Menu

logo

Buđenje zlih duhova srpske prošlosti

Piše: Marko Tanasković
Pavle Zelić - Peščana hronika (Laguna, 2013.)

pescana-hronikaIako se radi o jednom od nosećih i sveprisutnih motiva eks-Ju mitologije, tema radnih akcija i posleratne obnove i izgradnje bivše nam države bila je poprilično zapostavljena i skrajnuta u našoj literaturi sve do pojave romana Pavla Zelića Peščana hronika. Ovaj romaneskni debi mladog autora, dosad pre svega u široj javnosti poznatog po kratkim pričama i scenarijima za stripove, hrabro se hvata u koštac sa mračnim nasleđem posleratne izgradnje Novog Beograda, novog grada za nove ljude komunističkog doba koji je „snoviđenje niklo iz močvare i peska", a u čije su temelje, pored ogromnog truda, entuzijazma i graditeljske energije udarnika, ugrađene i brojne ljudske žrtve i neupokojeni duhovi totalitarnih ideologija XX veka, koji se periodično bude iz smrtnog košmara, zahtevajući svoj danak u krvi nedužnih.

Glavni junak Zelićevog romana je Ilija Orlović, bivši DB-ovac i sveži udovac, koji se sa svojim šestogodišnjim sinom Lazarom sklanja u novobeogradske solitere kako bi umakao potencijalnom progonu svojih bivših kolega, ali i kako bi pregrmeo NATO bombardovanje koje se zlokobno nadvilo nad Srbijom. Tamo, u samoj utrobi zapuštenih, socrealističkih blokova, on neočekivano nailazi na nepojmljivo Zlo staro više od pola veka, koje vreba ispod površine lokalnog dečijeg igrališta na kome se, u društvu svojih vršnjaka, bezbrižno igra i njegov Laki. U očajničkoj želji da spasi svog sina ali i ostalu ugroženu decu iz komšiluka, Orlović će, uz pomoć nekih novostečenih i neočekivanih prijatelja, pokušati da se suprotstavi natprirodnim i okultnim silama i da odgonetne jezivu tajnu koja je dugo ležala potisnuta i zakopana u savesti jednog zaboravu sklonog društva.

Peščana hronika, pre svega i iznad svega, jeste roman iskupljenja, jer je želja za ispravljanjem starih grešaka i okajanjem grehova preovlađujući motivacioni faktor koji pokreće delovanje glavnih likova. Od Ilije, koga muči osećaj krivice zbog ženine smrti, preko njegovih pomagača − komšinice Lile i narkomana Džonija do misterioznog starog komšije Osmančića, koji krije ključ za razrešenje misterije, svaki od protagonista Peščane hronike mora da, u izvesnom smislu, pobedi strah i sumnju i suprotstavi se Zlu, kako u fizičkom tako i u metafizičkom, odnosno natprirodnom obliku, jer samo se tako može očistiti nagrižena i uprljana savest i steći šansa za novi, svetliji početak. Tema sveprisutnog i raznovrsnog Zla možda je i najzanimljivija u ovoj knjizi, a pisac je, smeštajući radnju u vreme NATO agresije, ponudio svojim čitaocima čak četiri različita lica Zla: lično (narkomanija), istorijsko (nedužne žrtve ratova i ideologija), sociopatološko (surovi silovatelj), ali i globalno u vidu demonske NATO avijacije koja, poput kakve biblijske pošasti, razara gradove i neselektivno i nekažnjeno seje smrt. Držeći se oprobanog Kingovog recepta „običnih ljudi u neobičnim situacijama", ali i njegovog ubeđenja da nas ono što nam se desi u detinjstvu zauvek obeleži, Zelić svoje junak stavlja pred teške izazove i velike prepreke ovakvog više-manifestujućeg Zla koje na njih, metaforički govoreći, puca iz svih oružja.

U tom smislu, Zelić je u osmišljavanju priče svakako bio inspirisan kultnim američkim horor romanima Stivena Kinga (To, Isijavanje) i Dena Simonsa (Leto noći), ali je u svoj prvenac uneo sasvim dovoljnu količinu lokalnog šmeka i autentičnih istorijskih detalja koji obesmišljavaju bilo kakve potencijalne optužbe za plagijat i epigonstvo. Vešto gradeći svoj narativ na susretu proverenih činjenica i razigrane mašte, skladno preplićući istorijske fakte i fikciju, a na tragu Stojiljkovićevog Konstantinovg raskršća, u pitkom stilu i nepogrešivom ritmu smenjivanja Erosa i Tanatosa, Zelić nam je isporučio moderan, uzbudljiv i dinamičan roman koji se čita u jednom dahu i koji bi, da je napisan negde u belom svetu, već imao prodata prava za holivudsku ekranizaciju. Pošto se, nažalost ili na sreću, ipak nalazimo na brdovitom Balkanu, ostaje nam samo da čestitamo autoru na izvrsno napisanoj prvoj knjizi koja ima sve sastojke potencijalnog bestselera, ali i na svojevrsnom proboju horor i fantastične tematike u glavni tok srpske književnosti, što izdavanje za komercijalno orijentisanu kuću kao što je Laguna svakako potvrđuje. U svakom slučaju, od Pavla Zelića kao pisca tek treba da očekujemo velike stvari.

Add comment


Security code
Refresh