Menu

logo

Dama je živela džez!

Piše: Branislav Dejanović
Definitivna biografija Bili Holidej
Donald Klark: "Poželeti od meseca − Život i doba Bili Holidej",
prevod: Mimica Petrović Radovanović,
stručni konsultant: Aleksandar Radovanović, Utopija, Beograd 2013.

bili-holidayBeogradska "Utopija" objavila je nedavno knjigu britanskog novinara i džez publiciste Donalda Klarka "Poželeti od meseca" − najbolju i definitivnu biografiju verovatno najznačajnije pevačice u istoriji džeza − Bili Holidej. Uz to, ova knjiga je i svojevrsna istorija ere svinga jer je Bili Holidej nastupala ili snimala sa skoro svim najvažnijim predstavnicima ovog pravca, uključujući i Benija Gudmena, Kaunta Bejzija, Artija Šoa, Tedija Vilijamsa, Lestera Janga... Neko će se verovatno setiti knjige "Lejdi peva bluz", reklamirane kao autobiografija Bili Holidej (objavljene kod nas sedmadesetih u ediciji FEST romani), i istoimenog filma sa Dajanom Ros u glavnoj ulozi. Uzgred, i sama Bili Holidej, koja je uz novinara Viljema Daftija potpisana kao koautor, javno je izjavljivala da knjigu ne samo da nije napisala već je nije ni pročitala, a prijatelji Lejdi Dej (jedan od nadimaka Bili Holidej) su, i inače, isticali njenu sklonost ka " preslobodnoj interpretaciji nekih događaja", tako da i ne čudi što je ta "beznadežno neprecizna" autobiografija sve samo ne dokument. Moto autora "Poželeti od meseca" Donalda Klarka bila je, pak, Volterova sentenca: "Moramo poštovati žive, ali ništa osim istine nije dovoljno dobro za mrtve."

"Znao sam da ću morati da srušim konvencionalnu predstavu o njoj kao o tragičnoj crnoj ženi: njeni snimci, osnovni izvor dokaza, otkrivaju da ona nije bila ničiji stereotip već lik fascinantan kao i bilo koji drugi koje je ikad stvorio pisac", kaže u predgovoru Klark. Ali, pitanje je bilo odakle početi, jer nijedna od nekoliko prihvatljivih biografija nije davala bilo kakve podatke o prvih dvadeset godina života Bili Holidej, kao ni o poreklu njenih predaka. Na sreću, autor je saznao za arhivu još jednog obožavaoca Bili Holidej, publicistkinje Linde Lipnek Kuel koja je, u nameri da i sama napiše knjigu, intervjuisala blizu sto pedeset ljudi, od kojih su mnogi u međuvremenu umrli. Kuelova je imala i ugovor za knjigu, ali je umrla pre nego što ju je napisala. Bez pristupa toj arhivi, kako kaže i sam Klark, nastanak "Wishing on the Moon" (inače, naziv jedne od pesama sa repertoara Holidejeve) ne bi ni bio moguć u ovako iscrpnom obliku.
Uglavnom, kockice su na kraju perfektno sklopljene. Rudarski rad Kuelove, koja nije posedovala dovoljno znanja o džezu, u simbiozi sa analitičnošću i ličnim istraživanjima Donalda Klarka, koji je sve to odlično sistematizovao i selektovao (važno od nevažnog i stvarnost od fikcije), a potom i temeljito obradio kompletnu diskografsku zaostavštinu − rezultirao je knjigom koja umnogome demistifikuje, ali ništa ne umanjuje, značaj Bili Holidej.

Osim detaljnih analiza njenog originalnog umetničkog pristupa džez interpretaciji (uglavnom) popularnih pesama (klupski nastupi, koncerti i snimanja), iz mnogih svedočenja saznaje se dosta toga i o njenom socijalnom bekgraundu, zavisnosti od heroina i alkohola, seksualnim sklonostima, bavljenju prostitucijom (u tinejdžerskim godinama), buntovnom duhu, spremnosti da se fizički obračuna i sa pripadnicima jačeg pola, ali i svojevrsnoj mazohističkoj sklonosti da se vezuje za pogrešne muškarce koji su je iskorišćavali, pa i maltretirali. Uprkos svim pobrojanim porocima, svi koji su je poznavali tvrde da je ova, inače, veoma atraktivna žena, ma kako to kontradiktorno zvučalo, bila dama u najboljem smislu te reči. Donald Klark iznosi i niz neoborivih argumenata da, suprotno mnogim predubeđenjima (čak i naslovu "inkriminisane" autobiografije), Bili Holidej nikako nije bila "samo" bluz pevačica (u smislu onoga što su bile Besi Smit, Memi Smit ili Ma Rejni) već stilista ravan najvećim instrumentalistima džeza. Uostalom, i kolege muzičari su je smatrali "jednim od momaka".

Ono što je veoma bitno kada je reč o prevodima knjiga (pogotovo iz domena specifičnih oblasti kakva je i džez), a što u prevodilaštvu i nije baš čest slučaj, jeste posvećenost i upućenost u tematiku. Odličan prevod Mimice Petrović Radovanović (i sama veliki poštovalac i odličan poznavalac opusa Bili Holidej), koja je veliku podršku i pomoć imala od strane svog supruga Aleksandra Radovanovića (inače, stalnog džez kolumniste "Pressinga"), dopunjen je fusnotama koje našem čitaocu (čak i onima koji više nego solidno poznaju džez) bliže objašnjavaju neke događaje, pojmove ili specifičan džez sleng, što je sve za anglo-saksonsku čitalačku publiku možda "opšte mesto", ali je ostalima − manje ili sasvim nepoznato.

Sve pohvale i za "Utopiju" koja je "vlasnik" sigurno najbolje i najozbiljnije edicije knjiga sa džez tematikom na ovom govornom području, a sve je opet vezano za nišku bračnu "džez prevodionicu" Petrović – Radovanović iz koje su, do sada izašli prevodi: „Narod bluza" (Leroa Džouns), „Sačmo – moj život u Nju Orlinsu" (Luj Armstrong), „Majls – autobiografija" (Majls Dejvis, Kvinsi Trup) i „Džezerski život" (Net Hentof).

No, vratimo se Bili Holidej. Donald Klark na kraju svog predgovora kaže: "Jedna od posebnih privilegija pisanja o muzici i muzičarima je izgovor da se preslušaju sve ploče. Mislio sam da sam poznavao njen rad, ali sam iznova otkrio da je, kao jedna od najvećih umetnica koje su snimale, njen rad bio konzistentan i da zaslužuje proučavanje od početka do kraja. Mogu se samo nadati i moliti da sam joj odao priznanje."

Odlična kljiga koja dobija još jednu dimenziju kada se čita uz glas Bili Holidej.

Add comment


Security code
Refresh