Menu

logo

Santa Maria Della Salute

Režija: Zdravko Šotra
Uloge: Vojin Ćetković, Tamra Aleksić, Sloboda Mićalović,
Piše: Đorđe Bajić

santa marijaZdravko Šotra nepogrešivo ume da pogodi ukus domaće publike. Među deset najgledanijih srpskih filmova u XXI veku, nalaze se čak tri ostvarenja ovog reditelja – praktično njegov kompletan ovomilenijumski bioskopski opus (a ako listu proširimo na 15 naslova – na njoj su sva četiri Šotrina filma prikazana u periodu 2002−2012). Zna se: uvek je tu plejada poznatih domaćih glumaca u kostimima, te liciderski prizori srpske „bolje“ prošlosti. Tako je i u slučaju filma Santa Maria della Salute. Prvi minuti ovog dvosatnog ostvarenja nedvosmisleno ukazuju na televizijsko poreklo projekta i činjenicu da je film proistekao iz istoimene serije. Montažna sekvenca od desetak minuta u koju je, uz naraciju Nebojše Ilića, „uguran“ život Laze Kostića pre sudbonosnog susreta sa zadevojčenom Lenkom Dunđerski više podseća na neki produženi foršpan nego na film. Uostalom, ti početni minuti to i jesu − najava onog što ćemo moći da gledamo u seriji koja će biti emitovana na RTS-u tokom 2017. godine.

Stado

Režija: Nikola Kojo
Scenario: Nebojša Romčević
Uloge: Nikola Kojo, Zoran Cvijanović, Vesna Trivalić,
Piše: Zoran Janković

stadoPun svet loših filmova, a, na koncu priče, pri svakom svođenju godišnjih i inih računa, ispostavi se da je ipak podosta i dobrih ili barem zadovoljavajućih. A neku su filmovi naprosto ponajpre podatni za analizu, i taj njihov potencijal počesto ume i da natkrili priču o sveukupnom kvalitetu u kinestetičkom smislu. To bi mogao da bude prvi stepenik u priči o Stadu, i zvanično najgledanijem srpskom filmu u ovdašnjim bioskopima u 2016. godini.

Odmetnik - 1: Star Wars priča

ODMETNIK-1: STAR WARS PRIČA
Režija: Garet Edvards
Uloge: Felisiti Džons, Diego Luna, Ben Mendelson, Forest Vitaker
Piše: Đorđe Bajić

rogue one 1 star wars storyNakon što je kompanija Dizni od Džordža Lukasa otkupila prava na franšizu Star Wars, kod poklonika ovog voljenog serijala javila se skepsa ili, još preciznije, strah da će pod „novom upravom“ ova svemirska saga biti pretvorena u komercijalni projekat bez duše. Nakon premijere Buđenja sile (2015), dugoočekivane sedme epizode, postalo je jasno da čelnici Diznija znaju šta rade i da imaju plan za povratak na stare staze slave. Možda Buđenje sile nije bio previše originalan film, ali pasioniranim ljubiteljima ponudio je upravo ono što im je bilo potrebno, te Džej-Džej Ejbramsova režija predstavlja značajan napredak u odnosu na Lukasove ozloglašene epizode I-III. U tom kontekstu, popkulturna zaostavština Zvezdanih ratova je danas življa i aktuelnija nego decenijama unazad. Studio Dizni planira da nas svake godine, oko Božića, „počasti“ sa po jednim novim filmom. Nakon Buđenja sile s kraja 2015, u bioskope je u decembru 2016. stigao Odmetnik-1: Star Wars priča, film koji nije direktan nastavak sage, kako je u podnaslovu signalizirano, već priča iz iste galaksije. Isprva se činilo da će novi film biti samo još jedan projekat sklepan na brzinu kako bi se unovčila popularnost glavnog serijala, nešto slično poput televizijskih filmova o Evoksima iz 1980-ih, ali se ispostavilo da to nije bio slučaj. Naprotiv. Odmetnik-1 je začuđujuće zadovoljavajući SF spektakl koji uspeva da parira prošlogodišnjoj epizodi VII, pa čak da je u pojedinim aspektima i prevaziđe.

