Menu

logo

Emocije i virtuoznost

Intervju: Mina Mendelson, violinistkinja
Razgovarao: Velibor Petković

mina

Mina Mendelson rođena je 1978. godine u Beogradu. Završila je Muzičku školu „Mokranjac" i Školu za muzičke talente u Ćupriji. Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi redovnog prof. Fern Rašković. Specijalizirala na Univerzitetu Kristijansand u Norveškoj.

Dobitnica je brojnih nagrada na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, od kojih se izdvaja specijalna nagrada na Republičkom takmičenju 1998.godine u Beogradu. Učestvovala na međunarodnim festivalima, a kao solista nastupala sa Beogradskim gudačkim orkestrom „Dušan Skovran", kamernim orkestrom „Mokranjac" i „Gudačima Svetog Đorđa" u zemlji i inostranstvu. Predaje na Fakultetu umetnosti u Nišu i završava doktorske studije u Beogradu. Dostojno nosi slavno prezime.

Paydo Komma - Povest eksplicitnog uma

Piše: Aleksandar Nikolić Coa

paydo-kommaPaydo Komma je lo-fi trip-hop duo iz Niša koji čine Luka Stojanović i Nenad Tasić, ljudima poznatiji po radu u svojim matičnim bendovima Repression Release i Zemmti. "Povest Eksplicitnog Uma" je njihovo prvo izdanje u formi EP-ja i donosi zvuk ukorenjen u velikanima trip-hop muzike koja je svoj zenit doživela sredinom devedesetih godina ali i elemente prisutne u savremenoj srpskoj sceni (pre svega kod Goribora). Nema kod nas puno autora koji se opredeljuju za ovu vrstu muzike i to je ono što čini ovo izdanje posebnim. EP otvara stvar "Kad je gang pao sa neba", zapravo Gayatri mantra na izvornom jeziku, koja odlično klizi i odjekuje uz karakteristične downtempo bitove i samim tim lagano uvodi slušaoca u ambijent izdanja.

Cannot - 333

Piše: Aleksandar Nikolić Coa

cannotCannot je bend iz Beograda oformljen 2004, ali je svoj muzički izraz često menjao i tražio sve do 2009. godine kada se i ustalila današnja postava benda. Ta postava je konačno bacila sidro i učvrstila se u vodama gde struje alternativne, metal i pank vode. Album "3:33" odlično hvata i dočarava plime, oseke i bure pomenutih žanrova. Činjenica je da se on pojavio pre više od godinu dana ali je svoju pravu ekspanziju i prihvaćenost dobio tek nedavno kada je bend snimio odlično isproducirani spot za razbijačku "The wave". Taj kvalitet su prepoznali raznorazni sajtovi i portali dok se televizijsko interesovanje svelo verovatno samo na muzičku emisiju "Gruvanje" koja se emituje na TV Vojvodini, ali i preko YouTube-a.

Jack White – Blunderbuss

Piše: Miloš Najdanović
Debi u Nešvil duhu

jack_white_blunderbussDžek Vajt iz godine u godinu postaje sve „legendarniji" i neosporno važi za jednog od najinovativnijih i najboljih muzičara posle 2000. godine. Slavu je stekao kao frontmen benda The White Stripes koji je od prošle godine zvanično prestao sa radom. Vajt istovremeno vodi izdavačku kuću „Third Man" i svira u bendovima The Raconteurs i The Dead Weather. Nakon dosta produciranja, snimanja i kreiranja za sve te bendove i mnoge druge muzičare sa kojima je tokom godina sarađivao, Džek Vajt je zakoračio u solo vode i izdao debi album "Blunderbuss".

Bruce Springsteen – Wrecking Ball

Piše: Miloš Najdanović
Rokenrolom protiv recesije

bruce„Gazda" iz Nju Džerzija početkom marta objavio je album „Wrecking ball" koji neguje Springstinov klasični rokenrol i provlači jaku kritiku na ekonomsku situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama.

Brus Springstin je uvek pisao pesme sa velikom dozom nostalgije, prvenstveno prema svojoj zemlji, a specifičnije prema svom Nju Džerziju. Uvek svestan političke i ekonomske situacije i na strani građana, nosi titulu „heroja radničke klase", ali nikada nije imao bojazan da pokaže emocije. Ništa manje od toga nije pružio ni na novoj ploči. Sa prethodnim albumima „Working on a dream" i „Magic", Springstin je ponovo otkrio sebe, izgradio novu muzičku ličnost i slobodno se pomenuta izdanja mogu smatrati njegovim magnum opusom. Tome je uveliko doprinela i ponovna saradnja sa njegovim E-Street bendom. „Wrecking ball" je nešto bleđi naslednik tih dveju ploča. Ima poentu, smisao i dobru muziku, ali možda za nijansu ne spada u tu klasu.

