studentski list. Tako je nastao Pressing. Sticajem okolnosti je tu bila grupa nekih mladih (tada mladih) kreativnih ljudi. I mi nismo obnavljali neki list, nismo nastavljali nešto što je ugašeno pre ne znam koliko godina, mi smo krenuli od nule i mislim da je to velika prednost Pressinga. To je rezultat kreativnosti te generacije, jer smo imali prazan papir na kome smo mogli da crtamo šta želimo. A mi smo želeli ono što smo napravili u prvom broju i jasno pokazali da se nećemo baviti studentskom menzom i bonovima i tako tim stvarima koje su vezane baš za život studenata. Ovo je bilo od suštinske važnosti našeg tadašnjeg života, a to je i naslovna strana pokazala.

O čemu se tada pisalo, koje su tada bile najaktuelnije teme?
Aneta: Ratovi, na žalost. Ratovi, ludilo, devalvacije, protesti... Bio je to verovatno početak i vrhunac Miloševićeve moći. Nije bilo slobodnih medija. Postojao je beogradski studentski list, postojao je omladinski list u Novom Sadu... Mi smo bili jedna tačka, jedno ostrvo u okeanu, kako se već to slikovito kaže.

Kako vam se danas čini Pressing? Da li je ostao dosledan sebi ili je počeo da se prilagođava ostalim medijima?
Aneta: Mislim da je ostao svoj, a to je važno. Nisu više to te teme, ni te kritike, takve kritike vlasti, niti je takvo vreme. Pressing je moderan i on apsolutno treba da se prilagođava i da prati ono što studente danas interesuje. Prirodno je da se i ljudi koji vode Pressing menjaju jer oni najbolje osećaju puls svoje generacije. Mislim da se okrenuo nekoj lepoj avangardnoj umetnosti i kulturi u pravom smislu reči, a to je ono što je Pressing oduvek negovao pored politike. I to je jako dobro, to je jako vredno. Pritom nije zapostavio ni stanje u društvu. Najvažnije su društvene teme. Mnogi misle da studente interesuju samo izlasci, kako je u domu i ostalo, ali naravno da nije tako. Naravno da ih se i te kako tiče njihova budućnost.

Koliko je uticalo to što ste bili urednik Pressinga na vašu dalju novinarsku karijeru?
Aneta: To je ostavilo pečat na moj život i moju karijeru. Ljudima početak u studentskom listu izgleda kao neki prirodni put. Ali to je mnogo uticalo na moj pogled na novinarstvo, na ono što jeste uloga novinara i, u izvesnom smislu, na neku moju kreativnost - da moram da je razvijam, da je to jako važno. Bez obzira kojim poslom se bavite, bitna je kreativnost, da je imate, makar to malo zrno. Na mene je Pressing zaista ostavio traga.

S obzirom na to da ste na čelu jedne od vodećih medijskih kuća u regionu, možete li da napravite neko poređenje medija iz vremena kada je počinjao Pressing i danas? Prvenstveno na regionalnom nivou.
Aneta: Stanje u medijima je drugačije. Ljudi koji se bave novinarstvom imaju neki drugačiji pristup. Tada je bilo vrlo malo medija, ne samo slobodnih nego uopšte. Ovo sada je poplava medija. Sada se olako prave mediji, olako izlaze ili olako emituju program. Ne mislim da je to loše, mislim da je sada stanje bolje, bez obzira što nema kreativnosti i tog nekog poleta, elana.
Naše društvo prolazi kroz tranziciju i uglavnom se gleda na egzistenciju, ali mislim da je bolje u odnosu na ono vreme. Sada je slobodnije. Tada skoro da niste imali privatne medije. Danas kapital diktira kakav će neki medij biti ili, pošto je kriza, nedostatak kapitala sada diktira kakvo će stanje biti, naročito u manjim medijima, lokalnim i regionalnim. Generalno mislim da je drugačije, bolje i da se moramo prilagođavati, a pritom oni koji se bave novinarstvom ne treba da zaborave šta je njihov osnovni motiv i šta je njihov zadatak uopšte, zašto su tu gde jesu.

