Menu

logo

Trash 06

trash06
ZDRAVSTVENO UPOZORENJE

Čitanje ubija.
Sadržaj ovog časopisa
šteti ljudima
u vašoj okolini.

SADRŽAJ

Velibor Petković
JEBAVAC PRED SUDOM

Vladimir Kecmanović
DEO SIBIRA

Zoran Ćirić
PRECRTANO

***

Kratke priče sa zapadne strane

Edi Matić
JUGO&NOSTALGIJA

Goran Karanović
FESTIVALUS

Miljenko Buhač
SVE O JURI I BOBANU

Robert Mlinarec
MIRIS KNJIGE

Veselin Gatalo
KILO

Željko Barišić
KOLIKO I' JE?!

Željko Barišić
Pogovor: KRATKE PRIČE SA ZAPADNE STRANE

***

Miljan Milanović
JELLY ROLL

Dragan Drobnjak
KADROVI IZ BOKE

Miloš Grozdanović
UZROK SMRTI NE POMINJATI

Zlatibor Stanković
SVE ĆE TO NAROD POPITI

Dejan Stojiljković
ZASLEPLJEN SUNCEM

Aleksandar Nikolić Coa
SVETIRANĐEL

SiiC Records

SIIC rec. 001.

NOVEMBAR - "LICEM PREMA ZEMLJI"

Novembar

Nakon albuma ''Deguelo'' i "Blues Južne pruge'' ovo je treće dugosvirajuće izdanje za Kostu i drugove. Energično, poetično, urbano, moderno, brzo... Spoj različitih muzičkih stilova od panka preko regea do brit popa.

1. U jutrima je sva istina
2. Putujem sam
3. Jača nego ljubav
4. Kaži mi
5. Tražim te
6. Buntovnik
7. U bežanju je spas
8. Raduj se
9. Geometrija ljubavi
10. Čovek sa idejama


SIIC rec. 002.

SOUTSHIDERS

Southsiders

(Kompilacija pet niških bendova)

Niški PAKET ARANŽMAN za novi milenijum. Pet stilski različitih bendova: TWO FOLD, JUST MRVKA, ZOO, MUZIČARI... i STYPTIC. Kolekcija od 18 pesama daje presek niške undergorund scene sa početka dvehiljaditih.

TWO FOLD
1. Intro
2. Skater 57
3. Murija
4. DKV

JUST MRVKA
5. Beznačajan nagon
6. Grand prdakšn
7. Pedigre
8. Sanjarim

ZOO
9. Superman
10 Traktor
11. Brus Li
12 Zoran

MUZIČARI...
13. Tražim te
14. Ti i ja
15. Slučajnost

STYPTIC
16. Child Hood
17. New Kind
18. Way


SIIC rec. 003.

MOZAIK - "KRAJ TEBE"

Mozaik

Klasičan middle of the road pop album, odlično ispoduciran i odsviran. Retka prilika da u domaćoj produkciji čujete kvalitetan i nepretenciozan mejnstrim zvuk.

1. Još jedan dan
2. Svako odlazi
3. Allegro
4. Blues
5. Nikola
6. Kada krene
7. Kraj tebe
8. Bossa nova
9. Ja to znam
10. Svako odlazi - acc.
11. Balada


SIIC rec. 004.

DANILOV DOŽIVLJAJ BEČA - "AKO SUTRA BUDE KAO JUČE"

Danilov doživljaj Beča

Jedan od najboljih niških mladih bendova na svom debi albumu nudi opuštenu sofisticiranu svirku na pola puta od Haustora do Darkwood Duba.

1. Beč
2. Nikog nema
3. Znam
4. Istina
5. Reggae iz škole
6. Proleće
7. Sekiracija
8. Neplanirani

Kontakt telefoni benda:
064/11-31-612 i 064/270-45-35


T-BLAZER&NERWE - "Teme za razmišljanje"

TBlazer

T-Blazer i Nerwe, niški hip-hop duo, završio je svoj album prvenac pod nazivom "Teme za razmišljanje" na kome se radilo od decembra 2005. godine do januara 2007. a album možete naci u prodaji krajem aprila.

Distribucija: One Records. CD sadrži 18 pesama plus jedan remiks a upoptunjen je gostovanjima artista i producenata iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Švajcarske.

Idejno rešenje i prepress omota: Shindiri-Mindiri.  

1. Tron                                                            
2. Vrelina                                                        
3. Prljava tehnika                               
4. Rajske Ptice (feat. Škabo)                                                                                          
5. Sve ove godine (feat. Ding-Dong)                                  
6. Nikad više (feat. Flip-Flop)                                   
7. Kao Braca  (feat. DJ Raid)                                     
8. Cuvaj me (feat.Jazz S)                                         
9. Tamo gde je srce (feat. DJ Raid)                                   
10. Ispod tvoje haljine (feat. Blokovski)                            
11. Na pola puta do srece                                                                                                                
12. 5 minuta kvalitetnog programa (feat. Flip-Flop, Unity)              
13. Taj Reper                                                       
14. Dobro je                                                        
15. Posle svega (feat. Delfagor)                                  
16. Pred tvojim ocima (feat. I-Bee)                                   
17. Što te nema (feat. Force)                                     
18. Pesma za laku noc                                             
+bonus track: 5. min kvalitetnog programa (T-Blazer Rmx)

