Menu

logo

ALEKSANDAR TIJANIĆ

PRESSING 09, novembar 1992.
ALEKSANDAR TIJANIĆ
GODINE ŽIVLJENJA U SIVOJ ZONI
Razgovarao Srđan Petrović

Aleksandar Tijanić je možda prvi duhovni gerilac i komandos naših prostora. U prvom noćnom tv programu, "Vikend programu", on je svojim kulturološkim komentarima otvorio jednu novu dimenziju. Dimenziju subkulture i subkulturnog ponašanja.

U jednom, sada se čini jako dalekom, vremenu, pisali ste o subkulturnim pojavama. Rat je učinio da ceo naš život postane jedna subkultura. Napravite poređenje između onog i ovog vremena.
To je dosta teško jer smo mi sada zemlja koja je u jednom ratu, zapravo u jednom nizu ratova. Ovde je, ipak, ranije postojala nekakva vrsta stabilnosti; da ćete prvog dobiti platu, da ćete dobiti penziju, da će biti grejanja, ma kakvo to grejanje i ta plata bili. U stvari, plata nije bila velika a grejanje nije bilo vrelo, ali je postojala izvesnost. I onda su ljudi koji su se bavili marginalnim temama, naizgled marginalnim, kao što su omladinske, subkulturne grupe, književnost, stvaralaštvo, zaista ličili na jednu vrstu gerile.
Međutim, sada imate potpuno obrnutu situaciju. Čitava politika i ekonomija su subkulturne pojave. One se bave gerilom, one se bave sivom ekonomijom, sivom politikom. A jedinu stabilnost imate u onim omladinskim grupama koje su izrasle na temeljima zdravog rokenrola, zdrave duhovnosti. Te grupe su faktor razuma i razumnosti, dok je sve ostalo prešlo u subkulturu, u ono što se naziva sivom zonom svakidašnjeg života.

U političkom i novinarskom slengu stalno se koristi sintagma "novi svetski poredak". Nije li ovaj rat sukob različite kulturološke ikonografije?
Moram da vam kažem da u teoriju novog svetskog poretka ne verujem. Iz prostog razloga što je to previše jednostavna teorija. Pri tome, da se razumemo, ne mislim da Srbi nemaju neprijatelje i to neke tradicionalne, a neke novostvorene. Ali, da poverujem da je čitav svet protiv Srbije, i to zato što pravi "novi svetski poredak", pa mu se suprotstavlja nacija od 10 miliona? To je jedan razlog. Drugi razlog, koji je mnogo očitiji, postavlja pitanje kakav je to poredak iza koga stoji Amerika, kada ne uzima u obzir takvog džina kakav je Japan. Japan ima zdraviju ekonomiju i on će posle 2000. sigurno da povećava rastojanje između sebe i Amerike, sa neizmernim izgledima da postane prva svetska sila. Ili uzmite Kinu, koja može da postane ekonomska sila, a samim tim i politička. Amerika od njih nije moćnija ekonomski, već samo vojno, a kao takva, ona ne može da kreira nekakav novi poredak. Ne pristajem na tu teoriju jer ona prikriva sve naše slabosti i sve naše gluposti.

Tvrdi se da je na svetskoj sceni samo jedna velesila - Amerika. Da li je Rusija zaista na margini?
Zemlja koja danas ima 17.000 nuklearnih raketa ne dozvoljava da se kaže da postoji samo jedna sila. Jeljcin zaista može da za pola sata razori Ameriku, kao što i Amerika može da razori Rusiju. Prema tome, ne vidim način, vraćam se na malopređašnje pitanje, da se sprovodi svetski poredak onako kako se interpretira u našoj štampi. Ako je Amerika ta koja kreira, ona to radi na štetu Evrope. Onda bi se Englezi i Francuzi, koji sada postaju evropski bednici naspram Nemačke, pobunili protiv takve uloge. A pobunili su se Srbi, koji igraju još manju ulogu u takvoj Evropi.

To i odgovara nama?
To je jedna manija veličine koju sledi manija gonjenja i ja bih jako voleo da se moja nacija izleči od toga. Jeste da su velike promene u svetu, jeste da je Sovjetski Savez nestao sa lica zemlje, ali tu postoji jedan Japan, jaka Zapadna Evropa, tako da Amerika nikako ne može da bude apsolutni kreator.

U Vašim analizama stanja mahom ste fokusirali ličnosti.
Takav smo narod i ovde je, na ovim prostorima, istorija uvek mešana rukama vođa. Od Karađorđa naovamo to je srpska sudbina i od nje se praktično ne može pobeći. Ja bih se, pošto je dosta rečeno o novim liderima i našem novom lideru, koji je tu, evo, već punih pet godina, manje osvrtao na definiciju njega. On je imao i dobrih i loših strana. Lično mislim da nije previše zadužio naciju, posebno u poslednje vreme.

