Menu

logo

LJUBIŠA MITROVIĆ

PRESSING 44, april 2005.
Intervju: Prof. dr Ljubiša Mitrović
Razgovarao Dejan N. Kostić
GLOBALIZACIJA I NOVI SVETSKI POREDAK

Interesantno je da krajem 20. veka u enciklopedijama savremenih društvenih  nauka termin globalizacija skoro da i nije postojao.
Ovaj termin prvi put je upotrebljen 1962. godine u Vebsterovom rečniku, ali je tačno da ga u enciklopedijama kulturoloških, socioloških i ekonomskih nauka nema. Na izvestan način, tek devedesetih godina dvadesetog veka globalizacija kao proces i kao megatrend počinje oblikovati strukturu i dinamiku savremenog svetskog društva pletući jednu novu mrežu i strukturu u globalnom svetskom selu. Na taj način termin globalizacije provocira pažnju istraživača različite teorijske i ideološke orijentacije da problematizuju i promišljaju taj fenomen.

Pomenuli ste termin globalno selo, čak ste u jednoj vašoj knjizi upotrebili izraz "globalno elektronsko selo". Šta taj termin podrazumeva?
Taj izraz je prvi upotrebio Maršal Makluan, američki sociolog, koji se bavi komunikologijom i sociologijom masovnih komunikacija, i on označava nestanak postindustrijske ere i nastanak informatičkog društva. U tom iskazu nalazi se, na izvestan način, i novi govor o procesu globalizacije koji umrežava svetsko društvo. Naravno, Makluan je više futurološki u toj metafori izrazio nastanak novog društva.

Pojasnite razliku između pojmova globalizacija i globalizam, kao i razliku između njihovog teorijskog značenja i laičkog poimanja?
Već sam rekao da je proces globalizacije kao objektivno istorijski proces izazov brojnim društvenim akterima, pa i istraživačima, i u tom smislu postoje ne samo teorijske nego i idejne razlike, različita ideološka promišljanja i različita određenja društvenih snaga prema tom procesu, prema tom epohalnom svetskom izazovu, u rasponu od onih koji taj proces doživljavaju kao najavu nove apokalipse, do onih koji vide samo pozitivne aspekte tog procesa, od globofobičara do globofoličara i apologeta tog procesa. Naravno, "obični smrtnici", nosioci laičkog pogleda na svet, sa različitim svojim predrasudama, te procese različito prelamaju kroz prizmu svojih shvatanja. U tom smislu, postoje razlike koje nisu samo teorijski motivisane i obrazložene nego su i interesno i idejno na izvestan način struktuirane. Savremena nauka, kritička sociologija globalizacije, pravi jasnu distinkciju između globalizacije kao objektivnog istorijskog procesa, i globaliteta, na tom procesu zasnovane nove društvene strukture postmodernog, postindustrijskog, informatičkog, umreženog društva, kako bi to Manuel Kastelis definisao, sa jedne strane, i globalizma, sa druge, kao projekta novih nejednakosti, kao izraza interesa krupnog kapitala. Jednom rečju, kada se napravi susret globalizacije sa strategijom neoliberalnog društvenog razvoja, sa onim snagama koje instrumentalizuju globalizaciju kao objektivno istorijski proces za svoje interese, nastaje sukob zbog antagonističke raspodele društvene moći. Jer savremeni svet, bez obzira na nivo naučno-tehnološkog razvoja, još uvek je klasno socijalno podeljen i to je ono što mnogi ne žele da vide. Jednostavnije je sejati nove iluzije o tome da je od 1989. nastala jedna nova era, kraj istorije, pobeda liberalne demokratije.

Ta 1989. trebalo bi da bude vremenska granica koja deli stari od novog svetskog poretka?
Priča o tome ima neku svoju enigmatiku i način njenog dešifrovanja, na nivou laičke svesti, o premoći, novoj hegemoniji i neokolonijalnim i neoimperijalnim tendencijama u savremenom svetu deginiše novi svetski poredak. Kada se interes manjine snaga svetskog centra, to jest predstavnika krupnog kapitala koji poseduju preko 80% kapitala, kada se njihova hegemonija nameće svetu, i kada se to vladanje želi da legitimiše ne samo za danas, nego i za večnost, onda nastaju problemi. Danas, prema podacima UN-a 20% čovečanstva ima 80% kapitala, a siromašna petina manje od 2%. Milijardu i po ljudi je nezaposleno dok 358 najbogatijih milijardera poseduje više nego brojne zemlje u kojima se zajedno nalazi 45% svetske populacije. Onda je jasno da smo daleko od toga da živimo u harmoničnom društvu. U tom smislu je veoma važno praviti razliku između globalizacije, globaliteta i globalizma, koji se u pežorativnom smislu naziva novim svetskim poretkom.

Pojasnite tezu o Janusovom licu globalizacije koju zastupate u vašim knjigama.
Hegel u "Fenomenologiji duha" kaže da se u kretanju za sopstvenim interesima na istorijskom polju koordinatnog sistema ukrštaju različiti interesi koji proizvode sasvim drugačije posledice od želje aktera. Zato je globalizacija društveno-istorijski proizvod i nosi obrise različitih društvenih klasa koji se bore za legitimaciju svoje volje i projekata. U tom smislu, proces globalizacije je iskonski vezan za težnju novih proizvodnih snaga da se oslobode i razviju. Prvi koji je odgonetnuo prirodu ovog procesa je Karl Marks, koji je govorio o progresivnoj ulozi buržoazije u ranoj fazi liberalnog kapitalizma. Buržoazija je, po Marksu, kolosalno razvila proizvodne snage koje uopšte ne trpe feudalne i političke granice kao vanekonomsku silu u procesima konkurencije i koncentracije kapitala.