Tamne naočari, kozja bradica i otkačeni šeširi

Piše: Aleksandar Radovanović
Vek džeza(11)

monkIako je bilo muzičara koji su bar delimično shvatali i odobravali ono što je Monk radio i komponovao, on nije - sve do kraja pedesetih - dobio značajnu moralnu podršku većine svojih kolega. Neki su smatrali da je njegov ekscentričan, neortodoksni klavir težak za zajedničko sviranje. Njegova ljubav prema ostavljanju velikog prostora u svom sviranju pružala je neiskusnim muzičarima osećaj da su usred korusa zakoračili u prazan otvor za lift. Drugi prosto nisu razumeli njegovu muziku i nisu ni pokušali da temeljno istraže Monkovu koncepciju iz straha da će ih njihove kolege smatrati suviše neortodoksnim.

Od tradicije do modernog - i nazad

Nišville 2012 - od 16. do 19. avgusta

nisville12Nišville Jazz Festival 2012, koji se održava u niškoj Tvrđavi od 16. do 19. avgusta, predstaviće u glavnom programu na dve velike bine 25 bendova (6 ili 7 po festivalskoj večeri) iz petnaestak zemalja, dok će u pratećim programima, besplatnim za publiku, nastupiti još dvadesetak sastava iz Srbije i inostranstva. Prema najavama organizatora, među hedlajnerima su Jean Luc Ponty, Osibisa, Takuma & Joe Bowie, Opus 5, Brusselss Jazz Orchestra ft. Maria Joao & David Linx, Lydian Sound Orchestra, Lolo Meier quintet, Get The Blessing....

Skoro pa trojka

Piše: Pavle Zelić
(Dva i po muškarca - Two and a half men, CBS 2003-...) Tvorac i producent: Čak Lori; Originalni kanal: CBS

dva-i-po-muskarcaSada, kada se stišala halabuka oko sukoba Čarlija Šina i američke televizijske kuće CBS, kada je "ekscentrični" glumac, u seriji koja je po mnogo čemu predstavljala vrhunac za obe zaraćene strane, zamenjen mlađom verzijom u vidu Eštona Kučera i oslobođen da svoje fascinantno ludilo prosipa gde god hoće po realnom i virtuelnom svetu, pokušajmo da se na kratko vratimo na početak cele epopeje, na zaista jedinstvenu tvorevinu kakva nije viđena na malim ekranima, i fenomen koji ju je pratio, nevezano za ponašanje njenog glavnog glumca. Ovo je priča o "Dva i po muškarca".

Breaking Bad: (Prepo)rođen loš

Piše: Željko Obrenović
Tvorac i producent:Vins Giligan; Original kanal: AMC

breaking-badVolter Vajt je prekvalifikovani profesor hemije, uhlebljen u srednjoj školi, sa mlađom ženom, sinom tinejdžerom koji ima cerebralnu paralizu; u stalnim je problemima sa nedostatkom novca... Saznaje da ima rak i da mu nije puno ostalo. Da bi obezbedio porodicu, Volter se udruži sa svojim problematičnim bivšim učenikom, Džesijem Pinkmanom, i počne da proizvodi najčistiji kristalni met ikad viđen. Čeka ga sukob sa, najpre, sitnim dilerima i "prskotinama" kojima je met popio mozak, zatim sa mnogo ozbiljnijim igračima, sve do meksičkog kartela.

Breaking Bad je serija koja počinje in medias res i koja ne gubi vreme.

Šešir profesora Koste Vujića

Piše: Đorđe Bajić
Režija: Miroslav Terzić
Uloge: Gordan Kičić, Uliks Fehmiju, Rade Šerbedžija, Petar Božović

sesir-profesoraEkranizovanje istoimenog romana Milovana Vitezovića bilo je davnašnji san reditelja Zdravka Šotre. Već godinama unazad Šotra je u intervjuima najavljivao kako planira da snimi ovaj film, te da će "Šešir profesora Koste Vujića" biti kruna njegove bogate rediteljske karijere... Sada, kada je film konačno pred publikom, ispostavilo se da se stvari nisu odvijale onako kako je planirano...

Kada su se konačno stvorili uslovi za realizaciju, Šotra je svoj deo posla otaljao - kao da se radi o nekom nametnutom projektu, a ne o ostvarenju jednog sna. Zaista, zbunjujuće... Umesto trijumfa - potpuni fijasko u kreativnom pogledu. Da je film ugušila preterana ambicioznost, pa da se još nekako i razume... Ali, ne... U pitanju je rutinski film, snimljen na brzinu, bez imalo finese. Njegov izraz je toliko arhaičan da je sa lakoćom mogao nastati 70-tih, pa čak i ranije.