„Greben spasa“ (Hacksaw Ridge)

Režija: Mel Gibson
Uloge: Andrew Garfield, Sam Worthington, Luke Bracey, Teresa Palmer, Hugo Weaving, Rachel Griffiths, Vince Vaughn
Piše: Dejan Dabić

Hacksaw RidgeFilmovi Mela Gibsona kao reditelja uvek izazivaju veliku pažnju bez obzira na to da li su dobili najvažnije filmske nagrade ili poseduju izvestan stepen kontroverznosti; činjenica je da su oni uvek temeljno pripremljeni i da, u trenutku premijere, kao i svaka dobra pozorišna predstava, mogu da odgovore na pitanja - zašto ovde i zašto sada?

Producenti su dugo merkali priču o heroju iz Drugog svetskog rata koji je prvi dobitnik Medalje časti, a da se pozvao na prigovor savesti. Desmond T. Doss je kao bolničar, bez oružja, na kraju Drugog svetskog rata, u krvavoj pacifičkoj bici na Okinavi, spasao sedamdeset petoro svojih saboraca. Gotovo nestvarno i bajkovito deluje potka ove filmske priče koja je zasnovana na istinitom događaju, a Mel Gibson je zahvaljujući kameri Sajmona Dugana (Simon Duggan) dodatno kontrapunktira; na početku, to je romantično-melodramska priča o mladiću kojeg traume iz prošlosti (pomalo kain-aveljevske provenijencije) dovode do pronalaska verskih osećanja, nakon odlaska u vojsku dominantan postaje dramski elemenat (sukob sa starešinama i ostalim vojnicima tokom obuke), a dugo krvavo finale (u već pomenutoj bici) dostojno je čak i horora (ali, to nije ništa neobično, takvih horor elemenata ima razbacanih i po drugim Gibsonovim filmovima, dovoljno je prisetiti se „Hrabrog srca“, „Stradanja Hristovog“ ili „Apokalipta“) u ratnim scenama neviđenim na filmu od „Spašavanja redova Rajana“, Stivena Spilberga (ne pominjući neke televizijske serije slične tematike snimljene u međuvremenu).

Osveta kao smisao postojanja

Multimedijski superheroji (42): Panišer
Piše: Dejan Dabić

The PunisherMožda Panišer (The Punisher) ne ispunjava u potpunosti kriterijum ove rubrike, jer nije superheroj u pravom smislu te reči (on je samo čovek koji se sveti beskrupuloznim kriminalcima koji su mu se zamerili) i više je antiheroj pošto njegove metode borbe nisu u duhu društvenih regula (da se našalimo jednom replikom iz „Otpisanih“ – „prvo puca, pa onda pita za ausvajs“), ali nije u potpunosti ni antijunak zato što od njega ne strahuju normalni ljudi koji nisu s druge strane zakona. Panišer je zapravo Frank Castle tačnije Castiglione, ratni veteran iz Vijetnama i oficir čija porodica strada od ruku mafije, a od tog trenutka smisao njegovog života postaje osveta. Zanimljivo je da su autori Panišera osmislili bez maske i tajnog identiteta (scenarista Gerry Conway i crtač John Romita Sr); lik se pojavio prvi put februara 1974. godine u broju 129 edicije The Amazing Spider-Man. Ali da bi ostvario uspeh, Panišeru su bili potrebni dodatni podsticaji, nije bilo dovoljno gostovanje u drugim strip serijalima („Daredevil“ itsl) već je trebalo da se napravi i njegov mini strip serijal. Scenarista Steven Grant i crtač Mike Zeck sredinom osamdesetih u posebnom serijalu daju novi podsticaj Panišerovom liku i razumevanju njegovog karaktera („...nastaviće da ubija dokle god bude mogao, a ako bude poginuo, to je ionako oduvek bilo neizbežno“, slikovito primećuje Grant).