Da li je globalizacija, kako Đuzepe Bofa ocenjuje, nezaustavljiva?
Ona je povezana sa prometejskom, faustovskom težnjom čoveka da usavršava svoja saznanja, da usavršava svoja oruđa koja posreduju između čoveka i prirode, da unapređuje tehnološka saznanja, tehnološku moć za tu vrstu racionalnosti. Problem je u tome kako se upravlja društvenim promenama, tehnologijama i u kakvim odnosima tehnologija, tj. nove proizvodne snage realizuju svoju moć. Ako imamo sociopolitičke sisteme koji su socijaldemokratski, koji uspostavljaju most između rada i kapitala u savremenom društvu, onda nećemo imati zloupotrebu novih tehnologija, novu diktaturu, već ćemo imati veći uticaj modernog sveta rada na ukupne odnose, ne samo u preduzećima i korporacijama, nego i na zasnivanju demokratskih sistema ne samo u nas, već i u svetskim okvirima. Ako toga nema, nego je na delu situacija kakva je danas -hegemonija krupnog kapitala; onda je očekivano da se vrši instrumentalizacija tehničkih moći u partikularne svrhe. Iako se očekivalo da će nakon '89. u svetu nastati mogućnost zasnivanja demokratskog, otvorenog, multipolarnog sveta, stvaranja planetarne demokratije, danas, faktički, mi imamo obnovu neoimperijalnih moći gde iza transnacionalnih kompanija stoje najmoćnije snage svetskog centra i gde se, da bi se realizovao interes tih kompanija u globalnom svetskom selu, ne biraju sredstva.

Iako je globalizacija u mnogo čemu samo oruđe u rukama neoimperijalnih sila, ona istovremeno ima i odlike nezavisnog procesa.
Ona može biti i nova osnova za jačanje snaga emancipatorske orijentacije. O tome govori čitava ova velika vreva i narastanje antiglobalističkih pokreta koji su istovremeno i alter globalistički. Jer šta je osnovna parola antiglobalista? Osnovna parola je da svet nije ničija privatna svojina, da niko nema monopol na svet i na budućnost čovečanstva. Bez obzira koliko su pojedine društvene grupe, korporacije, bogate i jake, ili koliko jedna država vojno-politički dominira, niko nema pravo da određuje budućnost sveta. Svet mora da izrazi jedinstvo različitosti i mora da se ima više sluha za te male, nerazvijene države. Ako svet hoće da bude demokratski, on mora da bude i policentričan.

Kakva je i kolika uloga pomenutih multinacionalnih kompanija i krupnog kapitala u procesu globalizacije?
Ta veza postoji. Preko nje se realizuje projekat globalizma kao projekat nove hegemonije. Nema samo ekonomske, već i političke i kulturne posledice. Radi se i o nametnutoj kulturi zavisnosti od modernizacije zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji, koja ide iz neoliberalne filozofije i strategije. To su oni kulturni i politički obrasci gde se malima savetuje da samo treba da se prilagode. Čitava prospekcija mogućeg istorijskog razvoja se sada pokorno posmatra kao da će večita biti hegemonija jedne sile...

Da li su krupni kapitalisti i multinacionalne kompanije, u stvari, centri moći koji diktiraju trendove i kakva je uloga političke elite u svemu tome?
Političke elite u svetskim centrima su izraz klasno-slojnih interesa. Naravno, marketinški-politički gledano, sve je to upakovano u jednu formu estetizacije mizanscena u zavisnosti od brojnih procedura koje postoje u sistemima, u izbornom procesu. Mahom su svetskim centrima podobne one ličnosti u svetskoj zajednici koje su marionete. Ovo je vreme političkih marioneta i nemate jake političke ličnosti ni u Evropi, ni u Americi. Nemate velike političare koji se drže načela, bez obzira koje su orijentacije, liberalne, konzervativne ili levičarske. Sada su konci u rukama trustova krupnog kapitala, finansijskih, medijskih i industrijskih magnata. To trojstvo danas je pravi akter i arbitar koji nameće svoja pravila igre, jednu filozofiju globalizma u funkciji bogate manjine.

To znači da iza svakog političara stoji neka interesna grupa. Da li je, recimo, istina da naftni lobi stoji iza porodice Buš?
O tome postoje svedočanstva i studije američkih ekonomista i politikologa. U sadašnjoj Bušovoj vladi pedeset procenata njih je iz naftnog lobija. Od potpredsednika Dika Čejnija, pa do Kondelize Rajs. Oni su prethodno radili u naftnim kompanijama i sada zastupaju njihove interese. Sem toga, nije nepoznanica da je Bušova strategija projektovanja rata na Srednjem istoku, pa i u Evroaziji, zbog monopola nad naftom, gasom, slatkom vodom i ekološki čistim izvorima. Uostalom, o tome govori i Bžežinski u svojoj knjizi "Velika šahovska tabla".

Kuda će po vama proces globalizacije odvesti, da li će mu se možda promeniti karakter u daljoj budućnosti, odnosno, ako se projekat globalizma do kraja ostvari, šta dalje?
Ako bi se ostvario globalizam, ne govorim o globalizaciji, kao novi svetski poredak, on bi doveo ostvarenja Orvelove antiutopije, jednog plutokratskog društva, hegemonije najbogatijih. To znači da bismo imali svet osnaženih konflikata, da ćemo imati na delu jednu moguću projekciju apokaliptičnog razvoja. To je nepoželjna perspektiva za većinu čovečanstva. Moje je, pak, mišljenje da će ta tendencija biti zaustavljena. Kada, to je već pitanje..

Add comment


Security code
Refresh