Mediji su jedan od bitnih agenasa društva. Da li mediji olako shvataju svoju ulogu i koliko je njihov uticaj bitan danas u društvu?
Aneta: Itekako je bitan, možda i najbitniji. Mnogi ljudi koji rade u medijima nisu svesni koliki je zapravo taj uticaj. Ali sada na žalost kapital i interesi upravljaju medijima.
E, sad, da ne komentarišem privatizaciju lokalnih medija, ali tu više nema nikakvih pravila: ni ko je kupio, ni zašto je kupio, ni iz kog interesa je uzeo da vodi televiziju, ni da li zna, ni šta ti ljudi rade... To je prilično konfuzno poslednjih godina i definitivno nije dobro.

Drugo, o gušenju lokalnih i regionalnih radio-stanica ne priča se mnogo. Sav novac je u Beogradu i sve najvažnije marketinške agencije su tamo, a ja pričam iz ugla nekoga ko je na čelu privatne stanice, televizije koja isključivo živi od reklama. Sve manje se obraća pažnja i sve manje se odvaja novca od tih nekih velikih klijenata za lokalne i regionalne medije. Ja sam nešto malo istraživala zašto je tako. Pa eto, 2009. godine, zbog krize, svi su se okrenuli velikim kompanijama. Kada kažem velike, mislim na Merkator, Deltu, banke, osiguranja, automobile, jer novac je tamo. Kriza je, svi su se okrenuli nacionalnim emiterima, televizijama pre svega, a delom i novinama. Sve se manje obraća pažnja na lokalne i regionalne emitere zato što se lova vrti u Beogradu, zato što su te agencije opet u dilovima sa raznim biznismenima, sa raznim političkim strankama i sve se nekako u tom krugu završava.

Lokalni i regionalni mediji su u jako teškoj finansijskoj situaciji. To je sve na štetu ljudi koji žive u tim sredinama, jer mi to najbolje osećamo na svojoj koži. Važno je svako mesto, da li je to Kuršumlija, Niš, Zaječar, Lebane, šta god, važno je da ljudi budu informisani o onome što se dešava u njihovom mestu. To je osnovna uloga svakog medija na lokalu. Ne da pravi zabavni program i konkuriše Pinku nego da informiše ljude tog područja.

Postoji li danas neka vrsta represije/kontrole ili neka vrsta ubeđivanja od strane političara? Da li je taj uticaj jak kao što je bio tokom devedesetih?
Aneta: Možda je i jači, ali ne direktno, ne kao onda što je bilo. Sada se sve radi daleko finije, drugačije i, naravno, uz pomoć novca. Neko ignoriše ili zaustavi reklamiranje neke firme bliske njima. Sve je to povezano, tako da pritisak postoji. Toga su vrlo dobro svesni i mediji i oni koji bi da utiču na medije. Tako da se to sada radi kroz biznis, kroz interese. Taj pritisak jeste jači i na žalost medija delotvorniji jer vi ne možete da radite ako nemate novca da pravite program. Ranije ste trpeli direktne političke pritiske, ali ničije poslovanje nije bilo ugoženo niti su troškovi bili veliki kao sad. Nije tada bilo privatizacije i direktne zavisnosti od nečijeg kapitala.

Interesuje li studente danas društveno stanje i šta se dešava oko njih ili ih nije briga i žele što pre, sada kada su granice otvorene, da odu odavde?
Aneta: Bez obzira na one koji bi želeli da zbrišu i koji su nezadovoljni, većina bi ostala. Oni bi hteli da rade, da mogu da žive samostalno, da iznajme stan, kupe neki auto... da žive nekim normalnim životom kakvim je trebalo da žive. I ta generacija je preplavljena raznim sadržajima, naročito bumom interneta. Oni sve manje gledaju televiziju i čitaju novine, a sve više su na internetu i slušaju radio. Oni su jedan zatvoren krug, ali jesu neka interesna grupacija kojoj je godinama unazad ovo društvo posvećivalo najmanje pažnje iako su svi stalno pričali - mladi ovo, mladi ono - a zapravo se najmanje učinilo za mladež i budućnost. Mislim da će tek pokazati koliko se njih ovo tiče, da li tako što će dobar deo otići i tako pokazati šta misli o stanju u društvu ili će ostati i pokušati da se na neke druge načine snađu i na drugi način iskažu svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo.

Add comment


Security code
Refresh