"Limunovo drvo" kao metafora jednog vremena

Intervju: Branko Radaković, autor filma o grupi koja je prethodila "novom talasu"
Razgovarao: Dejan Dabić

limunovo drvoMultimedijalni umetnik Branko Radaković uradio je dokumentarni film o nedovoljno poznatoj beogradskoj grupi "Limunovo drvo" iz koje su potekli: Milan Mladenović, Dušan Kojić-Koja i Ivica Vdović-Vd i koja je, nezasluženo, ostala u senci srpskog i jugoslovenskog rokenrola, iako je bila prethodnica beogradskog "novog talasa".

"Limunovo drvo" formirali su 1977. godine u Beogradu: Milan Mladenović, Milan-Mikica Stefanović i Dragomir-Gagi Mihailović. Tokom tri godine postojanja, bend nije objavio nijedan zvanični snimak, niti album, ali ostali su snimci sa par koncerata u Beogradu i Novom Sadu, kao i demo snimci. Grupa je tokom tri godine često menjala članove, a veći deo poslednje postave "Limunovog drveta" (Milan Mladenović, Dušan Kojić-Koja i Ivica Vdović-Vd), formirao je kasnije poznati beogradski novotalasni bend "Šarlo akrobata".

Nemam blokade u pisanju

Intervju: Kolin Ban
Nemam blokade u pisanju, ne mogu da ih priuštim
Razgovarao: Marko Stojanović
Prevod: Ivan Veljković, Marko Stojanović

Kolin BanKolin Ban je jedan od najzaposlenijih američkih strip scenarista danas. Piše svakog meseca za "Marvel", "DC", "Oni Pres" i "Dark Horse", a bavi se avanturama takvih junaka kao što su "X-Men", "Deadpool", "Green Lantern", "Conan", "Drax"...

Na koji način je to što si postao roditelj promenilo tvoj način pisanja? Pitam zato što otkad mi se kćerkica rodila imam mnogo manje vremena za sve ostalo, ali takođe i za sumnju u sebe i duga premišljanja – smatram da sam mnogo više usredsređen - uđem, napišem najbolje što u datom trenutku mogu, izađem...
Mislim da je to lepo sročeno. Ne bih rekao da mi je roditeljstvo promenilo tip stvari koje pišem, ali zato što sam tata obično radim po rasporedu što je više moguće. Na primer, imam kamin u kancelariji, a moj sin voli da sedi ispred vatre. Tokom letnjeg odmora, radio sam na vrlo angažovanim projektima izjutra. Onda, čim namakne podne, zapalio bih vatru i moj sin bi mi se pridružio u kancelariji. Kada se to desi, radim na mnogo manje angažovanim projektima – pisanje sinopsisa, odgovaranje na mejlove, itd. – ne bih li se malo više uključio u njegov život. Sada kada je škola ponovo počela, puno mi nedostaje moj mali kancelarijski drugar.

Voren Elis, Normal

Piše: Željko Obrenović

warren ellis normalVoren Elis je tehno mag, internet guru, strip scenarista, pisac, esejista i neko ko bi imao mišljenje o svakom modernom problemu koji biste mu predočili. U žižu je došao stripom “Transmetropoliten”, obimnom sagom o novinaru Spajderu Džerusalemu (Elisovom alter egu) i premda bi mnogi ovaj grafički roman uvrstili u sajber pank, Elis smatra da je taj žanr zamro još početkom devedesetih godina. “Transmetropoliten” nije bez mana, ali nam u svojim najsvetlijim trenucima, naročito samostalnim epizodama, predstavlja izuzetne i inventivne priče. Elis je u svakom pogledu čovek 21. veka, a pored izuzetne pronicljivosti, reklo bi se da ima i poremećaj pažnje. Njegove priče su napisane u jednom dahu i uglavnom su ili pogoci ili promašaji. A čini se da najbolje vlada izuzetno kratkom formom (Fell) i mini-serijalima (Desolation Jones). Tome u prilog ide i njegov esej o noveli kao novom romanu, prikladnom za savremeno doba. I mada je Elis objavio i klasičan roman “Gun Machine”, kaže da bi se teško ponovo odvažio na nešto slično jer bi mu za to trebalo barem šest meseci kontinuiranog rada, a on bi za to vreme radije pisao više različitih stvari.