SiiC rec 010

Deratizacija

Deratizacija
SIIC records je pod kataloškim brojem 010. izdao CD Deratizacija koji je nastao kao plod saradnje niških i beogradskih muzičara. Iza čitavog projekta stoje izvodjači Phile, Papi Jaaz i Damir Antić. Na albumu se nalazi 10 vrhunski produciranih numera na razmeđu hip-hopa, r'n/b-a, mainstream popa... Izvršni producent albuma je Filip Zivković, ko-Producerti su Miloš Mijailović i Damir Antić. Za fotografiju se pobrinuo Nemanja Maraš, gosti na albumu su: Comik, N.I.N.A, Generali, DJ XB, Tamara, Looney, Skipper, Režim, Struka.
Više informacija na zvaničnom sajtu

Redakcija

Izdavač: Studentski Informativno Izdavački Centar Niš

Glavni i odgovorni urednik: Dejan N. Kostić

Tehnički urednik: Dejan Stojiljković

Dizajn broja: Saša Mitrović i Milena Lazarević

Lektura: Aleksandar Gojković

Redakcija: Jugoslav Joković, Aleksandar Blagojević, Dejan Dabić, Srđan Savić, Ivana Božić Miljković, Marko Stojanović, Velibor Petković, Aleksandar Nikolić Coa, Miloš Najdanović, Zlatibor Stanković, Ivana I. Božić

Saradnici u poslednjem broju Pressinga: Đorđe Bajić, Zoran Janković, Aleksandar Radovanović, Željko Obrenović, Vladan Stojiljković, Milan Dojčinović, Uroš Dimitrijević, Pavle Zeljić, Stefan Marković, Dalibor Popović Pop

Sekretarica redakcije: Radica Opačić

Adresa: Šumatovačka bb, 18000 Niš, Srbija

Telefon: 018/523-418
Fax: 018/523-120

E.mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Web: www.pressing-magazine.com

Webmaster: Miloš Milić

Žiro račun: 355-1027350-59

Istorijat

Odluku o osnivanju studentskog lista PRESSING doneo je IO SSUN 21. maja 1991. godine.
List je upisan u registar sedstava javnog informisanja jula 1991. Rešenjem Sekretarijata za informacije Vlade RS.

Odluka o osnivanju
Prvi broj studentskog lista Pressing izašao je 11. jula 1991. godine.
Zajedno sa emisijom DESETKA, pojavljivanje ovog studentskog medija u Nišu predstavlja rezultat političke borbe studenata u martovskim i junskim događajima iste godine.

Ambicija PRESSING-a - da postane list koji će se na kritički način baviti društveno-političkom problematikom.

List je postao i svojevrsni kulturni magazin- jedini časopis u ovom gradu koji je konstantno, gotovo 20 godina imao prikaze i recencije književnih, filmskih, strip i muzičkih ostvarenja.

Prva redakcija:

Aneta Tabaković,
Aleksandar Blagojević,
Vladan Marjanović,
Kokan Mladenović,
Nikola Todorović,
Zoran Ćirić,
Velibor Petković,
Zoran Pešić Sigma,
Bane Branković,
Marija Peternel...

Redakciju lista PRESSING, koji od 2000 godine prefiks studentski zamenjuje sa akademski i danas čine ali afirmisani novinari mlađe generacije - svršeni studenti, poslediplomci i asistenti, kao i veliki broj saradnika iz redova studenata Univerziteta u Nišu kojima su ovo prvi koraci u novinarstvu.

Na ovaj način PRESSING je održavao kvalitativni nivo pisanja ali, sa druge strane, vršio funkciju univerzitetskog lista u kojem studenti u svako doba mogu da dođu do preko potrebnog profesionalnog iskustva i afirmacije.


Poseban kvalitet PRESSING-a su intervjui:
Književnici – Milorad Pavić, Dobrica Ćosić…
Novinari - Aleksandar Tijanić i Mirjana Bobić Mojsilović…
Analitičari - Dragoš Kalajić, Miroslav Lazanski...
Reditelji –Darko Bajić, Goran Marković...
Glumci – Danilo Bata Stojković,Voja Brajović..
Sportisti – Dejan Bodiroga...
Muzičari -sa domaće scene i iz inostranstva...

Za ovaj list govorili su prestonaslednik Aleksandar, episkop niški Irinej, a u specijalnom dodatku 2004, posvećenom Kosovu objavljen je i intervju sa Njegovom Svetošću Patrijarhom Srpskim Gospodinom Pavlom.

GLAVNI UREDNICI:

Aneta Radivojević, 1991-1996, (br. 1-12, 18-25),
Aleksandar Blagojević, 1994-1995, (br.13-17)
Dobrivoje Boba Ljujić, 1997-1999, (br. 26-31),
Jugoslav Joković, 1999-2003, (br. 32-43), i
Dejan Stojiljković od 2004-2009, (br. 44-59)
Dejan Kostić od 2009. (br. 60-)


Od 2000. godine specijalna izdanja PRESSING-a:

PRESSING MOVIE - 2 broja, 1 dvobroj i 1 dodatak,
STRIP PRESSING - 10 redovnih i 3 posebna izdanja,
Specijalni broj 2001. povodom desetogodišnjice rada,
PRESSING MUSIC - 5 izdanja
Stradanje Kosova 2004,
Književni almanah TRASH- 5 izdanja
Tamna zvezda 2005
Specijalni dodatak posvećen jubileju 50 broja.

