Menu

logo

Šešir profesora Koste Vujića

Piše: Đorđe Bajić
Režija: Miroslav Terzić
Uloge: Gordan Kičić, Uliks Fehmiju, Rade Šerbedžija, Petar Božović

sesir-profesoraEkranizovanje istoimenog romana Milovana Vitezovića bilo je davnašnji san reditelja Zdravka Šotre. Već godinama unazad Šotra je u intervjuima najavljivao kako planira da snimi ovaj film, te da će "Šešir profesora Koste Vujića" biti kruna njegove bogate rediteljske karijere... Sada, kada je film konačno pred publikom, ispostavilo se da se stvari nisu odvijale onako kako je planirano...

Kada su se konačno stvorili uslovi za realizaciju, Šotra je svoj deo posla otaljao - kao da se radi o nekom nametnutom projektu, a ne o ostvarenju jednog sna. Zaista, zbunjujuće... Umesto trijumfa - potpuni fijasko u kreativnom pogledu. Da je film ugušila preterana ambicioznost, pa da se još nekako i razume... Ali, ne... U pitanju je rutinski film, snimljen na brzinu, bez imalo finese. Njegov izraz je toliko arhaičan da je sa lakoćom mogao nastati 70-tih, pa čak i ranije.

Imajući u vidu produkcione i umetničke domete, ovom ostvarenju nije mesto u bioskopu. Mnogo poštenije bi bilo da je snimljeni materijal emitovan na televiziji kao serija (što i jeste bio plan) ali, ipak se mora priznati da su producenti u finansijskom pogledu pametno postupili. "Šešir profesora Koste Vujića" je u srpskim biskopima prošao iznenađujuće dobro, što više govori o tome da je domaća publika željna kostima i nepretencioznog sadržaja, nego o kvalitetu samog filma.

Radnja ove traljave i nepoletne filmske priče o „dobrim starim vremenima", zasnovana na stvarnim ličnostima i događajima, odigrava se krajem XIX veka i prati dogodovštine maturanata beogradske Prve muške gimnazije i njihovih profesora. Uostalom sve je to već dobro poznato onima koji su čitali Vitezovićev roman ili gledali crno-belu TV adaptaciju Vladimira Andrića iz 1971. godine (koja je, bez obzira na mikro budžet, višestruko superiornija u odnosu na novu verziju). Šotrin film je trebalo da predstavlja poboljšanje i nadgradnju u odnosu na postojeće. To se nije dogodilo. Naprotiv. U pogledu oživljavanja epohe, "Šešir profesora Koste Vujića" je negde na nivou Šotrinih televizijskih adaptacija romana Mir-Jam, a u pojedinim segmentima čak i zaostaje za njima. Film izgleda izuzetno jeftino. Krajnje ograničen broj lokacija, ružna televizijska fotografija i nenadahnuta režija svakako ne pomažu da se stvori odgovarajući bioskopski ugođaj.

Najverovatnije u nastojanju da se okoristi o popularnost konceptualno sličnog "Montevidea", Šotra je za svoj film angažovao neke od mladih glumaca iz Bjelogrlićevog filma/serije. Ali, i tu nastaje problem. Dok je u "Montevideu" zablistao, miljenik tinejdžerki Miloš Biković u "Šeširu" deluje posve bledo i nezainteresovano. Riđokosi Aleksandar Radojičić se iz petnih žila trudi da iskoristi priliku (ovo mu je do sada najveća uloga u karijeri), ali ograničenja scenarija su prevelika da bi se mladi glumac sa njima izborio. Ostali maturanti se gube u masi, teško ih je razaznati... Naravno, najviše prostora dobija Aleksandar Berček koji glumi Vujića, ekscentričnog profesora nemačkog pred penzijom. Njegova nadmudrivanja sa đacima su okosnica filma. Berček je iskusan filmski glumac, njegov talenat je neosporan i povratak na veliko platno dobrodošao, ali ni on nije svemoguć. Da se obrukao - nije, ali je glumac ovog kalibra svakako mogo biti svrsishodnije iskorišćen.

Dok Vitezovićev roman dosta dobro fercera kao skup anegdota zasnovanih na ujdurmama iz pred-predratnog Beograda, filmskoj adaptaciji to ne polazi za rukom. Da stvar bude gora, film je opterećen naknadno napisanim scenama kojih nema u romanu. Umesto da film učine koherentnijim, ti dopisani delovi stvaraju još samo veću zbrku. Dve ljubavne priče (od kojih jedna ne postoji u romanu, a druga je proširena) su potpuno jalove i lepo se uklapaju u potpunu bespredmetnost filma.

Od Šotre se ovoga puta očekivalo mogo više, ali je zamor, očigledno, učinio svoje. Najzaposleniji srpski reditelj juri iz projekta u projekat i taj tempo se mora odraziti na kvalitet. Za neke snove je bolje da se ne ostvare. Od šešira je krunu teško napraviti...

Add comment


Security code
Refresh