Menu

logo

Reč „Džez“

S engleskog prevela: Mimica Petrović Radovanović
Vek džeza (14)
Bil Krou - Džez anegdote

Bill Crow1Bil Krou je nezavistan džez muzičar (kontrabasista) koji živi u Njujorku. Piše humorističku kolumnu za mesečni internet časopis „Allegro". U svojoj knjizi „Jazz Anecdotes" uradio je izvanredan posao uhvativši neizrecivo: osećaj samog džeza, duševnost i ludi humor koji koegzistira sa melanholijom i nemirom. U ovoj knjizi smeh čini često brutalan i tegoban život džez umetnika podnošljivim, čak i zabavnim, a iskričavi dijalozi će oduševiti svakog ko voli dobru priču.

U knjizi „Anegdote o džez muzičarima" čini se prikladnim da se jedno poglavlje pozabavi samom reči „džez". Bilo je mnogo pokušaja da se ustanovi poreklo reči, ali nijedan nije bio potpuno uspešan. Neki lingvisti su otkrili poreklo u Africi i Arabiji, dok se drugi, sa verovatno više dokaza, drže toga da potiče od francuske reči jaser, što znači „ćaskati, brbljati". Postoje nagađanja da je reč nastala prepravljanjem skraćenica ličnih imena prvih muzičara: „Čarls" (Čez) ili „Džejms" (Džes). Po jednom drugom izvoru, poreklo reči potiče od imena čikaškog muzičara Džezba Brauna.

Neki istoričari nalaze poreklo u žargonskim izrazima za spermu (eng. gism, jasm). Tačno je da se reč „jazzing" dosta upotrebljavala kao izraz za snošaj, ali niko nije sa sigurnošću mogao da utvrdi da je ovakva upotreba prethodila muzičkoj referenci. Neki prvi džez muzičari sećaju se da su oko prekretnice veka čuli kako se reč „jazz", i u Nju Orleansu i u San Francisku, koristi u erotskom smislu.

U jednoj priči pominje se parfem kao mogući izvor reči. Dok je kao mladić radio u cirkuskom bendu u Luizijani, Garvin Bušel je sa nekim starijim muzičarima diskutovao o ovoj temi:

Ispričali su da su Francuzi sa sobom u Nju Orleans doneli i proizvodnju parfema i da je u mestu bilo veoma popularno ulje jasmina (eng: jasmine). Kad su ga dodavali parfemu, to su nazivali „jassing it up" (ulepšavanje, začinjavanje). Jak miris je bio popularan u oblasti crvenih fenjera, gde bi prostitutka prišla potencijalnoj mušteriji i upitala: „Da li si, mladiću, večeras za 'jass'?" Izraz je postao sinonim za erotske aktivnosti, ali se primenjuje i u muzici.

Njuorleanski bend Džonija Stejna je 1916. svirao vrstu muzike koja je bila nova u Čikagu. H.O. Brun opisuje kako je „džez" postalo ime muzike koju su svirali:

Dok su bili u klubu „Šilers", reč „jass" je prvi put primenjena na muziku. Penzionisani vodviljski zabavljač, razgaljen nerazblaženim mešanim viskijem i nadahnut pulsirajućim tempom ovog živahnog benda, ustao je od stola i povikao: „Jass it up, boys!"

Reč „jass" je u raskalašnom žargonskom rečniku čikaškog podzemlja bila opscena, ali je kao i druge vulgarne reči tog tipa primenjivana na sve i svašta i toliko je imala široku upotrebu da je njeno pravo značenje postalo opskurno.

Hari Džejms, menadžer „Šilersa", nije oklevao. Kad je pijanica nastavio da uzvikuje „Jass it up, boys!", čikaški stručnjak za klubove se zamislio. Pripiti vodviljski zabavljač unajmljen je da sedi za stolom i viče: „Jass it up!" svaki put kad bi to poželeo – a pića su bila na račun kuće. Sutradan je bend angažovan, a iznad ulaza je sjajnim crvenim slovima pisalo:

STEIN'S DIXIE JASS BAND

vek-dzezaOd tada su stanovnici Čikaga imali reč za neimenovanu muziku.

