Menu

logo

Gravitacija

Piše: Đorđe Bajić
Režija: Alfonso Kuaron
Uloge: Sandra Bulok. Džordž Kluni

gravity1Gravitacija je retka zverka. U pitanju je film koji je osvojio duplu krunu: simpatije kritike i naklonost publike. Retko, veoma retko se desi da jedan finansijski izuzetno uspešan film (a Gravitacija sa dosadašnjom zaradom od 300 miliona dolara to svakako jeste) doživi gotovo jednoglasne hvalospeve filmskih kritičara. O nominacijama za Oskara se već uveliko priča, a pohod na blagajne još uvek traje – i to gotovo nesmanjenim intenzitetom, bez obzira što se film prikazuje već mesec dana u svetskim bioskopima. U čemu je tajna planetarnog uspeha Gravitacije? Kao prvo, neosporno je da je Alfonso Kuaron talentovan reditelj. Kuaron je 1991. godine u rodnom Meksiku režirao svoj prvi dugometražni film, romantičnu komediju Sólo con tu pareja, da bi se zatim otisnuo put Holivuda. Nakon solidnih, ali ne i sjajnih ostvarenja Mala princeza (1995) i Velika očekivanja (1998), Kuaron se vratio u Meksiko i režiro I ja tebi kevu (2001), gorku dramu koja danas uživa kultni status. A onda – ponovo Holivud. Hari Poter i zatvorenik iz Aksabana (2004) imao je svoje trenutke, bez obzira na brojne hendikepe nametnute činjenicom da je u pitanju treći deo blokbaster serijala. Najvažnije – ovaj film je zaradio brdo para i učvrstio Karonove holivudske pozicije.

Nakon postapokaliptičnih Potomaka (2006), filma koji je, sasvim zasluženo, sasvim solidno prošao na blagajnama, Kuaron je napravio pauzu dugu pet i kusur godina – uglavnom čekajući da se stvore uslovi potrebni za realizaciju njegovog narednog projekta – kamernog spektakla (oksimoron koji najbolje objašnjava koncept filma) smeštenog u svemir. Početak snimanja je odlagan zato što je Gravitacija zamišljena veoma ambiciozno, pa je bilo neophodno da tehnologija uhvati priključak sa onim što su scenaristi, Alfonso Kuaron i njegov sin Džonas, zamislili.

gravity2Kada su se konačno stekli tehnički uslovi za realizaciju, bilo je nophodno osigurati krupna glumačka imena koja bi opravdala pozamašni budžet od oko sto miliona dolara. Prvobitno je bilo planirano da glavnu ulogu odigra Anđelina Džoli, ali se to na kraju nije dogodilo. Testirane su brojne glumice sa holivudske A liste (između ostalih Natali Portman, Naomi Vots i Rejčel Vajs), da bi konačni odabir pao na Sandru Bulok. Džordž Kluni je zamenio Roberta Daunija Juniora i upotpunio glumačku podelu pošto je Gravitacija film sa samo dva važna lika. Bulok i Kluni su, ispostavilo se, sasvim dobar tandem. Pored njih dvoje, u filmu gotovo da i nema drugih glumaca, pa je od ključne važnosti bilo da njihov odnos deluje uverljivo. Posebno se Sandra Bulok našla pred velikim izazovom. Glumica se pripremala šest meseci za fizički izuzetno zahtevnu ulogu. Akrobacije koje je morala da nauči su zahtevale da bude u vrhunskoj kondiciji. Naravno, nije se snimalo u svemiru, već u studiju, ali iskušenja su bila velika.

Na sreću, Gravitacija je jedan od onih filmova u kojima se sve sklopilo kako treba. Genijalnost Kuaronovog filma leži u jednostavnosti osnovnog koncepta, odličnoj režiji, spektakularnim kompjuterskim efektima i snazi glavne glumice. Gravitacija je podjednako uspešna i kao 3D spektakl i kao drama. U konačnom zbiru, dobijamo film koji može da parira svemirskim klasicima kao što su Odiseja u svemiru 2001 ili Osmi putnik, a to je postignuće na koje nisu smeli da računaju ni oni najoptimističniji. Nema dileme. Gravitacija je film godine. Šanse da se do kraja 2013. pojavi film koji će pomutiti slavu Kuaronovom ostvarenju su male, gotovo nepostojeće.

Add comment


Security code
Refresh