Najavljuju se novi izbori?
Na sledećim izborima nećemo birati politički program, nećemo birati između budućnosti i prošlosti, kao što se tvrdi. Biraćemo između vođa. Čak iako Televizija Srbije postane nepristrasna, ako je to uopšte moguće pod Vučelićem, i da se ujedini srpska opozicija, nikako neće moći da pobedi Miloševića i socijaliste. Zato što će Srbi, po svom običaju, glasati za vođu. Opoziciji nedostaje jaka ličnost. Po nekima je to Dobrica Ćosić u tandemu sa Milanom Panićem. I pod uslovom da njih dvojica budu zajedno na listama opozicije šanse su im 50:50. Ako opozicija ne nađe vođu tipa Ćosić-Panić, odnosno Ćosić, jer bi Panić, bez Ćosića, bio zbrisan u sudaru sa Miloševićem, nema šta da traži na eventualnim izborima. Ukoliko ih uopšte i bude.

Novi junaci ovog rata. Da li su to nekakvi prvoborci, "srpski Vijetnamci" ili heroji novoholivudskog filmskog talasa?
Sve šte ste pomenuli je u igri, uključujući i nekoliko vrsta klasičnih ratnih profitera. Bilo u ekonomskom, bilo u medijskom smislu. Meni su najautentičniji oni heroji koji su to postali braneći svoju kuću, okućnicu, dom. Braneći ih pred nemogućnošću izbora. Ostali su medijski fabrikovani i predstavljaju polufabrikate. To se vidi iz njihovog načina mišljenja, iz parola iza kojih se kriju. I uvek kada vidim nekog ko zapenuša nad brigom za nacijom, zapitam se: "Šta li, mladiću, imaš od toga?" Mnogi su ovaj rat iskoristili za socijalnu revoluciju u Srbiji.

Revolucije su burne i bučne. Ova socijalna je prošla tiho?
U Srbiji je, a to skriva i pozicija i opozicija, obavljena socijalna revolucija. Mnogi ljudi su preskočili dva klasna, staleška razreda. Analizom ćete videti da je napravljena klasa novih srpskih bogataša i ko je pri tome upropašten. Upropaštena je srednja klasa i nje u Srbiji više nema. Svi koji žive od plate, mladi stručnjaci, čitava inteligencija, praktično su propali. A nasuprot njima imate novu klasu koja poseduje fantastične automobile, deviznu zaradu i, naravno, švercovanu robu. To je sloj koji će u narednih dvadeset godina načisto da upropasti ovu zemlju budući da je zainteresovan da, kada se sve ovo završi, ne bude pravne države, da se dalje nastavi siva ekonomija. Ne vidim budućnost nacije gde je na čelu sloj klasnih ratnih profitera.

Kao urednik i novinar, kako komentarišete Srbiju u informativnom ratu, ukoliko je ona uopšte i učestvovala?
Srbija nije učestvovala u medijskom ratu jer Srbija nema dobrih novinara. Čast izuzecima, ali ne mogu da ih se setim. Ono što predstavlja srž novinarstva ugušeno je dnevno-političkim zadacima. Ovde se kasnilo u svemu, a za svaki rat, naročito medijski, to je najpogubnije. Nije to bila veština hrvatskog i slovenačkog "tiska". Bila je to naša nemoć i nesposobnost i to ne novinara, nego političkog vrha koji je upravljao i dirigovao kako da se radi. Informativni mediji su kaskali za politikom. Arogancijom političara koji nisu hteli ni sa kim da razgovaraju, da prime delegacije, traženjem birokratskih akreditiva od stranih dopisnika i dozvola za ulazak u običnu redakciju, naneta je neizmerna šteta. Pretvoreni smo u evropske crnce. Sada se tu nešto događa, pomak je nabolje, ali ono što je učinjeno stoji i to je teško izbrisati. Ukoliko je uopšte moguće.

Tako smo završili na dnu?
Nisu ovo najgora vremena. Mi ćemo se za samo nekoliko meseci sećati ovoga kao dobrih, starih vremena. Nije ovo dno. Mi sada ni vrhovima nožnih prstiju ne dotičemo dno. Jeste da smo pri dnu, ali nismo na samom dnu. Kako će ono izgledati, ja ne smem ni da pomislim. Zato uvek imajte u vidu da je svet samo delimičan problem. Veliki je znak pitanja kako ćemo mi sami sa sobom završiti, jer glavni sukob je sa našom sopstvenom prirodom. I koliko ćemo smoći snage da nešto učinimo u ovom vremenu do Nove godine.

Add comment


Security code
Refresh