Posle nekih personalnih izmena, bend je angažovan u restoranu „Rajzenveber" u Njujorku.

Energičan naslednik regtajma napokon je okončao svoj razvoj od reči „jass" do „jasz" i u Njujork tajmsu od 2. februara 1917. otkrivamo da se prvi put pojavila reč koja se pisala „jazz". Reklama „Rajzenvebera" na zabavnoj strani tog izdanja hvalisala se: „Prvo pojavljivanje na Istoku čuvenog 'Original Dixieland Jazz Banda'". Nik Laroka tvrdi da je reč „jass" promenjena zato što deca, kao i nekoliko vragolastih odraslih ljudi, nisu mogli da odole iskušenju da obrišu slovo „j" sa njihovih postera. (U engleskom reč „ass" znači „magarac", „zadnjica" i „snošaj" – prim. prev.)

Ralf Berton je imao drugog kandidata za prvu upotrebu ove reči. On daje sledeće objašnjenje:

Plesač i komičar Džo Frisko je 1915. godine imao angažman u Nju Orleansu i čuo je belački spazam bend, kako je lokalno nazivan (instrumenti napravljeni od stvari iz domaćinstva i komične ludorije), koji je svirao vrstu vesele parodije na muziku koju su naučili u crnačkim oblastima crvenih fenjera. Frisko im je našao svirku u „Lembs kafeu" u Čikagu, pod nazivom „Tom Brown's Band from Dixieland". Posao je dobro išao; produžili su im angažman.
Uvaženi sindikalni muzičari prezirali su uljeze i objavili su oglas optužujući ih da sviraju „ništa više do jeftinu, besramnu JASS muziku". Šokantna reč od četiri slova imala je predvidiv efekat. Sledeće nedelje je „Lemb" morao da doda još četrdeset stolova i promišljeno je promenio njihov naziv u „Brown's JASS BAND from Dixieland". To je bila prva poznata javna upotreba ove reči.

Možda nikad neće biti jasno utvrđeno ko je prvi upotrebio ovu reč. U svakom slučaju, brzo je prihvaćena kao univerzalni izraz za muziku improvizovanu za brzi ritam. Nejtan V. Pirson mlađi opisuje neodobravanje ove nove muzike od strane izvesnih moralista:

Negodovanja protiv džeza bilo je u izobilju. Na primer, grad Sion u Ilinoisu je januara 1921. zabranio džez, stavljajući ga u isti rang sa duvanom i alkoholom, kao greh bez koga njegovi građani mogu da žive. Mnogi su smatrali da reč „džez" u sebi ima seksualnu konotaciju. Što je gore, strahovalo se da je „divlji" ples koji su njegovi ritmovi izazivali navodio mlade na seksualnu razuzdanost i izopačenost. S obzirom na to doba, takav plašljiv stav verovatno je pojačao interesovanje za muziku i njeno društveno okruženje.

Ma kakvo da je poreklo reči „džez", ona je odolela mnogim pokušajima da je promene. Djuk Elington je nikad nije odobravao i više je voleo otmeniju terminologiju. Izjavio je:

Sve u svemu, džez je oduvek bio kao neki mladić s kim ne biste želeli da se vaša ćerka zabavlja. Reč „džez" je deo problema. Ona nikad nije izgubila vezu sa njuorleanskim burdeljima. Tokom dvadesetih pokušao sam da ubedim Flečera Hendersona da to što radimo nazovemo „crnačka muzika". Sada je kasno. Muzika se toliko integrisala da ne možete da kažete šta je šta kad je boja u pitanju.

Drugi ljudi su izražavali nadu da će se sama muzika osloboditi „stigme" seksualne konotacije. Napori muzičkih časopisa tokom tridesetih i četrdesetih da izmisle novu reč imali su za rezultat neubedljive zamene kao što su „ragtonia", „syncopep", „crewcut", „Amerimusic" i „Jarb".
Seksualna konotacija reči je sada, u 21. veku, skoro potpuno iščeznula. „Džez" se sada koristi da označi razne muzičke forme, kao i stil brodvejskog pozorišnog plesa, patentirani režim vežbi, toaletnu vodu, košarkaški tim i, nekad, marku kompjuterskog softvera.

Add comment


Security code
Refresh