Menu

logo

MLAĐAN DINKIĆ

PRESSING 26, april 1997.
Intervju: Mr Mlađan Dinkić
Ekonomija je r’n’r
Razgovarala Ivana Božić Miljković

Mr Mlađan Dinkić je asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i koordinator stručnog tima sedamnaestorice ekonomskih eksperata koji rade na programu ubrzanog privrednog oporavka Srbije i SRJ. Takode, on je i autor dela "Ekonomija destrukcije - velika pljačka naroda", koje zbog iznošenja istine argumentovane realnim pokazateljima iz godina najcrnje privredne situacije kod nas, i na osnovu toga opravdanog suprotstavljanja nesalomivom režimu, pobuđuje veliku pažnju domaće i svetske javnosti. U osnovi njegove briljantne ekonomske karijere nalazi se - rokenrol. Nije ni čudo, jer njegova ekonomija je ekonomija bunta i ekonomija promena svega što je loše. Baš kao i kamenje koje se kotrlja ...

Malo je poznato da ste pre nego što ste se afirmisali u svetu ekonomije, bili muzičar i imali rok grupu. Da li je rokenrol Vaša stara ljubav i koliko ima uticaja na stvari kojima se danas bavite?
Jeste, pre nego što sam postao asistent imao sam rok grupu i eto, svi ljudi koji su sa mnom svirali kasnije su uspeli da postignu nešto u muzici. Jedan je oženio Madam Piano, danas svira u grupi "Babe" (Škopi – prim I.B.), drugi ima studio u Beogradu sa Lazom Ristovskim iz "Bijelog Dugmeta" u kome snimaju razni poznati bendovi, dok je treći član tog rok sastava otišao u Švajcarsku i danas prodaje kompakt diskove. Jedino ja nisam u direktnoj vezi sa muzikom, međutim, pri promocijama knjige i drugih projekata često koristim video spotove koji u osnovi imaju rok-muziku.

Gde se po Vašem mišljenju nalaze dodirne tačke ekonomije i rokenrola, naravno, ako uopšte postoje?
Pa evo, kada je bila loša situacija, hiperinflacija, nizak životni standard, rat... imali smo turbo folk po sistemu "udri brigu na veselje". Rokenrol je nastao kao protest protiv nekog društva, odnosno, onoga što je u njemu loše. Praktično, ako ste ekonomista, nikada niste zadovoljni postojećim, nego uvek želite da živite bolje nego što živite. Zato je ekonomija rokenrol. To je muzika promena koje su u ekonomiji neminovne. Samo ime kaže "kamenje koje se kotrlja".

Da pređemo onda na taj rokenrol. U publikaciji "Pismo javnosti o merama za izlazak iz ekonomske krize" zalažete se za radikalne reforme privrednog sistema i ekonomske politike. Predlažete mere koje su već poznate u praksi drugih zemalja. Jesu li one primerena našim uslovima?
Naša situacija je do te mere loša da je samo radikalne ekonomske reforme mogu poboljšati. Plate su četiri puta niže u odnosu na nivo iz '90-te godine, društveni proizvod je dva i po puta niži, stopa nezaposlenosti je najniža u Evropi, preko 50% iznosi stvarna nezaposlenost... Dakle, nema se šta više čekati, jedino radikalnim paketom reformi se može krenuti napred i stvoriti uslovi za stabilan privredni razvoj.

Da li je realno očekivati da posle uključenja Jugoslavije u međunarodne ekonomske institucije i posebno posle normalizacije odnosa sa MMF-om, dođe do velikog priliva stranog kapitala u našu privredu, do rasta naših deviznih rezervi, konvertibilnosti dinara i slično?
Taj priliv će biti postepen, najpre od MMF-a možemo očekivati neto 360 miliona dolara (koliko nam sleduje po osnovu visine članskog uloga - prim I.B.), naravno, nakon izmirivanja naših obaveza ka njemu u iznosu od 100 miliona dolara. Na osnovu toga i na osnovu deviza prikupljenih pri podeli bivše imovine sa ex-jugoslovenskim republikama, moguće je stvoriti osnovu za uvođenje pune konvertibilnosti dinara, da svako može da kupuje i prodaje onoliko deviza koliko hoće u bankama i štedionicama. Kasnije bi došlo i do dodatnog priliva inostranog kapitala, jer svaki dolar kredita iz MMF-a vuče u proseku tri do pet dolara kredita iz drugih komercijalnih i javnih izvora u svetu. Tada bi se, naravno, dobrom monetarnom politikom uticalo na rast deviznih rezervi, što bi omogućilo pokretanje vraćanja štednje ka stanovništvu.