Ronald Malfi - December Park

Piše: Željko Obenović

December ParkNedavno sam pokušavao da se prisetim romana koji su o deci a nisu za decu. Obrni, okreni, sve se svede na „Gospodara muva”, veći deo opusa Stivena Kinga i “Dečake Pavlove ulice”. Ovaj potonji mi je ostao u živom sećanju, iako sam ga čitao još kao junoša, jer nosi u sebi nihilistički pogled na svet, ne tako svojstven književnosti koja je prvenstveno pisana za decu. “Gospodar muva”, svakako, predstavlja jedno od najbitnijih dela književnosti XX veka i savršeno prikazuje ljude (ili njihov nakot) onakvim kakvi jesu, kao životinje koje će se brzo vratiti nagonskom, samo ako se nameste prikladne okolnosti. Ne čudi onda što se King, kojem je ovo omiljeni roman, tako često vraćao svetu detinjstva i stavljao svoje junake u vanredne okolnosti. Pa opet, pri preispitivanju sam razlučio i kako bih više voleo da taj okidač nije redovno bio natprirodnog karaktera, kao naime u njegovoj fenomenalnoj noveli “Leš”.

Divno nebesko telo i druge priče

Naučna fantastika kakva bi trebalo da bude
Šinići Hoši – Divno nebesko telo i druge priče (Besna kobila, 2016.)
Sa japanskog prevela: Branka Takahaši
Piše: Pavle Zelić

divno nebesko teloPočev od izvanredne naslovnice jednog jedinog Boba Živkovića, koja evocira njegove najbolje, i vrlo ozbiljne radove za kratke pančlajn naučnofantastične priče “Politikinog zabavnika” pre koju deceniju, preko odlične opreme i preloma (pa i mirisa!), sve u ovom novom izdanju dobro nam poznatog strip izdavača „Besna kobila” (u njihovom prvom izletu u beletristiku) nas i pre prve pročitane reči priprema za uživanje u klasičnom SF-u sa primesom nostalgije.

Milan Srdanović - „Bass Bookvar“

Milan Srdanović – „Bass Bookvar“ (SKC, Niš, 2016)
Piše: Marijan Cvetanović, profesor trube

bass bookvarStudentski kulturni centar iz Niša je rešio prijatno da nas iznenadi. U njihovom izdanju svetlost dana ugledala je knjiga pod naslovom Bass Bookvar.

Autor ovog izdanja je eminentni niški muzičar, basista i entuzijasta Milan Srdanović. Široj javnosti on je poznatiji kao svirač u bendovima Danilov doživljaj Beča, Proces, So & So... Onima koji ga manje znaju on je poznat i kao nasmejani lik iz škole za modernu muziku MusicLand Studio Niš gde radi kao instruktor bas gitare, a onima koji ga bolje znaju, ili su imali to zadovoljstvo da muziciraju sa njim, Milan je jedan pošten, dosledan i veran prijatelj, a nadasve – veliki radnik. I to ova knjiga potvrđuje.

Trg kralja Milana i građevine na njemu

Prilog poznavanju urbane topografije Niša
Piše: Vladan Stojiljković

Trg Kralja Milana 1Prostor koji danas predstavlja epicentar Niša nastao je kao rezultat nekoliko faktora koji su diktirali raprostiranje grada kroz istoriju. Ne može se sa sigurnošću reći koji je od njih bio presudan, ali je činjenica da su svi imali svoj uticaj. Izvori i svedočanstva koji nam približavaju transformaciju ovog prostora kroz istoriju jako su siromašni. Tek od kraja XVIII i početka XIX veka dobijamo konkretnu urbanističku sliku ovog dela grada.

