Menu

logo

Brigand - zaplešimo grešnici

Piše: Aleksandar Nikolić Coa

brigandNije sumanuto reći da je debi album Briganda bio jedno od najiščekivanijih izdanja u zemlji. Još od nesrećnog kraja Jewy Sabataya čekalo se šta će Velibor Nikolić učiniti u svom prirodnom okruženju, tj. u nekom bendu.

Popunio je on prazninu između JS-a i Briganda instrumentalnim EP-jevima i solo albumom. Taj album, iako stislki drugačiji od očekivanog, ispao je sasvim dobro dok mu dva instrumentalna EP-ja, ruku na srce, i nisu bila neophodna. Izvesno je da je na Brigand bila usmerena mnogo veća pažnja nego svojevremeno na Jewy Sabatay. Možda čudno zvuči, ali tako je. Ipak je Jewy bio bend ispred svog vremena, tačnije ispred svoje zemlje. Postao je popularan tek nakon prestanka sa radom ali je znatiželjnim ušima, koje su se rađale paralelno sa njegovim krajem, ostavio nekoliko bučnih albuma u zaveštanje.

I konačno je došao poziv na ples svim grešnicima koji su fanatično uživali u "Anđelinom osmehu", "Nihilistu" i poslednjem "Jewy Sabatayu". Mnogobrojni grešnici ustali su da zaigraju jer koraci su bili tako poznati...

Album simbolično otvara numera "Srpski rok" koja tangira globalni kulturološki fenomen hipstera. Pesma počinje lagano, neodoljivo blokautovski, da bi u prvi minut krenula silovitije, a svoj vrhunac doživela odličnim rifom pola minuta kasnije odmotavajući se nadalje u skoro pa poletnom raspoloženju. U prevodu hajlajt albuma "na keca". Već sa sledećom "Kriptid i Alisa" bend se povlači na teritoriju sumornijih nota i šifrovane lirike. U tom maniru je, inače, većina albuma. Stihovi poput "Majčino mleko u topao asfalt" ("Samostrel") definitivno predstavljaju upečatljive slike maglovite poente. Ali ta magla je jedan od razloga što ćete se albumu vraćali iznova i trenirati vid. U "Mesečevom kumu" se najjasnije izdvaja još jedan momenat koji krasi album, a to su eksplozivni izlivi između sredine i kraja pesme. Konkretno stih "Možda ti baš ne bude sve dozvoljeno", koji se gradiranjem glasovnog intenziteta u toku ponavljanja pretvara u emociju očaja, a koja se prostim pogledom na slova ne naslućuje kao moguća.

"Samervind" je najslabija tačka albuma. Umesto nje bi pun pogodak bila neka od dve numere koje je bend objavio kao singlove, a koji se nisu našli na ovom albumu. Ukoliko bi hteli da podignu atmosferu "Malarme" bi svakako bila odlično rešenje dok bi "Okovan" dodatno zacementirala sporiji tempo, ali je od obične Brigand balade odvaja vanvremenski stih "Ti si se uvek smejala kao Jugoslavija". I dalje nije najjasnije zašto se ove dve pesme nisu našle na albumu. Možda je jednostavno proteklo previše vremena od njihovog pojavljivanja.

Taktički, negde u sredini albuma, smeštena je najbrža stvar na izdanju. Silovita "Voleo sam te" odlično premošćava sporije polovine izdanja i još jedan je dokaz da se bend odlično snalazi u bržem tempu. Prava je šteta što tu snalažljivost ne upotrebljavaju češće. Sa druge strane mosta čekaju nas naslovna pesma "Zaplešimo grešnici" u stilu refrena "Blentostamina" već pomenutog Block Out-a, kao i pritajeni hit umerenog tempa "Metak sa mojim imenom". Prava poslastica ostavljena je za kraj a to je pesma "Tri noći". Nije ona najbolja na albumu, da se razumemo, već je epitet poslastice dobila zato što na njoj gostuje Jarboe koja je narodu najpoznatija kao član kultnog benda Swans. Međutim, za priču Briganda jednako je bitan i podatak da je ova pevačica snimila i zajednički album sa bendom Neurosis, koji su očigledno jedan od uzora Veliboru i Brigandu. Ne nije naučila srpski zbog pesme, mahom je samo svojim glasom držala pozadinu umesto gitarskih solaža.

"Zaplešimo grešnici" definitivno zvuči kao album za plesanje. S tim što kad kažem "plesanje" mislim na zombije koji plešu tango. Svi grešnici kojima je ovaj album namenjen shvatiće da je to zapravo kompliment.

Add comment


Security code
Refresh