Za razvoj su nam potrebne investicije koje nemamo. Domaće tržište je suženo zbog niske kupovne moći stanovništva. Izvozne mogućnosti su smanjene zbog nekonkurentnosti naše proizvodnje. Gde vidite naše potencijalne faktore razvoja ? Da li su dovoljne promene u privrednom sistemu i ekonomskoj politici?
Neophodne su promene i u pravnom sistemu i u ekonomskom i političkom sistemu podjednako. Kada se sve to zadovolji, uz jedan dobar program, a čini mi se da ovaj naš nije loš, stvorio bi se ambijent za podsticaj investicija. Niži porezi bi podstakli investitore, sigurni porezi bi takođe podstakli investitore. Međutim, osnova je u tome da nova vlada mora da reanimira poverenje ljudi u bankarski sistem i da reanimira štednju stanovništva. To mogu samo novi ljudi koji nisu kompromitovani. Ovi sadašnji koji su na vlasti to jesu i zbog toga smo mi njih isključili iz mogućnosti sprovođenja jednog ovako radikalnog programa.

Kako rešiti problem zapošljavanja radne snage kod nas i popraviti naš rejting u svetu po tom pitanju?
Problem nezaposlenosti može se resiti stvaranjem ambijenta za novo zapošljavanje ljudi kroz niže poreze i kroz nove banke koje bi davale kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja bi zapošljavala ljude koji su ostali bez posla u velikim preduzećima.

Poznato je da se kapaciteti u našoj privredi, naročito u industriji, koriste u niskom procentu (ispod 1/3). Šta učiniti da se oni potpunije koriste, s obzirom na nedostatak obrtnog kapitala, nisku tražnju na domaćem tržištu i nekonkurentnost domaće proizvodnje u izvozu?
Pa, upravo bi trebalo povećati sve te faktore koje ste naveli. Puno pažnje se mora posvetiti povećanju konkurentnosti u izvozu, tako što će se kroz liberalizaciju uvoza i unutrašnjih tržišta podstaći konkurencija koja je srce svake tržišne privrede. Kada se podstakne konkurencija ovim tržišnim merama, to će automatski dovesti do poboljšanja ekonomske efikasnosti i povećanja stepena korišćenja kapaciteta.

Štednja je izvor akumulacije, a akumulacija uslov privrednog razvoja. Kako povratiti poverenje u banke i stimulisati štednju stanovništva? Šta učiniti sa društvenim bankama u kojima se nalaze veliki gubici i dubioze?
Vraćanjem starih dugova, zatim kroz konvertibilni i stabilni dinar sa niskom inflacijom, polako će se vraćati poverenje ljudi u štednju. Ja sam uveren da se problem stare devizne štednje može rešiti u roku od dve do pet godina. Takođe sam uveren da se konvertibilnost dinara može održati na jedan duži rok. Slovenija ima konvertibilnu valutu, Hrvatska, Češka, Poljska, takođe. Dakle, zašto je i mi ne bismo imali? Nismo mi nesposobniji od Slovenaca i Hrvata, ali je naše političko rukovodstvo nesposobnije od njihovog. Što se društvenih banaka tiče, one se moraju postepeno sanirati. Dakle, ne odjednom, jer nema dovoljno novca za njihovu sanaciju, s obzirom da su im gubici ogromni. Sa druge strane, ne sme se dozvoliti ni da bankrotiraju, s obzirom da bi za sobom povukle i veći deo privrede u propast. Trebalo bi primeniti kombinovani metod postepene sanacije velikih banaka i stvaranja ambijenta za nicanje novih banaka koje će kasnije preuzeti lidersku ulogu u našem bankarskom sistemu. Stare banke bi u tom slučaju bivale konzervirane, s tim što bi trebalo pokušati osposobiti ih za nove kreditne funkcije.

Kada možemo očekivati otvaranje filijala stranih banaka u našoj zemlji i kakav doprinos one mogu dati razvoju savremenog bankarstva kod nas?
Inostrane banke u našoj zemlji ne možemo očekivati sva dok se ne stvore stabilni uslovi za njihovo poslovanje. Znači, otvaranje regularnih inostranih banaka sa visokom reputacijom možemo očekivati tek po snižavanju stope inflacije na podnošljiv nivo. Upravo našim programom mi predviđamo sniženje stope inflacije na ispod 20%, odnosno, ispod 10% godišnje, što će takođe biti visoka inflacija, ali znatno niža od ove koju imamo. Dakle, uslov kreditne funkcije stranih banaka kod nas su opšti stabilni uslovi i garancija za strani kapital. Ukoliko bi strane banke otvorile svoje filijale samo radi prikupljanja naše devizne štednje, vrlo brzo bi je prenele u inostranstvo i to ne bi imalo nikakvog efekta. U stvari, to ne bi bilo loše zbog pospešivanja konkurencije, ali bi efekat bio znatno manji u odnosu na njihovo potencijalno investiranje u našu privredu. Naravno, one neće investirati ukoliko ih mi na to obavežemo, već jedino ako vide ekonomski interes za to, a taj ekonomski interes mogu videti jedino ako se uspostave  stabilni ekonomski uslovi za privređivanje, znači, dobar ekonomski ambijent.