Pressing Movie

PRESSING MOVIE je koncept započet u leto 2000. godine gde je redakcija bila vođena idejom da se napravi specijalni, filmski broj. Želja je bila da se jednim ovakvim izdanjem da osobeno viđenje filmskih događaja, od FEST-a, preko Oskara, sve do aktuelnih intervjua i eseja. Do sada je izašlo četiri broja i jedan specijalni dodatak. Urednik ovog izdanja je Dejan Dabić.

Strip pressing - info

Strip Pressing predstavlja specijalno izdanje Pressinga, akademskog lista PRESSING koji izlazi od 1991. godina u izadnju niškog Studentsko Informativno Izdavačkog centra. Pressing u podnaslovu slovi za Akademski list, ali je mnogo više od toga, jer su za njega o velikom broju tema pisali mnogi poznati književnici, novinari i uopšte kulturni poslenici, poput Zorana Ćirića, Velibora Petkovića, Kokana Mladenovića, Nebojše Ozimića, Saše Stojanovića, Aleksandra Blagojevića...

Max DebrisPrvi broj Strip Pressinga ugledao je svetlost dana početkom leta 2001. godine, donoseći uglavnom radove mlađih i (ili) neafirmisanih autora, kako onih iz Niša tako i iz svih delova tadašnje Jugoslavije pod uredničkom palicom Marka Stojanovića i Dejana Stoiljkovića. Magazin je svoje stranice ravnopravno ustupio stripu glavnog toka i alternativnom stripu, pri čemu je osnovno merilo za objavljivanje bio (i ostao) kvalitet, što je na strip sceni dočekano s odobravanjem, baš kao i činjenica da je magazin veći broj stranica posvećivao teorijskim tekstovima o domaćem i stranom stripu. U jesen 2001. godine pod etiketom Strip Pressinga izašao je strip album MAKS DEBRIS, ISPOVEST PRAVOG KRIVOTVORITELJA scenarista Đorđa Milosavljevića i Marka Stojanovića i crtača Tonija Radeva, donoseći za ove prostore netipičan strip likovno i scenaristički realizovan u najboljoj tradiciji francusko-belgjske škole groteske. Album je naišao na jednodušnu podršku kritike i čitalaca, što je rezultiralo pripremom za drugi album u seriji.

U rano proleće 2002. pojavio se drugi broj Strip Pressinga. Uređivačka politika je ostala ista, s tim što je mejnstrim dobio više prostora od alternativnog stripa, dok su propusti iz prethodnog broja ispravljeni. Veći i raznovrsniji dijapazon kvalitetnih autora mlade generacije dobio je priliku da pokaže svoje umeće, a svi aspekti strip svaralaštva postaju zastupljeni (serijali, strip table, strip kaiševi i ilustracije). U ovom periodu veliku popularnost dostiže mladi novosađanin Nebojša Pejić sa svojim serijalom urnebesnih adaptacija narodnih pesama o Marku Kraljeviću, serijal Pali Anđeo o domaćem vampiru Luki Vraniću (autorskom liku Dejana Vujića) koji mahom piše Marko Stojanović i na kome radi nekoliko različitih autora, i serijal Krakov, Krakov napisan od strane Đorđa Milosavljevića i Branimira Trošića i nacrtan od strane Tonija Radeva, Siniše Radovića, Milana Jovanovića i Eugena Slavika.

Treći broj Strip Pressinga, koji je izašao početkom 2003. označio je prekretnicu u životu magazina – list je prevashodno zahvaljujući novom tehničkom uredniku Vladimiru Vukašinoviću dobio prepoznatljiv, moderan i upečatljiv vizuelni imidž koji je i do danas zadržao, a ekipa saradnik počela je da se širi poznatim imenima iz sveta stripa, tipa u inostranstvu angažovanih autora Miroljuba Milutinovića Brade i Bojana Đukića. Četvrti broj, objavljen jula 2003. donosi još kvalitetnije stripove svetski poznatih autora (Siniša Radović, Dragan Bosnić, Milan Jovanović) uz već prepoznatljivo jezgro saradnika iz prethodnih brojeva koje je zadržano na okupu, kao i upliv strip autora iz inostranstva. U ovom broju gostuju stvaraoci iz Hrvatske i Velike Britanije, pa tako svoje radove u Srbiji prvi put prezentuju izvanredni Brajan Boland, Goran Sudžuka, Tihomir Tikulin Tico... Peti Strip Pressing pojavio se krajem zime 2005., nastavljajući sa praksom objavljivanja i autora sa prostora bivše Jugoslavije, i stalno uvećavajući krug svojih saradnika (Boris Lazić, Rajko Milošević Gera...).

Oktobra 2004. iz štampe izlazi POSTELJA OD GLOGA, strip album u kojem je učestvovalo petnaestak eminentnih strip autora okupljenih oko serijala Pali Anđeo. Album je doneo neke od starih epizoda uz obilje novih avantura Luke Vranića i gomile ilustracija i drugog propratnog materijala. Maja 2005. Objavljen je 6. broj Strip Pressinga, po subjektivnim procenama najbolji do sada, koji osim hrvatskih (već pomenuti Sudžuka, Frano Petruša, Dalibor Talajić) uključuje i radove makedonskih autora (Aleksandar Sotirovski), pri tom donoseći ono najkvalitetnije što domaća strip scena ima da ponudi....