Istorijski revizionizam

Istorijski revizionizam – način izgradnje vladajuće ideologije
Piše: Vladimir Veljković

istorijski revizionizamDa bi na odgovarajući način razumeli fenomen istorijskog revizionizma, neophodno je nešto reći o dva politička pojma koja mu prethode: antifašizmu i antitotalitarizmu. Savremenici smo najnovije krize kapitalizma. I kolapsa neoliberalnog establišmenta u Evropi i SAD pred navalom desnih populističkih pokreta, nacionalizma i ksenofobije, a u koje hrle, opravdano ili ne, gubitnici globalizacije – nezaposleni, radnici bez perspektive, i osiromašena srednja klasa. Zbog toga, za nas danas, antifašizam ne bi smeo biti samo akademski pojam. On bi, u izvesnom smislu, morao postati i politički. Bliska nam je takođe i opasnost od totalitarizma. Otkriće Edvarda Snoudena o apsolutnoj kontroli internet saobraćaja od strane liberalno demokratskih vlada SAD i Velike Britanije, zbog straha od terorizma, budi, sa druge strane, realno nespokojstvo da bi se 21. vek mogao pretvoriti u totalitarnu noćnu moru sa nesagledivim posledicama.

Bes pretvoren u energiju

Intervju: Gospodin Pinokio
Razgovarao: Dejan Stojiljković

Pinokio2Gospodin Pinokio je bend sa dugačkom "kilometražom", ove godine ste proslavili i značajan jubilej - 15 godina postojanja. Kad se osvrneš na sve te godine, kako ti izgleda karijera benda?
Moram da te ispravim na početku - 15 godina aktivnog rada a 22 godine od osnivanja.U svakom slučaju jako interesantno.Od situacije da nas na prvoj svirci zapazi izdavač i da već posle par meseci postojanja imamo svoje prvo izdanje, što ‘93. i nije bilo baš lako, do nekih momenata kada nismo mogli da izvadimo ni putne troškove. Iza sebe imamo tri albuma, jednu kompilaciju i dva EP-ja. Snimali smo u najboljim muzičkim studijima u zemlji, radili sa producentima koji su klasa i dan danas, sarađivali sa nekim od najbitnijih promotera i svirali skoro u svim bitnim prostorima. Doživeli smo i to da nas svi osporavaju a onda dižu u nebesa, nazivaju kultnim, znači - većinu stvari koje jednu grupu ljudi čini rock&roll bendom.

Mašina koja iz mraka izvlači svetlost

Gospodin Pinokio
Iz mraka mašina, EP (Take It Or Leave It records, 2016.)
Piše: Ivana I. Božić

PinokioPostoje albumi koji vas osvoje na tren ali, ta početna dopadljivost vremenom izbledi i zamene je neki drugi tonovi. Sa druge strane, postoje i oni koji vam se, sa svakom narednom pesmom, polako uvlače pod kožu i, odjednom, shvatite da već po deseti put vrtite iste pesme. Takav je upravo EP „Iz mraka mašina“ niškog sastava Gospodin Pinokio.

Zvuk koji je baš opasno nedostajao muzičkoj sceni ne samo Niša, već i domaćoj sceni uopšte, ponovo je prisutan. I, za razliku od aktuelnih trendova reciklaže i bezidejnog prežvakavanja starih, proverenih pesma, Gospodin Pinokio je, kao i tokom svih ranijih godina svog prisustva na sceni, na nivou zadatka. Na EP-u su svega četiri pesme ali je u pitanju nov materijal benda koji ove godine obeležava dupli jubilej (petnaest godina aktivnog rada i dvadeset dve godine od osnivanja).

Biffy Clyro - Ellipsis

Piše: Aleksandar Nikolić Coa

Biffy Clyro EllipsisIza Biffy Clyro je već 20 godina karijere i 7 studijskih albuma. Za to vreme su krajnje suptilno prerasli iz škotskih čudaka sa haotičnim gitarama i iščašenim aranžmanima u nešto najjače što britanski live arsenal može da ponudi uz, recimo, Muse. I to ne treba da čudi. Uprkos bučnim rifovima i idiotskim naslovima pesama, osećaj za mainstream melodiju je uvek bio tu i polako je glancan u oslonac benda. Ta formula “i tamo i ovamo” (da ne kažem “i Rusija i EU”) je najbolje upalila na albumu “Puzzle” koji se i danas smatra prekretnicom njihove karijere i albumom razdora između novopečenih i “true” fanova.