Šta učiniti sa javnim preduzećima, s obzirom da je u njima skoncentrisan veliki deo društvenog bogatstva i da je njihova delatnost od posebnog značaja za funkcionisanje privrede i život stanovništva?
Većinu javnih preduzeća trebalo bi privatizovati, međutim, pri tom procesu treba biti obazriv. Sadašnja vrednost javnih preduzeća relativno je niska zbog nepovoljnog ekonomskog ambijenta. Uz stabilizaciju i prelazak u proces privatizacije, ova preduzeća će postati atraktivna i za domaći i za inostrani kapital i tu se može postići jako dobar efekat za društvo u celini kroz poboljšanje usluga i priliv novca u državu.

U publikaciji "Pismo javnosti..." konstatujete da je sadašnja javna potrošnja suviše visoka i smatrate neophodnim njeno smanjenje na ispod 40% vrednosti društvenog proizvoda u prvoj fazi i čak na ispod 30% vrednosti društvenog proizvoda u drugoj fazi. Kako to postići kada je i u razvijenijim tržišnim privredama visok udeo javne potrošnje u društvenom proizvodu?
Kod nas je visoko učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, a nivo iste je nizak. U razvijenim zemljama je nisko učešće javne potrošnje jer je visok društveni proizvod. Znači, moramo raditi u dva pravca. Prvo bi trebalo prekomponovati određene rashode, a ne, kao što se danas radi, tri puta više sredstava iz budžeta Srbije izdvajati za policiju u odnosu na agrar. Dakle, trebalo bi naći ravnotežu, usmeriti ta sredstva za zbrinjavanje siromašnih i nezaposlenih i slično. Sa druge strane, trebalo bi da se ide na povećanje društvenog proizvoda, tako da se učešće rashoda u njemu automatski smanji, za početak na 40% od društvenog proizvoda, što bi bio napredak u odnosu na sadašnjih 50%.

Kako zamišljate naš budući sistem javne potrošnje sa stanovišta njegovih osnovnih funkcija i ostvarivanja stabilnosti i bržeg razvoja privrede?
Pre svega, porezi moraju da budu niski, da bi se u masi prikupilo više sredstava. Ljudi danas izbegavaju da plaćaju poreze, jer su oni enormno visoki. Posledica toga je da država ne prikuplja dovoljno prihoda i mora da se finansira putem primarne emisije što prouzrokuje visoku inflaciju. Naša ideja je da se drastično smanje porezi, što će mnoge ljude naterati da legalizuju svoj sadašnji posao u sivoj ekonomiji i uredno plaćaju poreze ne rizikujući finansijsku policiju. Dalje, sve privredne grane, osim poljoprivrede, moraju da prestanu da računaju na subvencije. Dakle, javna potrošnja prevashodno za javne funkcije, a ne za preduzeća.

Šta uraditi sa poreskom politikom u budućnosti?
Uskladiti sve poreske stope sa njihovim nivoom u zapadnim zemljama, što znači da bi porez na neto LD modao da iznosi najviše 20%, porez na dobit 25% i slično. Te snižene poreske stope bi morale biti stabilne dugo godina da bi investitori imali izvesnost u pogledu područja u koja žele da investiraju. U suprotnom, niko neće investirati.

Na kojim principima i iz kojih izvora finansirati zdravstvo, obrazovanje i druge neprivredne i socijalne funkcije?
U početnom periodu biće nužno nastaviti sa ovakvim načinom finansiranja, s tim što bi privredni razvoj obezbedio više novca za te potrebe. U međuvremenu bi trebalo dozvoliti i dobrovoljno privatno osiguranje, kako socijalno, tako i penziono, s tim što bi ono u punoj meri zaživelo tek na neki srednji rok. U početku bi trebalo kombinovati ova dva pristupa, jer ima ljudi koji ne mogu da izdvoje novac da se leče u privatnim klinikama i za njih bi trebalo obezbediti adekvatnu negu u državnim bolnicama, s tim što mora da postoji novac za njihovo alimentiranje. Upravo to je funkcija budžeta, znači, ne da finansira privredu, nego da finansira sve te socijalne funkcije države.

Mnogo promena na jednom mestu. Da li mislite da će ovaj rokenrol u obliku ekonomije moći da procveta na ovim prostorima?
Zašto da ne? Mislim da je bilo dosta serviranja narodu smišljenih tekstova tipa: "Koka-kola, marlboro, suzuki..." Vreme je da se okrenemo dobrom rokenrolu i vodimo dobru ekonomiju. Kao što sam rekao, ekonomija je rokenrol i to bi uvek trebalo imati na umu.

Add comment


Security code
Refresh