Ustanička ulica

Piše: Zoran Janković
Režija: Miroslav Terzić
Uloge: Gordan Kičić, Uliks Fehmiju, Rade Šerbedžija, Petar Božović

ustanicka-ulicaI mimo brojki koje ukazuju na sasvim pristojan odziv preostalih posetilaca bioskopa (u trenutku nastanka ovog teksta, Ustanička ulica je uknjižila posetu od oko 40 hiljada gledalaca u Srbiji), Ustanička ulica će, po svoj prilici, već u bliskoj budućnosti postati svojevrstan film-slučaj, i to u preovlađujuće pozitivnom smislu tog izraza.

Naime, Ustanička ulica je u krajnjem svom izdanju uspeo i kvalitetan film koji je do te dijagnoze došao uprkos nizu otežavajućih okolnosti. Na prvom mestu prepreka na putu ka srećnom ishodištu Ustaničke ulice stiže u vidu scenarija koji potpisuju ovdašnji udarnici Đorđe Milosavljević i Nikola Pejaković (uz novinara Vremena Filipa Švarma na poziciji stručnog konsultanta).

Klip

Piše: Đorđe Bajić
Režija: Maja Miloš
Uloge: Isidora Simijanović, Vukašin Jasnić, Sanja Mikitisin, Jovo Makšić

klipDebitantski filmovi su poslednjih godina glavna snaga naše posrnule kinematografije. Nije sporno, među prvim dugometražnim igranim ostvarenjima bilo je i krupnih promašaja, ali i nekoliko izuzetno prijatnih iznenađenja. Dva najbolja domaća filma u prethodnoj deceniji, Život i smrt porno bande (2009) i Tilvu Roš (2010), potpisuju debitanti. Ove godine se ovoj odabranoj i dragocenoj grupi izuzetnih prvenaca pridružio i Klip Maje Miloš.

Pop-kultura zauvek!

Intervju: Zoran Janjetov
Razgovarao: Zlatibor Stanković

zoran-janjetovZoran Janjetov je najzvučnije ime srpskog stripa. Svoj rad za francuske izdavače otpočeo je sredinom 80-tih godina, nedugo nakon što je svojim stripom „Bernard Panasonik" zadobio kultni status kod domaće publike. Četvrt veka od trenutka kada je započeo „francusku avanturu" i saradnju sa Alehandrom Hodorovskim, jednim od najveći strip-scenarista svih vremena, i nedugo nakon što je preminuo njegov prvi i jedini pravi uzor, Žan Žiro Mebijus, Zoran Janjetov govori o svojim stvaralačkim počecima, trenutku u kojem stvara, i svemu ostalom što se umetnulo između, a podvodi se pod sintagmu- fenomenalna karijera!

Osvetnici

Piše: Dejan Dabić
Multimedijski superheroji: The Avengers - Osvetnici
Razbijači bioskopske blagajne

avengersDugoočekivani Diznijev blokbaster "Osvetnici" (The Avengers) ne samo da je u potpunosti ispunio očekivanja, već ih je dobrano i nadmašio. Otvorio se na američkom Box Office-u sa rekordnih 207 miliona dolara, čime je postao apsolutni rekorder kada je zarada u pitanju, sa tendencijom ne samo da uđe među deset filmova sa najvećom zaradom u istoriji, već i da zasedne na sam vrh. Producenti predviđaju da će zaraditi više od milijardu dolara samo od bioskopskog prikazivanja. Mediji prenose izjavu Roberta Ajgera, izvršnog direktora kompanije Dizni: "Uspeh 'Osvetnika' očigledno je potpomognut uspesima "Ajronmena" (Iron Man), 'Tora' (Thor) i 'Kapetana Amerike' (Captain America). Zahvaljujući ovom filmu napravićemo i drugi deo 'Tora' i 'Kapetana Amerike' i treći deo 'Ajronmena', a nadamo se i nove 'Osvetnike'. Ovo je odlična ilustracija zbog čega volimo Marvela - sjajni likovi, sjajno pripovedanje i divna mogućnost za njihovo efikasno adaptiranje za veliki ekran. Iz naše perspektive, to je franšiza".

Proza bez taloga

Piše: Marko Stojanović

talog„Jebeš streljaštvo! Znaš, i ja sam trenirao... boks."
Nakrivi vrat i pokaže mi malenu tetovažu. „Vidi."
„Šta je to?", kažem čkiljeći. „Sitno je."
„Bokserske rukavice."
„Kul."
„To je kao fora kad muvam ribe."
„Šta, ribe se lože na tetovaže?"
„Na boks."

