Menu

logo

Klip

Piše: Đorđe Bajić
Režija: Maja Miloš
Uloge: Isidora Simijanović, Vukašin Jasnić, Sanja Mikitisin, Jovo Makšić

klipDebitantski filmovi su poslednjih godina glavna snaga naše posrnule kinematografije. Nije sporno, među prvim dugometražnim igranim ostvarenjima bilo je i krupnih promašaja, ali i nekoliko izuzetno prijatnih iznenađenja. Dva najbolja domaća filma u prethodnoj deceniji, Život i smrt porno bande (2009) i Tilvu Roš (2010), potpisuju debitanti. Ove godine se ovoj odabranoj i dragocenoj grupi izuzetnih prvenaca pridružio i Klip Maje Miloš.

Zanimljivo, Klip poseduje dodirne tačke sa pomenutim filmovima Đorđevića i Ležaića. Sa prvim deli žest, gorčinu i seksualnu eksplicitnost (poput Porno bande i Klip obilato koketira sa hardkorom). Sličnost sa Tilvom Roš je pre svega tematska. Oba filma govore o tinejdžerima i turbulentnom odrastanju u teškim vremenima, s tim da je borska varijanta teen angst-a kud i kamo liričnija i pitomija od prigradsko-beogradske. Sva tri filma, svaki iz svog specifičnog ugla, prikazuju sivilo i beznađe života u tranzicionoj Srbiji.

Glavna junakinja Klipa je Jasna (glumi je veoma mlada i veoma talentovana Isidora Simijonović), srednjoškolka iz neimenovanog beogradskog predgrađa. Zbog bolesti oca i sveopšte nemaštine, Jasnina porodica prestaje da bude sigurno utočište, pa buntovna petnaestogodišnjakinja traži utehu u turbo-folku, društvenim mrežama, alkoholu, noćnim izlascima i, pre svega, seksualnim igrama sa Đoletom (Vukašin Jasnić). Naizgled nesposoban za dublju emociju, Đole koristi Jasnu kako bi zadovoljio svoje porno fantazije dok kamera na mobilnom beleži njihove najintimnije trenutke. Jasna mu se u potpunosti prepušta i podređuje, spremna da zadovolji svaki njegov prohtev...

Koliko god to na prvi pogled izgledalo neobično, kada se razgrnu svi drugi slojevi, Klip je u svojoj biti ljubavna priča ili, preciznije, film koji govori o tome kako ljubav pod pritiskom neumoljivih društvenih mehanizama poprima patološku dimenziju. Bez ulepšavanja (ali i bez preterivanja, gotovo dokumentaristički), Klip prikazuje savremenu Srbiju kroz oči devojčice koju izvitoperene vrednosti i teške životne okolnosti prisiljavaju da odraste pre vremena. Za razliku od Porno bande ili Srpskog filma, Klip se ne bavi ekstremima. Jasna je po mnogo čemu tipična srpska tinejdžerka iz disfunkcionalne porodice, posrnuli anđeo, pripadnik izgubljene turbo-folk generacije upitne budućnosti. Upravo ta njena tipičnost, Klipu daje snagu moćnog i autentičnog dokumenta jednog vremena.

Kvaliteti Klipa su prvo uočeni u inostranstu - film je osvojio glavnu nagradu na prestižnom festivalu u Roterdamu (gde je u februaru 2012. godine premijerno prikazan), što predstavlja najveći međunarodni uspeh jednog domaćeg ostvarenja u XXI veku. Za divno čudo, Klip je u domaćoj javnosti odlično prihvaćen, iznad svih očekivanja. Srpska kritika je film jednoglasno pohvalila priznavši mu umetnički integritet i hrabrost. Bez obzira što je zbog škakljive tematike i eksplicitnosti u izrazu bio kao stvoren za ignorisanje ili napadanje, film je na premijeri u krcatom Sava Centru doživeo ovacije, da bi posle toga započeo uspešan život u srpskim bioskopima. Imajući u vidu ograničenu distribuciju (za Klip su rezervisani isključivo večernji termini), publika pokazuje zdravo interesovanje za debi Maje Miloš. Naravno, bilo je i osporavanja, nespretnih pokušaja da se film osudi zbog eksplicitnosti... Iznošene su primedbe tipa „kvari omladinu" i „sa sladostrašćem prikazuje moralno posrnuće", ali sve se uglavnom završilo na forumaškom naklapanju dušebrižnika i nesuvislim YouTube komentarima ljudi koji film nisu ni pogledali. Maja Miloš je pokazala veliku hrabrost i zavidan talenat. Nije mala stvar, posle dužeg vremena konačno smo dobili jedan domaći film relevantan u međunarodnim okvirima. To je činjenica koju niko ne može da ospori, nagrade koje Klip osvaja na međunarodnim festivalima dovoljno govore same za sebe.

Add comment


Security code
Refresh