Menu

logo

Trka života

Piše: Zoran Janković
Režija: Ron Howard
Uloge: Daniel Bruhl, Chris Hemsworth, Alexandra Maria Lara, Olivia Wilde, Pierfrancesco Favino

rush1Za one koji u svakom filmu, kao i u ostalim vidovima narativa, traže naravoučenije, Trka života, novi film Petera Morgana i Romna Howarda, prava je riznica kristalno jasnih nauka; iz ovog filma se nanovo može naučiti da je zavist gadna rabota, a da se upornost katkad i zbilja isplati. Obratimo li više pažnju na čisto filmsku (i filmofilmsku) vrednost ovog ostvarenja, u par koraka dolazimo do ubedljivog zaključka, poput onog koji veli da pravi majstori pre ili kasnije ponovo zasijaju punim sjajem, a da je možda kucnuo čas da se savremeni repertoarski film napokon vrati izvorištu u vidu tradicionalno ustrojene i ispričane priče.

A Trka života, ta majstorski u delo sprovedena priča o rivalitetu Nickija Laude i Jamesa Hunta, neustrašivih vedeta automobilističkog sporta tokom sedamdesetih godina prošlog veka, upravo je to – sugestivna i upečatljiva biografska, tradicionalno postavljena priča o nizu uzbudljivih i filmičnih epizoda iz života intrigantnih junaka i ikoničnih pojava jedne ere i pomenutog sporta. Iako iza nje stoje imena Morgana i Howarda, potvrđenih majstora kojima bi mnogo i posve hitro oprostili i eksperimentisanje formom i sadržajem na ovu samozadatu temu, u Trci života ne zatičemo mnogo dramaturške/pripovedne akrobatike. Uz tek poneku sinkopu i par ritmički usklađenih elipsi, koje znalački dodatno potcrtavaju ciljanu poentu, ovo je film koji je vešto sveden na svoju bit, bez upadljivih viškova i poigravanja motivima i tonom.

Trka života u tom smislu prilično odudara od konkurencije koja puca na same visove box office lista, jer ovo je svesno staromodan film u kome sve fukcioniše kako treba. Diskretno i sigurno je postavljen kontrast između dva ključna lika (Laudine samokontrole i usredsređenosti na cilj naspram Huntovog hedonizma bez zadrške), pokrivene su sve važne i filmski učinkovite tačke njihovog složenog i turbulentnog odnosa, jasno je opcrtan širi kontekst koji pojašnjava dovoljno toga iz same srži priče, stvoren je čitav niz umešno sročenih scena i dinamičnih prizora automobilskih trka i nevolja koje ih nužno prate, a povrh svega, tu je i emotivno prilično ubedljiva priča o jednom vibrantnom odnosu u krajnje zanimljivom okruženju. Ron Howard ovde, posle niza nepotrebnih naslova mahom iz domena lako poroznog i, na duže staze gledano, suštinski bezvrednog filma, pokazuje zašto i u veri u klonule favorite valja istrajavati. Jer Trka života je odličan film koji će pomnije filmofile u trenu podsetiti da se, mimo čak i nedopustivo dugog kreativnog posta, moglo očekivati od reditelja superiornih, pa i nezaboravnih ostvarenja kao što su Apolo 13 i Ucena, kao i značajnih dela dramski naglašenijeg profila poput Novina i Frost/Nikson.

rush2Često i nadahnut reditelj i iskusan i pouzdan scenarista, što Howard i Morgan (ne samo na ovom uzorku gledano, naravno) jesu, nisu dovoljni da bi film stigao do kote određene za zaokružena i sasvim valjana dela. Pomoć ovde stiže u vidu poletne, prikladne i zrele glume dvojca Bruhl–Hemsworth, koji su se junački izborili sa pojednostavljenošću priroda i nazora likova koje ovde otelotvoruju i tumače, te njihova igra u potpunosti odslikava sugestivnost promišljeno-proživljenog mačizma u eri koja je takvo ponašanje i podsticala i oblikovala. Tome treba dodati i naglašenu, a suptilnu vizuelnu kulturu filma, majstorski ritam ove dvosatne priče i diskretnu i potpuno primerenu rekonstrukciju ere, scenografsko-kostimografsku i inu rekonstrukciju koja prilično upečatljivo sugeriše utisak o znatno raskošnijem budžetu od onoga o kome je ovde zbilja reč.

Trka života, odlično ostvarenje, kao stvoreno i za filmofilsko uživanje na prvu ili drugu loptu, ali i za potonju podrobniju analizu i ponovno gledanje, dobrano klonulom repertoarskom filmu vraća ono što mu je i najpotrebnije, a što je zapravo neznano zašto zapravno prezrena i odbačena bit ove nekada ponosne fele – tradicionalistički narativ, uzbudljivu priču, dopadljive likove koji ne traže, ali već pri isteku prve rolne osvajaju i empatiju i razumevanje gledateljstva, snažnu emociju i pregršt filmski nadahnutih prizora. I sve to za zaista neznatnih oko 400 dinara ceha za bioskopsku ulaznicu. Ako ovo nije definicija čistog ćara, slabo šta drugo ikada to i može biti.

Add comment


Security code
Refresh