Menu

logo

Bruce Springsteen – Wrecking Ball

Piše: Miloš Najdanović
Rokenrolom protiv recesije

bruce„Gazda" iz Nju Džerzija početkom marta objavio je album „Wrecking ball" koji neguje Springstinov klasični rokenrol i provlači jaku kritiku na ekonomsku situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Brus Springstin je uvek pisao pesme sa velikom dozom nostalgije, prvenstveno prema svojoj zemlji, a specifičnije prema svom Nju Džerziju. Uvek svestan političke i ekonomske situacije i na strani građana, nosi titulu „heroja radničke klase", ali nikada nije imao bojazan da pokaže emocije. Ništa manje od toga nije pružio ni na novoj ploči. Sa prethodnim albumima „Working on a dream" i „Magic", Springstin je ponovo otkrio sebe, izgradio novu muzičku ličnost i slobodno se pomenuta izdanja mogu smatrati njegovim magnum opusom. Tome je uveliko doprinela i ponovna saradnja sa njegovim E-Street bendom. „Wrecking ball" je nešto bleđi naslednik tih dveju ploča. Ima poentu, smisao i dobru muziku, ali možda za nijansu ne spada u tu klasu.

Ogorčenost finansijskim krahom „Gazda" ispoljava već u prvoj pesmi "We take care of our own", kojom ironično preispituje stihove svog starog, patriotskog hita „Born in the USA". Duh ekonomske krize Springstin oslikava kombinacijom bluza i roka koja bogatim instrumentarijom pokušava da zvuči kao muzika iz perioda „Velike depresije" (recesija u SAD koja je počela 1929. godine i protegla se do Drugog svetskog rata). Priča o nemaštini pojačana je dodatno problemima nastalim nakon uragana Katarina koji je mnoge ostavio bez krova nad glavom. Svo to sivilo provlači se kroz centralni deo albuma - „Jack of all trades", „Death to my hometown" i „This depression". Ključan segment diska je naslovna „Wrecking ball" napisana iz perspektive stadiona koji se ruši i originalno posvećena čuvenom džersijskom Giants stadionu, ali koja dozvoljava i širu interpretaciju koja može označiti bes što je dozvoljena još jedna ekonomska kriza. Ton albuma postepeno postaje svetliji i „Rocky ground" i „Land of hope and dreams" pružaju nadu za bolje sutra, i napokon Springstin priču završava jasnom porukom „We are alive".

Producent Ron Anijelo i Brus Springstin osmislili su i odlično koncipirali svoju muzičku pripovetku punu patnje i bola, ali i sa jedne strane rokenrol zabavnu, jer rok muzika prvenstveno treba da usrećuje, a veliki je plus kada može istovremeno i da ukaže na neke društvene mane i probleme.

Add comment


Security code
Refresh