Strip Pressing je u Srbiji prvi (i jedini) pružio šansu i objavio stripove kvalitetnih mladih strip crtača poput Jovan Ukropine, Nebojše Pejića, Milisava Bankovića, Darka Pajčina, Dejana Vujića, Tonija Fejzule, Dušana Cvetkovića, Tiberija Beke, Ljubomira Filipovića, Igora Stojanovića, Aleksandra Ljubića, Dejana Lazarevića... Veoma dobar glas uživaju veliki intervjui sa domaćim i stranim autorima (Toni Radev, Zoran Stoiljković Kiza, Ticijano Sklavi, Dejan Vujić, Majk Mijola, Boban Savić Geto, Miroljub Milotinović Brada, Brajan Boland, Goran Sudžuka, Endi Digl, Nebojša Pejić, Voren Elis, Mark Milar, Toni Fejzula...) te tekstualni prilozi o stripu koje potpisuju šarolika ekipa strip teoretičara, kao što su Dejan Kostić, Dejan Stoiljković, Bojan Đukić, Marko Stojanović, Rajko Radovanović, Vanja Mišković, Danijela Petković, Goran Stevanović... Strip Pressing, uz to što trenutno u Srbiji jedini objavljuje radove domaćih autora, populariše takođe i hrvatsku i makedonsku strip scenu, a u planu je i uključivanje brojnih grčkih autora i njihovih radova u naredne brojeve Strip Pressinga...

Marko Stojanović

Pressing

Akademski list Pressing tokom dugog niza postojanja i redovnog izlaženja menjao je svoju koncepciju u skladu sa modernim trendovima u novinarstvu i modernizovanjem štampanih medija prateći tako sve inovacije u današnjoj tzv. informatičkoj revoluciji.

Kao jedan od dva lista koja redovno izlaze u Nišu zadnjih petnaest godina (drugi je dnevni list ''Narodne novine'') Pressing je stekao rejting i ime kao retko koji list te vrste u gradu na Nišavi. Zbog toga, u 2010. godinu Pressing ulazi sa novim grafički redizajniranim i koncepcijski zaokruženim sajtom. Redakciju će i dalje činiti stariji iskusni kadrovi među kojima ima profesionalnih novinara i umetnika, profesora fakulteta i stručnjaka druge vrste kao i mladih i nedovoljno afirmisanih saradnika regrutovanih u velikom procentu među studentima Univerziteta u Nišu. Na ovaj način Pressing održava kvalitativni nivo pisanja u listu ali, sa druge strane, vrši funkciju svojevrsnog hroničara vremena i grada u kome izlazi. 

Čekajući (finansijski) uragan

BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE – AKCIJA PO GLAVI STANOVNIKA
Piše: Ivana Božić - Miljković

"...Vrednost akcija na svetskim berzama nastavila je da pada zbog strahovanja da američka privreda ulazi u recesiju. U ponedeljak je u Evropi zabeležen najveći pad u jednom danu od 2001. godine..."

"...U Aziji se očekuje dalji pad vrednost akcija. U Japanu, Hong Kongu, Kini, Južnoj Koreji, zabeležen je pad od 4 do 8 odsto. Slično je stanje i u Evropi. U Nemačkoj su cene vrednosnih papira oborene za oko 7 procenata..."

Ovo su retke vesti koje neće ostaviti bitnog traga na mentalno zdravlje i kvalitet sna prosečnog Srbina. Činjenica da (još uvek) nismo ozbiljno uključeni u svetske ekonomske tokove, pruža privilegiju da potencijalnu brigu ograničimo na sitne lične finansijske probleme uglavnom svedene na traženje dovoljno rastegljivog kanapa kojim bismo spojili prvi i prvi. Dramu koja se odvija na svetskom finansijskom tržištu, enormna bogaćenja preko noći i ista takva bankrotstva, sa ove distance posmatrani, izgledaju kao oni uragani koji besne po Americi - obavešteni smo da postoje i povremeno prave štetu, ali i duboko uvereni da ovde neće doći. Po istom principu pratimo i vesti o svetskim berzanskim turbulencijama – površno, bez mnogo emocija i ambicija da ronimo u problematiku, uz realan stav da glavnu rolu u tom filmu još dugo nećemo dobiti. Podela besplatnih akcija biće idealna prilika da se zatalasa inače sablasno mirno more domaćeg berzanskog tržišta. Istina, mnogo je onih koji u vrednosnom papiru "teškom" dve purpurne (ili deset zelenih – kako vam drago), vide šansu da momentalnom prodajom istog napune novčanik, a onda isti otprazne u hipermarketu, osrednjem salonu nameštaja, zvučnijem butiku ili turističkoj agenciji. Međutim, ne treba zanemariti ni one koji planiraju da se dobijenim akcijama malo poigraju i eventualno udvostruče vrednost državnog poklona. S obzirom da nije kulturno glumiti stomatologa kada su pokloni u pitanju, zažmurićemo pred činjenicom da je država mogla, i pre početka privatizacije da pokaže velikodušnost na delu i časti građane kako dolikuje. Sa druge strane, mogla je i da se predomisli pa – nikom ništa. Ovako, možemo biti zadovoljni što je većina nas, pod relativno skromnim uslovima (punoletstvo i državljanstvo) "zaradila" svoju prvu hiljadarku. Ujedno, time smo dobili (pardon, dobićemo) ulaznicu za učešće u berzanskim igrarijama i priliku da saznamo kako se zabavljaju bogati hazarderi.