Kad su rok svirali ljudi a ne mašine

Lita Ford - Time Capsule
Piše: Ivana I. Božić

lita ford time capsuleU doba ispeglanog, produkcijski savršenog zvuka, pravo je osveženje čuti vrhunskog muzičara koji i dalje želi da sačuva autentičnost pravog rock’n’rolla i iskrenu emociju koja isijava iz svakog rifa.

Nekrunisana hard rok kraljica iz osamdesetih, Lita Ford, osmislila je svojevrsnu vremensku kapsulu (“Time Capsule”) kojom je evocirala vreme kada su muziku svirali ljudi a ne virtuelne mašine. Sam lajt motiv albuma “Time Capsule” je “čisto i stvarno” odnosno sirov, iskreni hard rok, a čine ga pesme čije je analogne, sirove verzije Lita pronašla u svojoj kući i rešila da ih oblikuje na stari način, bez uplitanja digitalne tehnologije.

Jesenji nokturno srca

Katatonia - The Fall of Hearts
Piše: Ivana I. Božić

Fall Of HeartsNakon četvorogodišnje pauze u stvaralaštvu švedski metal sastav Katatonia obradovao je poklonike svoje muzike novim albumom “The Fall of Hearts”, prvim posle izdanja iz 2012. godine – “Dead End Kings”.

Album se pojavio s proleća (objavljen je krajem maja) ali odiše jesenjim ritmom, prepun je boja, emocija, lirika se lančano nadovezuje iz pesme u pesmu i stvara jedinstven koncept svojstven izrazu kakav u osnovi i neguje Katatonia. Kombinacija poletnih progresivnih i strastvenih melodija od kojih vam srce zatreperi na trenutke, uklopljena je sa dosta akustičnih momenata i instumentacija, dok se distorzirane gitare pojavljuju tek toliko da naprave prijatan balans u atmosferi na albumu.

Doom je opet Sladadžana

Piše: Aleksandar Nikolić Coa

doomOK narode vreme je da zaokružimo ovaj vodič kroz specifične i diskutabilno popularne muzičke žanrove. Nakon post-roka i skrima, trilogiju ćemo kompletirati na nešto blasfemičniji način. Ako su vam već pale na pamet popaljene crkve u norveškim snežnim nedođijama i gomila dugokosih likova sa čudnim, nemetroseksualnim osećajem za šminku moraću da vas razočaram i bukiram kartu za Sjedinjene Američke Države, tačnije Luizijanu. Jer iako se o korenima ovog žanra može diskutovati (mada se sve svodi na Black Sabbath i kasnije Melvinse) nema dileme da je on eksplodirao na jurisdikciji Rastija Kola i Martina Harta sa epicentrom u Nju Orleansu. I dok je početkom devedesetih na drugom kraju Amerike Sijetl postajao Meka i Medina za besne, anksiozne i neshvaćene tinejdžere (a bogami i izdavačke kuće) u gradu tradicionalno poznatom po džezu rađalo se nešto dosta strašnije od džeza i grandža zajedno. Nekima je već u naslovu bilo jasno o čemu se radi a za one koji se do sada nisu sretali sa ovom vrstom muzike da pojasnimo da je u pitanju pravac pod nazivom sladž (sludge).

Memoari usrano obojenog crnje

Piše: Aleksandar Radovanović
Vek džeza (21)

mingusU korpusu autobiografskih knjiga džez muzičara, posebno i istaknuto mesto zauzima, svojom originalnošću i literarnom vrednošću, autobiografija Čarlsa Mingusa „Beneath the Underdog“, virtuoznog kontrabasiste i, pored Elingtona, najboljeg kompozitora u istoriji džeza. U srpskom prevodu knjiga je objavljena pod naslovom „Bedniji od šugavog psa“ i nije oduševila samo ljubitelje džeza, što već samo po sebi dosta govori.

