Menu

logo

Abcd avioni

Piše: Marko Stojanović
Stripovanje (31)
"Sve je prošlo nema veze
tu gde vičem lepe stvari
Neuništiv čvrsto stojim
nebo noćas mirno plovi
ABCD AVIONI, Obojeni program"

triangle-roseKo je Milorad Vicanović Maza? Pitanje je koje danas više nego ikad ranije sebi postavljaju brojni francuski čitaoci, urednici i izdavači. Strip serijali koje je Maza realizovao za francusko-belgijsko, verovatno najsnažnije strip tržište Evrope, osvojili su zahtevnu kritiku, ali, što je trenutno mnogo bitnije, i prevrtljivu publiku. Svi bi oni želeli da znaju ko se to krije iza nadimka Maza koji krasi naslovnice brojnih albuma, ali odgovor na to pitanje nije lako dobiti, danas više nego ikad ranije, tim pre što vlasnik nadimka sasvim skromno smatra da se tu nema šta mnogo pričati... Kad sve ionako lepo može da se nacrta!

Neki bi pomislili da se sa priličnom sigurnošću može reći je taj Maza ljudsko biće. Pogrešili bi. Ne da je Maza nečovek, daleko od toga, pre je stvar u tome da je on mnogo više – u pitanju je jedan pravi pravcati natčovek. Sasvim sličan Ničeovoj definiciji ubermensch-a, Mazu sve što ne ubije čini jačim. Godine dvokratnog radnog vremena, (po'so-kuća, kuća-pos'o) gde je kao suvlasnik i upošljenik dizejnerske firme "ABC Dizajna" često znao da puno radno vreme krivi leđa oslikavajući zidove i plafone kafića, pa da potom još jedno puno radno vreme kod kuće ta ista leđa izlaže pogledima svoje porodice radeći strip nagnut nad svojim radnim stolom, nisu mu došle glave. Naprotiv, samo su ga učvrstile u nameri da se u potpunosti posveti stripu, te da, uprkos početnom nedostatku volje da mu se pruži prilika da uopšte pokuša da osvoji svoje mesto pod suncem u prvoj ligi evropskog stripa, devetoj umetnosti posveti dva puna radna vremena, pravilno rezonujući da to ona, kao i on sam, zaslužuje.

Maza je rob navike. Ne puši, ne pije (sem kafe, i to svakog dana bez izuzetka oko podneva u gradu), ali i ne uspeva, ma koliko to pokušavao, da se iščupa iz kandži najvarljivije od svih navika, one radne. Probao je da se odvikne, nije da nije, da ostavi posao makar na neko vreme odlascima na odmore, na more, ali je svaki put poklekao pred zovom praznog papira i zašiljene olovke. Uostalom, ko još provodi dane u bungalovu crtajući, dok mu se čitava porodica brčka u moru svega par stotina metara daleko, naročito ako to zaista ne mora? Jedan od retkih ljudi koje znam a koji se oseća nelagodno kad nema nikakvih spolja nametnutih radnih obaveza, eto ko, jedan od onih koji oseća da je dan propao, bez obzira čime je sve korisnim ispunjen, ako tog dana nije "pala" makar jedna nacrtana postavka, jedna ilustracija, jedna strana... I zaista, šta god da se bilo gde dešava u ovom ludom svetu koji sve više žuri sve manje znajući kuda, postoji jedna stvar u koju možete biti bez ostatka sigurni, jedna konstanta na koju možete uvek računati... A to je da, bez obzira na sve, Maza uvek nešto crta.

Ne samo da Maza uvek nešto crta, on to uvek radi dobro... Što je ono što čini presudnu razliku, uz sitan dodatak činjenice da kad kažemo "nešto", u Mazinom slučaju mislimo na "sve", naravno. Internacionalnu slavu stekao je crtajući za francuske serijale stripove o avionima, i po tome će ostati, usuđujem se da kažem, zauvek zapamćen u vascelom svetskom stripu, ali se Maza okušao u svakom mogućem žanru, svakom mogućem stilu. Od stripa na tragu potpune grosteske "Bucko i Klik", preko stilizacije srodne legendarnom "Alanu Fordu" u "Školanu Fordu", u najboljem maniru istorijskog francusko-belgijskog stripa izvedenim "Vekovnicima", američkom stilu prilagođenog "Distractions-a", pa do modernom francuskom izrazu bliskih "Lady Spitfire" i "Wundervaffen-a", Maza je na svaki od postavljenih izazova odgovorio na visokom nivou, uz jednu sasvim netpičnu veselost koja dolazi od toga što Maza ima sjajne crtačke instinkte...

...Ali i zato što je u svom radu Maza izuzetno brz – toliko brz, zapravo, da bi većina njegovih kolega koji rade za iste izdavače kao i on, te samim tim svakodnevno odgovaraju na iste izazove , bez oklevanja rekla da je Mazina brzina nehumana. Maza uspeva da na godišnjem nivou proizvede toliki broj tabli za toliko naručilaca u toliko stilova da se to graniči sa nemogućim. Trenutno crtački realizuje čak četiri francusko-belgijska serijala paralelno, što je nešto čime ne može da se pohvali, koliko sam ja bar upoznat, niti jedan drugi strip crtač na svetu, uz sitan dodatak "Distractions-a" za američko tržište, "Vekovnika" za balkansko, i mase sopstvenih crtačkih i ilustratorskih projekata, za svoju dušu. Eh da, zaboravio sam da dodam da uz sve to Maza organizuje i još uvek jedan redovan strip festival na prostoru Bosne i Hercegovine, onaj u Laktašima, kao i da stalno sarađuje u radu udruženja strip autora Republike Srpske "Deveta dimenzija", njenom strip glasilu "Parabellum", te radu portala strip portala Udruženja za promociju i produkciju stripa, UPPS-a (www.upps-sajt.com)...

Iz svega navedenog nameće se samo jedan mogući zaključak. Milorad Vicanović Maza jeste, dakle, sila prirode – neumoljiva, nepromenjiva, konstantna i nehumana. Ne mogu, stoga, da se oduprem utisku da je dobro što Francuzi ne znaju odgovor na pitanje ko je Milorad Vicanović Maza, jer je pitanje da li bi njihovi krhki, životom na Balkanu neotvrdli umovi mogli da prihvate surovu istinu o stihiji iz Laktaša, koju je ljudski rod teškom mukom uspeo da zauzda i upregne koristeći za taj nezahvalan posao medij stripa... Ovako mogu mirno da spavaju noću, znajući da tamo negde, u Laktašima, Maza uvek nešto crta.

Add comment


Security code
Refresh