Berza u svetu

Može se reći da su prvi nacrti za izgradnju savremenih oblika berzanskog poslovanja stvoreni u momentu naglog razvoja trgovine i potrebe da se novonastale teškoće u trgovinskim transakcijama brže i lakše prevazilaze. Kako to obično biva, sve je počelo u Evropi. Podaci o korišćenju garantnih pisama u trgovačkim transakcijama, u 12. veku u Francuskoj, govore o postojanju praoblika berze. Francuski Kralj Filip Lepi (Phillipe le Beau 1268-1314) je, u tadašnjoj sistematizaciji radnih mesta, stvorio profesiju "kuratora/posrednika razmene", što je predstavljalo preteču današnjih brokera. U isto vreme, u flamanskom gradu Brižu, ispred kuće porodice Van der Burse, koja je na fasadi imala ugravirane dve vreće sa zlatnicima, skupljali su se trgovci da bi se dogovarali o razmeni dobara. Pretpostavlja se da naziv berza potiče upravo od imena ove poznate belgijske porodice. Sve ove trgovačko-finansijske novotarije dešavale su se u vreme kad svet nije znao za Kolumba, a ovaj nije znao da levo od Gibraltara žive nekultivisani indijanci, te je sasvim razumljivo što je tek 500 godina nakon Evrope, u Americi (tačnije u Filadelfiji), zaživeo prvi oblik berzanske organizacije finansijskog tržišta. Bilo je to davne 1791. godine. Gotovo čitav vek kasnije, tajne berzanskog poslovanja upoznaće i Srbija.

Berza među Srbima

Uspostavljanje institucije berze u Srbiji išlo je po već utvrđenom kreni-stani scenariju. Proglašenje nezavisnosti Srbije na Berlinskom kongresu predstavljalo je inicijalnu kapislu za prvi ozbiljniji pomak u realizaciji inovacija na ekonomskom planu. Zakon o javnim berzama usvojen je 1886. godine, a prve transakcije obavljene su početkom 1895. godine. Sasvim logično, u stanju neposredne ratne opasnosti, organizacija tržišta ustupa mesto nekim drugim organizacijama, pa je rok trajanja berze u Srbiji istekao Aprila 1941. godine. Po završetku rata, na temeljima socijalističkog društvenog uređenja tadašnje SFRJ počinje izgradnja centralno - planskog načina privređivanja u kome je sve do tančina isplanirano i organizovano. U skladu sa novom ideologijom, Beogradska berza, 1953. godine, i zvanično biva proglašena nepotrebnom institucijom. Ako je za utehu, ista sudbina je zadesila i berze u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj i istočnoj Nemačkoj.

Pad berlinskog zida označio je novu epohu ekonomskog razvoja u ovom delu Evrope. Dirigentska palica države je, nakon pedeset godina neprikosnovenog apsolutizma u regulisanju tržišnih odnosa, zamenjena tržišnim mehanizmima. To je bila prilika za povratak berzi na velika vrata. Među prvima se vratila Beogradska berza - 1989. godine, pod imenom Jugoslovensko tržište kapitala. Ova institucija osnovana je od strane vodećih banaka i finansijskih organizacija, a podlogu za funkcionisanje činio je Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. Sa težnjom da se istakne opis poslova koje obavlja, (organizacija trgovine akcijama i kreditnim hartijama od vrednosti), 1992. god. Jugoslovensko tržište kapitala menja naziv u Beogradska berza i pod tim imenom postoji i danas. Doduše, politički i ekonomski haos kroz koji je Srbija prošla od početka '90-tih i koji će, čini se, potrajati do u nedogled, postavio je Beogradsku berzu na margine domaćeg finansijskog tržišta, sa kojih se neće tako skoro odlepiti.

Čemu služi berza?

Na bazi predznanja iz američkih filmova, berzu možemo definisati kao veliko, organizovano tržište na kome se vrši slobodna razmena vrednosnih papira, ugovaraju veliki poslovi i okreću enormne svote novca. Savremena ekonomija berzu definiše kao "privredno društvo koje u unapred određeno vreme i po određenim pravilima organizuje sastanke, na kojima se okupljaju posrednici radi prodaje i kupovine robe, novca ili hartija od vrednosti". Na berzi se, dakle, susreću ponuda i tražnja za određenom robom ili finansijskim "materijalom" i na bazi odmeravanja odnosa snaga istih, formira se objektivna cena.
Predmet trgovine na berzi mogu biti: žiralni novac, menice, čekovi, akcije, devize, kapital, plemeniti metali, prava akcionara na preču kupovinu akcija i razne vrste roba. Ukoliko je berza specijalizovana za sučeljavanje ponude i tražnje finansijskih derivata, spada u grupu finansijskih (ili efektnih) berzi.

Nasuprot njima, postoje i produktne berze, specijalizovane samo za posredovanje u prodaji određene vrste robe - kao što je Produktna berza u Novom Sadu na kojoj se trguje poljoprivrednim proizvodima. U ulozi osnivača berze, može se pojaviti država ili bilo koje pravno lice koje ima dozvolu za obavljanje dilersko-brokerske delatnosti.

Glavni akteri na berzi su brokeri i dileri – na velikom platnu obično su predstavljeni kao simpatični momci, rukava zavrnutih do laktova, koji vode glavnu reč na nadmetanjima za što povoljniju cenu predmeta trgovanja, pri tome viču koliko ih grlo nosi, i mašu nekakvim papirima kao da im od istih život zavisi. Činjenica da im ovo nesvakidašnje ponašanje na poslu obezbeđuje beneficirani radni staž i penziju u 35-toj, i činjenica da živimo u nekim ludim instant vremenima, izbacila je ovo zanimanje skoro na sam vrh top liste deset najpoželjnijih. Iako, posmatrani sa strane izgledaju skoro identično, između brokera i dilera postoje određene razlike. Sa dilerima smo već, početkom '90-tih, imali čast da se upoznamo na spontano organizovanim uličnim berzama. Podsećanja radi, to su oni koji imaju njuha i sluha da neki proizvod kupe jeftinije, prodaju po deset puta višoj ceni, a sve što ostane stave u džep. Sa druge strane, brokeri su tipični predstavnici uslužnog sektora. Oni posluju u svoje ime, a za tuđ račun, i za svoje usluge naplaćuju proviziju.