Pišem svaki dan

Intervju: Željko Obrenović, pisac
Razgovarao: Marko Stojanović

zeljko-obrenovicŽeljko Obrenović došao je u žižu interesovanja srpskog književnog fandoma 2007. godine objavljivanjem svog prvog romana „Srpski psiho" za prestižnog beogradskog izdavača „Lagunu". Nakon pet godina ispunjenih svakodnevnim pisanjem, što proze što strip scenarija, objavio je nedavno svoj drugi roman, provokativni „Talog" u izdanju „Bookinga". To je bio povod da sednemo na čašicu razgovora s ovim anagažovanim Valjevcem...

Književna trilogija Ingmara Bergmana

Piše: Aleksandra Gojković
Samo za radoznale i strpljive

ingmar-bergmanSve je manje knjiga koje imaju moć da čoveka ozbiljno prodrmaju, a to se, izgleda, više i ne očekuje, jer se pojam „zanimljivog" sve manje povezuje sa ličnim otkrićima a sve više sa sadržajima koji anesteziraju. Romani slavnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana (1914-2007) „Najbolje namere", „Rođeni u nedelju" i „U četiri oka", imaju baš tu moć: da čoveka dobro „išamaraju" i nateraju na analizu sopstvenih slabosti.

Dan kada je umrla Lejdi Gaga

Piše: Vladimir Stojnić
Antologija njujorške poezije 21. veka, Peti talas, Niš, 2011

the-day-lady-gaga-diedŠiri kontekst

Prilikom posete Beogradu 2009. godine italijanski pesnik Valerio Magreli izjavio je da prevođenje jeste jezik savremene poezije. Pri tom, prevođenje u kontekstu ove izjave ne treba posmatrati isključivo u leksičkom, već i u jednom širem smislu, kao prenos poetskih tekstova iz domena jednog jezika i okruženja u drugi jezik i druge društvene i kulturološke kontekste, odnosno kao komunikaciju poetika. Na taj način politika prevođenja i objavljivanja prevedene pozije utiče na formiranje domaće pesničke scene svake zemlje. Čini se da je daleko iza nas period sedamdesetih, osamdesetih i prve polovine devedesetih godina dvadesetog veka, odnosno period u kojem se na ovim prostorima pridavao veliki značaj sistematskom i institucionalizovanom ulaganju u prezentaciju prevedene poezije.

Elektronske knjige

Piše: Ivana I. Božić
Evolucija ili propast klasičnih knjiga

electronic-booksE-books ili elektronske knjige polako ali sigurno osvajaju moderni svet. Sa pojavom raznih eBook Readera, odnosno čitača, koji su pravljeni tako da pružaju osećaj kao da čitate pravu knjigu a imaju i mogućnost skladištenja velikog broja književnih dela, broj korisnika se iz dana u dan povećava. Ukoliko ste aktivni korisnik računara i interneta, onda ste sigurno naleteli na makar jednu elektronsku knjigu ili deo knjige u PDF formatu. Iako mnogi sa neodobravanjem gledaju na čitanje knjiga sa ekrana, razvoj tehnologije kao i dostupnost i cena elektronske forme knjiga razvijaju jedno sasvim novo poglavlje u istoriji pisane (kucane) i štampane reči. Odnos ljudi prema knjigama centralni je deo kulture, posebno u ovako tranzitnim periodima.

Fenomen seknd hend kupovine

Piše: Aleksandra Gojković

second_handU Nišu se decenijama polovna garderoba prodavala samo na buvljaku, na raširenim čaršafima sumnjive čistoće, da bi se pre desetak godina pojavile prve seknd hend radnje, koje su i „finijem" svetu približile ovu vrstu kupovine. Ofinger je ipak ofinger i daje utisak da je polovnu stvar zaista bezbedno dodirnuti, pa čak i probati, makar preko potkošulje i hulahopki! U ovim radnjama ima svega i svačega, od veša (?!) preko pantalona, haljina i jakni, do večernjih torbica i cipela a sav taj bogati asortiman, najčešće, ipak više asocira na bedu nego na nešto što biste rado videli na sebi. Postoje, naravno, i kvalitetne stvari (brendirane, nove ili kao nove, „koje možete da perete i perete a one ni makac") ali je za njihovu nabavku potrebno strpljivo razgledanje i učestale posete koje prave razliku između autsajdera i utreniranog kupca. Prodavačice kažu da navraćaju ljudi svih fela i zanimanja: od studentarije do profesora, a ima i onih čija garderoba i aksesoar sugerišu da nikako ne kubure sa novcem već traže nešto što se uklapa u njihov imidž.