Mingus je u njoj vlastitim rečima opisao jedan deo svog životnog puta: od ukletog detinjstva u crnačkom getu Vots kraj Los Anđelesa do otrcanih klubova Centralne avenije, oko kojih su ordinirali sitni kriminalci, narkomani, podvodači i tzv. bele naslednice, od čuvenih njujorških svratišta sa legendarnim figurama džeza do psihijatrijskih odeljenja bolnice „Belvi“. Međutim, sva njegova lutanja nisu otišla predaleko – uvek su se vraćala muzici. On je mogao da stavi muziku iznad ljudi.

Subcategories

  • PRESSING br. 65
  • PRESSING br. 66
  • PRESSING br. 67
  • PRESSING br. 68
  • PRESSING br. 69
  • PRESSING br. 70
  • PRESSING br. 71
  • PRESSING br. 72
  • PRESSING br. 73
  • PRESSING br. 74
  • PRESSING br. 75
  • PRESSING br. 76
  • Naslovna
  • istorijat
  • redakcija
  • desetka
  • izdavaštvo
  • promocije
  • linkovi
  • prijatelji
  • izdanja
  • brojevi
  • Erotska strana
    Erotska stranaNajdugovečnija rubrika u Pressingu EROTSKA STRANA doživela je svoje knjiško izdanje u ediciji "Tragači" Niškog kulturnog centra čiji je urednik Zoran Ćirić Magični.

    U knjizi se nalaze svi prevodi rok pesama objavljivani od prvih brojeva Pressinga pa do danas, dakle, punih 17 godina. Autori ove rubrike su Aleksandar Blagojević (0-36) i Dejan Kostić (37- ).

    U knjizi se nalaze prepevi pesama FRENKA ZAPE, TOMA VEJTSA, EVERLASTA, NIKA KEJVA, FRENKA SINATRE, DŽ.L. HUKERA, ALIS KUPERA, REJA ČARLSA, DŽENIS DŽOPLIN, 50 CENT-a... kao i bendova THE POGUES, AC/DC, ZZ TOP, THE ROLLING STONES, PULP, THE KINKS, SOD, THE ANIMALS...

    PREDGOVOR

    Kada smo, početkom devedesetih, u niškom časopisu “Pressing” počeli da objavljujemo erotsku stranu, nismo ni slutili da će se taj jednostavni koncept (prevod teksta odabrane rokenrol pesme + fotografija odabrane dame bez odeće) održati do dana današnjeg, zajedno sa časopisom, naravno. Sledeći pozitivne reakcije čitalaca tokom godina, svi prevodi su prikupljeni i nalaze se pred vama. Ne radi se o bukvalnim, doslovnim prevodima već o slobodnijoj adaptaciji, što celu stvar i čini zabavnom. A ako se čitalac upola bude zabavljao koliko mi dok smo prevodili, smatraćemo da smo uradili dobar posao. 
  • Pressing Intervju
    pressing60
  • PRESSING br. 57
  • PRESSING br. 58
  • PRESSING br. 59
  • PRESSING br. 61
    velika61U novom, 61. broju lista Pressing možete pročitati kod nas do sada neprevedenu priču Dž. D. Selindžera, tekst Magičnog Ćire o Mančester Junajtedu, sećanje Velje Petkovića na dva naša velika književnika, kao i intervju sa Mijom Raičevićem, dobitnikom nagrade „Branko Miljković“. Dejan Dabić se, u delu posvećenom filmu, osvrće na poslednju bioskopsku predstavu u našem gradu a Severin Franić na niški kritičarski krug. Tu su i recenzije filmova „Medeni mesec“, „Neka ostane među nama“, „Besa“ i „Katanac za bol“. Od redovnih rubrika, kao i obično, očekuju vas Apsolutnih sto, Stripovanje, Multimedijski superheroji, Vek džeza i Erotska strana...
  • PRESSING br. 62
  • PRESSING br. 63
  • PRESSING br. 64
  • PRESSING br. 77