Akcije i obveznice

Objava informacije o besplatnoj podeli akcija javnih preduzeća građanima Srbije, pobudila je interesovanje za bliže objašnjenje ovog pojma i detaljniju analizu isplativih kombinacija koje se mogu izvesti sa ovim finansijskim instrumentima. Akcije, po definiciji predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti, što znači da vlasnik akcija nekog preduzeća poseduje deo kapitala tog preduzeća. U zavisnosti od veličine akcijskog udela u kapitalu preduzeća, vlasnik akcija ostvaruje pravo na: upravljanje preduzećem, dividendu (to je deo dobiti preduzeća koji se isplaćuje akcionarima) i pravo na likvidacioni ostatak u slučaju gašenja preduzeća. Po pravilu, veća mogućnost ostvarivanja dobiti, znači i veći rizik od gubitka uloženih sredstava. Tako nešto se može desiti u slučaju pada vrednosti akcija, finansijskog kraha berze ili u slučaju likvidacije preduzeća, ako visina uloženih sredstava u kupovinu akcija ne obezbeđuje učešće u likvidacionom ostatku.

Sa aspekta preduzeća, akcije predstavljaju veoma korisno sredstvo u slučaju potrebe za finansiranjem poslovanja. Kada se oglasi alarm upozorenja da je kapital preduzeća prešao neku granicu normalnog topljenja, i da je vreme za dokapitalizaciju, ono emituje svoje akcije i prodaje ih na berzi. Prodajom, preduzeće podiže svoje kapitalne potencijale, ali istovremeno stiče veći broj novih vlasnika koji će u njegovom daljem poslovanju, imati sva prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija. Kažu ljudi "dok jednom ne smrkne, drugom ne može da svane". Živa istina!

Iako je pojam akcija, za ogromnu većinu domaćeg stanovništva, do skoro predstavljao nepoznatu x, sa obveznicama je, ta ista većina, '89-te godine, imala jedan, ne baš tako prijatan susret. Naime, na prelazu između dva suprotstavljena sistema neko se setio da iskoristi gužvu i na konto taze probuđenog patriotizma na Gazimestanu, animira građane da prikupe nešto novca - za preporod i brži privredni razvoj. Bogata i patetična marketinška kampanja, u kojoj država traži pare na zajam, uspela je da preusmeri deo sredstava pojedinaca namenjen ličnoj potrošnji u fond za opštenarodnu dobrobit. Istina, ambiciozno dug put od milijardu dolara, pređen je tek nešto više od dvadesetine (tačnije, stalo se na oko 56 miliona zelene valute). Da je narod znao da je država nesolventan dužnik, i da će na naplatu potraživanja po osnovu zajma čekati narednu deceniju i po, ne bi se ni u mislima uključivao u ovakav, na prvi pogled, naivan i bezazlen projekat. Sama definicija obveznica, po kojoj iste predstavljaju dužničke hartije od vrednosti, koje sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, uliva poverenje. E, sad, što niko nije precizirao rok u kome sredstva moraju biti vraćena zajmodavcu, posebno je pitanje. Ali, kao i uvek, ima prečih stvari.

Činjenica je da svako gorko iskustvo povećava onu obaveznu, urođenu, dozu rezervisanosti prema isprobavanju novih sadržaja koji sa sobom nose izvestan rizik. Ipak, daleko su manje šanse da prilikom trgovanja hartijama od vrednosti na berzi doživite isto driblanje kao onomad od strane države. Ali, ukoliko se ipak desi spor bilo koje vrste, u pomoć dolazi arbitraža. Arbitraža berze predstavlja neutralni organ sastavljen od liste arbitara, koji nesmeju biti delegirani iz redova uprave berze. Pravilnik arbitraže je alfa i omega profesionalnog rada arbitara, a odluka koja se donese konačna i neopoziva.

Berzanski indeksi

Kompleksnost sistema berzanskog poslovanja na kome su izgrađena složena pravila igre, zahteva konstantno praćenje kretanja i promena velikog broja statističkih podataka koji se odnose na određene segmente tržišta ili tržište u celini. Iz tog razloga, stvoren je statistički instrument koji služi za praćenje i iskazivanje procentualnih promena u kretanju berzanskih transakcija. Postoji veoma široka lepeza ovih indeksa. Najstariji i najpoznatiji među njima, Dow Jones Industrial Average (DJIA), dolazi sa američkog tržišta hartija od vrednosti. Nastao je još u XIX veku, nazvan je po istoimenoj izdavačkoj kući, a danas je inventar stranica Wall Street žurnala, gde svakodnevno pokazuje kretanje prosečnih cena akcija 30 najmoćnijih američkih kompanija. Od ostalih berzanskih indeksa zvučnih imena izdvajamo i: FT-SE 100 sa londonske, Nikkei 225 sa tokijske, DAX sa frankfurtske i CAC sa pariske berze.

