Menu

logo

Fenomen seknd hend kupovine

Piše: Aleksandra Gojković

second_handU Nišu se decenijama polovna garderoba prodavala samo na buvljaku, na raširenim čaršafima sumnjive čistoće, da bi se pre desetak godina pojavile prve seknd hend radnje, koje su i „finijem" svetu približile ovu vrstu kupovine. Ofinger je ipak ofinger i daje utisak da je polovnu stvar zaista bezbedno dodirnuti, pa čak i probati, makar preko potkošulje i hulahopki! U ovim radnjama ima svega i svačega, od veša (?!) preko pantalona, haljina i jakni, do večernjih torbica i cipela a sav taj bogati asortiman, najčešće, ipak više asocira na bedu nego na nešto što biste rado videli na sebi. Postoje, naravno, i kvalitetne stvari (brendirane, nove ili kao nove, „koje možete da perete i perete a one ni makac") ali je za njihovu nabavku potrebno strpljivo razgledanje i učestale posete koje prave razliku između autsajdera i utreniranog kupca. Prodavačice kažu da navraćaju ljudi svih fela i zanimanja: od studentarije do profesora, a ima i onih čija garderoba i aksesoar sugerišu da nikako ne kubure sa novcem već traže nešto što se uklapa u njihov imidž.

Poreklo robe

Iako kod nemalog broja ljudi polovna garderoba priziva razmišljanje o bivšim, pokojnim vlasnicima, što je presudan argument za njeno izbegavanje, prodavci uveravaju da ona dolazi iz zapadnoevropskih zemalja, od sveta koji se ne oslobađa stvari tek kad se pocepaju i zakrpe dva - tri puta. Najčešće se kao zemlje porekla navode Nemačka, Austrija, Velika Britanija i, nešto ređe, skandinavske destinacije. Mala istraga u virtuelnom svetu pokazala je da postoje inostrane firme koje na veliko prodaju polovnu garderobu malim balkanskim radnjama ove vrste. Garderoba je skuplja ako se radi o robi „ekstra kvaliteta", a postoje i popusti uz koje se kilogram mešovitih prolećnih krpica prodaje po ceni od devet evra. Uslov je da se pazari devedeset kilograma. Neki trgovci na veliko nude i mogućnost da se komadi umesto đuture pazare biranjem. Na sajtu se uopšte ne pominje roba koja je mimo prve ili, u najgorem slučaju, druge klase, pa se postavlja pitanje koji su kriterijumi u igri kad se ocenjuje skroz isprana garderoba koje evidentno ima.

Vox populi

Na domaćim forumima neko povremeno provuče temu isplativosti kupovine u seknd hend radnjama. To je prilika da emigranti pomenu kako su u svetskim metrpolama pazarili polovnu garderobu „odličnog kvaliteta" (jedna gospođa čak i bundu od polarnog medveda?!) i kako je dolazak ovakve vrste prodaje znak emancipacije balkanskih kupaca. Kao argument se pominje da u svetu u ovim radnjama kupuju i selebriti likovi: to je sasvim normalna aktivnost koja čini da se obogati konzumerističko iskustvo i pokaže otvorenost duha. Postoji i primedba da je kupovina u njujorškim seknd hend zabranima jeftinija nego u beogradskim i da su tamošnji prodajni objekti bolje uređeni. Pominje se i raznolik miris u domaćim radnjama po kome se, kako kažu iskusni kupci, može oceniti da li je roba dugo stajala i da li je bila negde gde ima vlage.

Kinezi ili „druga ruka"

Forumaši koji su se oprobali u kupovini drugorukaške robe kao glavni argument navode da je ona mnogo bolja od svega što se može kupiti kod Kineza, a približne je ili više cene. I u kineskim radnjama često ne vladaju baš najprijatniji mirisi a i roba nije uredno složena ili je uprljana od stajanja (ili načina transporta?), pa ne deluje novo. Jedan od argumenata je i da za kinesku robu nemate pojma kako će izgledati već posle prvog pranja a za ovu ste sigurni da će se dobro ponašati jer je već prošla kroz mašinu. Često se sreću komentari onih koji su bili protiv, ali su prelomili kad je neko njihov kupio dobru brendiranu krpicu po bagatelnoj ceni. Jedna devojka čak navodi da je svojevremeno radila u firmi koja se bavila proizvodnjom pamučne garderobe i u magacinu se često sretala sa miševima koji kruže oko sirovina. Posle tog iskustva je, kaže, izgubila svaku gadljivost prema dezinfikovanoj polovnoj robi.

Prazni džepovi

Prazni džepovi su verovatno glavni argument za kupovinu u ovim radnjama, čak i kad se dominantna motivacija maskira svim napred pomenutim razlozima. Iz Niša je otišao veliki „Mango", a nikad nije došla više puta pominjana „Zara", tako da je sasvim jasno da je ovaj grad ocenjen kao nedovoljno finansijski isplativ čak i za jeftinije a iole kvalitetne brendove koji nude velike popuste u sezoni sniženja. Ako neko bira između nove bluze i nekoliko polovnih, prihvatljivog izgleda, a raspolaže sa jako malo novca bez izgleda da se situacija uskoro promeni, verovatno će se opredeliti za drugu opciju.

Saveti za mudru kupovinu

Prvi savet koji vam daju iskusni kupci glasi da ne treba da podlegnete snižavanju kriterijuma: u radnjama polovne robe kupcu se često čini da neka stvar deluje dobro samo zato što je manje isprana od druge koja je previše isprana ili razvučena čak i za kućnu varijantu. Kriterijum treba da bude isti kao da ste ušli u „normalnu" radnju: tražite samo ono što vam u potpunosti odgovara, po veličini, boji i kroju. U kabinu obavezno treba poneti više komada jer se označavanje veličina razlikuje od zemlje do zemlje. Prodavci uglavnom pristaju da odabranu stvar pričuvaju do nekog vremena što stvara mogućnost da prošetate i razmotrite odluku gledajući izloge sa aktuelnim krpicama. Na kraju se postavlja pitanje da li se treba hvaliti povoljno kupljenom garderobom koja je „glanc nova" i da li na komplimente treba odgovoriti informacijom o mestu nabavke. Ili jednostavno reći „Hvala".

Add comment


Security code
Refresh