Beogradska berza svakodnevno objavljuje dva indeksa: BELEX15 i BELEX LINE. BELEX 15 služi prevashodno domaćim i stranim investitorima, da ukaže na segment domaćeg tržišta kapitala u koji vredi ulagati. Praćenjem ovog indeksa, investitori imaju uvid u najuspešnija srpska preduzeća čije se akcije visoko kotiraju na tržištu. Za razliku od BELEX-a 15, koji uzima u obzir samo najuspešnije, BELEX LINE pokazuje kretanje cena reprezentativnog uzorka hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi. Ovaj indeks je kreiran tako da opisuje ukupna tržišna kretanja, a koristi od njega imaju investitori (kada odlučuju gde plasirati kapital), portfolio menadžeri (kada donose odluke koje hartije kupiti, a koje prodati), mediji (kada prave analizu privrednih kretanja) i javnost (koja, uz pomoć medija, stvara sopstvenu predstavu o silaznoj ili uzlaznoj putanji životnog standarda). Ukoliko je uputstvo za korišćenje berzanskih indeksa i dalje maglovito, evo jednostavnog objašnjenja: plus je uvek dobar znak!

Investicioni fondovi

Prema istraživanjima Društva za upravljanje investicionim fondovima "Citadel Asset Management", za investicione fondove čuo je svaki drugi stanovnik Srbije. Podatak o broju onih koji stvarno razumeju o čemu se tu radi, ili nije istražen – ili rezultati nisu za javnost. Po nekoj krajnje pojednostavljenoj definiciji, investicioni fond predstavlja akumuliranu imovinu ulagača, uloženu u: akcije, obveznice, blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti. U Srbiji je do danas registrovano ukupno osam ovakvih fondova. Poređenja radi, u Hrvatskoj ih ima preko sto.

Ukupna imovina investicionog fonda je podeljena na jednake delove - investicione jedinice i za potencijalne ulagače je najvažnije da znaju da kupovinom samo jedne postaju članovi fonda. Početna vrednost investicione jedinice svih investicionih fondova u Srbiji je 1000 din. Kao i većina stvari, i ova početna vrednost je podložna promeni, zavisno od promene cena hartija od vrednosti koji su u portfoliu otvorenog investicionog fonda. Naravno, što je vrednost investicione jedinice veća – fond je uspešniji.

Ono što investicionom fondu daje laganu prednost nad berzom jeste manji rizik ulaganja. Realno, rizik nije zanemarljiv, ali činjenica da je lepo raspoređen na veći broj hartija od vrednosti, daje određenu sigurnost. Logično, male su šanse da sva preduzeća čije su akcije ugrađene u investicioni fond zajedno bankrotiraju. To se može desiti na berzi, gde je zbog većih ulaganja, i manje diversifikovanog rizika neophodno razviti i izoštriti "investiciono šesto čulo", a ziheraške manire ostaviti kod kuće.

Ulaganje u investicione fondove je, na zapadu, popularniji vid štednje od čuvanja deviza na računu u banci. Stabilno finansijsko tržište, na čvrstim temeljima vladavine prava, omogućava da se govori o isplativosti, da se sigurnost ne dovodi u pitanje i da na temu rizika odlučuju nijanse. Ovakva postavka stvari u Srbiji je daleka i neizvesna budućnost. Doduše, nije baš sve tako šuplje: za početak, procedura ulaganja je jednostavna, može da se bira između rizičnijeg i konzervativnijeg portfolia (u slučaju da sve teče uzlaznom linijom, ulaganja u ovaj prvi su isplativija), budno oko Komisije za hartije od vrednosti paziće na svaki investicioni potez, a ukoliko dođe do nepravilnosti, tu je Zakon o investicionim fondovima. Dakle, jedna crvena i lična karta, dobra volja i internet za bolju informisanost – i svet investicija je vaš!

Umesto zaključka

Čovek ne mora biti bog-zna-kakav stručnjak da bi ukapirao da su dešavanja na političkoj sceni osnovni generator (ili pre, kočnica) razvoja ekonomije i posebno važan faktor kretanja na finansijskom tržištu. Zbog svega što nas je snašlo u proteklih par decenija, Srbija je posebno osetljiva na ovu vrstu "ruže ekonomsko-političkih vetrova". Ukoliko neka buduća vlada ostvari barem 10% obećanja koja nam, putem medija, na pet minuta serviraju potencijalni kandidati, nesumnjivo nam sledi prosperitet na svim poljima. Eto, za početak ćemo ni krivi ni dužni postati deoničari javnih preduzeća i dobićemo priliku za bolje upoznavanje mogućnosti koje nudi domaće berzansko tržište. U svakom slučaju, nije daleko dan kada će svako od nas imati ličnog berzanskog posrednika (dilera/brokera), baš kao što danas imamo svoje frizere, kozmetičare i auto-mehaničare. Čak i da nije tako, pa šta? Kažu "nada je san budnih" – potpuno besplatan i dostupan svima.

Vređanje inteligencije

Podsećanja o Srbiji, Evropi, demokratiji i socijalnoj pravdi
Piše: Jugoslav Joković

Ove godine postaje punoletan višestranački sistem u Srbiji, koji je uspostavljen 1990. godine prekinuvši višedecenijsko ideološko jednoumlje. Mnogo toga se u proteklih 18 godina menjalo - najviše političari, tek ponešto se promenilo od onih velikih stvari koje život znače, a nešto je manje-više ostalo stalna kategorija u ovom više ne tako kratkom periodu. Najveća konstanta u višestranačkom političkom životu je stalno vređanje inteligencije nas običnih koji smo dobili pravo da biramo.

Vređanje inteligencije rezultat je jednostavne trgovine u kojoj naša politička elita ima definisan cilj - spakovati kakvu parolu (žvaku ili patku, rekli bi u žargonu) i prodati širokim narodnim masama, kako bi se obezbedio period bitisanja u svetu kojem je sve čarobno - od poslaničkih, direktorskih i ostalih plata, pa do dnevnica za stranačke predstavnike - posmatrače na izborima u inostranstvu, gde na svakog glasača dođe po jedan posmatrač.

We Walk Alone

Društvo
ArsenalIma već ravno trijes' godinica otkako je Dule Savić u zadnjem minutu maltene pocepao mrežu Arsenala na Hajberiju i odveo Zvezdu u sledeće kolo Kupa Uefa (gde je, uzgred, ponovo njegovom bombom iz slobodnog udarca na "Marakani" izbačen Vest Bromvič... 
Čitaj dalje

Narod Bluza

Knjige
Narod Bluza“Bitne knjige i u poslednjem trenutku dolaze u pravo vreme” - rekao je poznati filozof, a na to bi se moglo dodati i da za pojedine knjige kakva je i “Narod bluza” - nikada nije kasno. Čak i kada se srpski prevod pojavljuje 45 godina posle prvog izdanja... 
Čitaj dalje

Punisher

Film
PunisherJedan od najkontraverznijih Marvelovih vitezova, Frank Castle aka Punisher, bivši policajac koji je nakon gubitka porodice našao smisao života u bespoštednom satiranju kriminalaca, dobio je i svoju treću filmsku adaptaciju u režiji mlađane Lexi Alexander kojoj je ovo bio filmski debi... 
Čitaj dalje

Zagor - Gospodar Darkvuda

Multimedijski superheroji
ZagorJedan od strip superheroja koji se decenijama, i to uspešno, bori sa dominacijom američkih multimedijskih superheroja, bez obzira na nove tehnologije i nadolazeće generacije jeste svakako Zagor, jedan od junaka italijanske edicije Boneli...
Čitaj dalje

Subcategories

  • PRESSING br. 65
  • PRESSING br. 66
  • PRESSING br. 67
  • PRESSING br. 68
  • PRESSING br. 69
  • PRESSING br. 70
  • PRESSING br. 71
  • PRESSING br. 72
  • PRESSING br. 73
  • PRESSING br. 74
  • PRESSING br. 75
  • PRESSING br. 76
  • Naslovna
  • istorijat
  • redakcija
  • desetka
  • izdavaštvo
  • promocije
  • linkovi
  • prijatelji
  • izdanja
  • brojevi
  • Erotska strana
    Erotska stranaNajdugovečnija rubrika u Pressingu EROTSKA STRANA doživela je svoje knjiško izdanje u ediciji "Tragači" Niškog kulturnog centra čiji je urednik Zoran Ćirić Magični.

    U knjizi se nalaze svi prevodi rok pesama objavljivani od prvih brojeva Pressinga pa do danas, dakle, punih 17 godina. Autori ove rubrike su Aleksandar Blagojević (0-36) i Dejan Kostić (37- ).

    U knjizi se nalaze prepevi pesama FRENKA ZAPE, TOMA VEJTSA, EVERLASTA, NIKA KEJVA, FRENKA SINATRE, DŽ.L. HUKERA, ALIS KUPERA, REJA ČARLSA, DŽENIS DŽOPLIN, 50 CENT-a... kao i bendova THE POGUES, AC/DC, ZZ TOP, THE ROLLING STONES, PULP, THE KINKS, SOD, THE ANIMALS...

    PREDGOVOR

    Kada smo, početkom devedesetih, u niškom časopisu “Pressing” počeli da objavljujemo erotsku stranu, nismo ni slutili da će se taj jednostavni koncept (prevod teksta odabrane rokenrol pesme + fotografija odabrane dame bez odeće) održati do dana današnjeg, zajedno sa časopisom, naravno. Sledeći pozitivne reakcije čitalaca tokom godina, svi prevodi su prikupljeni i nalaze se pred vama. Ne radi se o bukvalnim, doslovnim prevodima već o slobodnijoj adaptaciji, što celu stvar i čini zabavnom. A ako se čitalac upola bude zabavljao koliko mi dok smo prevodili, smatraćemo da smo uradili dobar posao. 
  • Pressing Intervju
    pressing60
  • PRESSING br. 57
  • PRESSING br. 58
  • PRESSING br. 59
  • PRESSING br. 61
    velika61U novom, 61. broju lista Pressing možete pročitati kod nas do sada neprevedenu priču Dž. D. Selindžera, tekst Magičnog Ćire o Mančester Junajtedu, sećanje Velje Petkovića na dva naša velika književnika, kao i intervju sa Mijom Raičevićem, dobitnikom nagrade „Branko Miljković“. Dejan Dabić se, u delu posvećenom filmu, osvrće na poslednju bioskopsku predstavu u našem gradu a Severin Franić na niški kritičarski krug. Tu su i recenzije filmova „Medeni mesec“, „Neka ostane među nama“, „Besa“ i „Katanac za bol“. Od redovnih rubrika, kao i obično, očekuju vas Apsolutnih sto, Stripovanje, Multimedijski superheroji, Vek džeza i Erotska strana...
  • PRESSING br. 62
  • PRESSING br. 63
  • PRESSING br. 64
  • PRESSING br. 77