Menu

logo

Emanuil

Piše: Aleksandar Nikolić Coa
Emanuil - live @ Lavirint (Samizdat, 2011.)

emanuilSećam se kada sam prvi put čuo Emanuil. Retko šta me je sa tolikom jačinom izvrnulo sa stolice i ostavilo na patosu sa ukočenom vilicom. Bile su to pesme sa njihovog debija „Ptica koja čini jato". Ne znam da li zbog toga što je album bilo jako teško naći (samo ponegde u Beogradu i Novom Sadu), bend je odlučio da snimi live izdanje koje će za dž podeliti sa celim auditorijumom. „Live @ Lavirint" sadrži sedam pesama sa njihovog prvog albuma.

Iako je reč o uživo snimljenom materijalu, zvuk na njemu nimalo ne zaostaje za studijskim izdanjem - čak je za nijansu i bolji. Da nema diskretnog aplauza šačice ljudi koji su bili u studiju, ne bih ni provalio da je sve snimljeno „na živo". Emanuil, poput Mizara i Bjesova, vidno crpi inspiraciju iz religije. U stvari, možda je bolje reći „iz duhovnosti" pošto se zbog popova koji se 'vataju za gušu radi imovine, religija pretvorila u nešto vulgarno što gledamo na televiziji. Ta duhovna crta, pored toga što je opšteprisutna u tekstovima, evidentna je i u pevanju. Muzika se pak može trpati u mnogobrojne „post" žanrove.Najbitnije je da sve to u paketu ostavlja bez daha. Album počinje spokojno pesmom „Vinograd", dok već na sledećoj „Dinamis" melanholija izviruje iz svog skloništa među vinjagama i lagano vodi slušaoca za ruku do jezive „Hladno jutro" koja ledi dušu svojom monotono-udaračkom pozadinom. Slušam album već par meseci a i dalje me obliva hladan znoj kad je čujem. Strasti se malo smiruju pesmama „Ja sam sve što nisi ti" i „Prijatelju moj" ali to ne znači da je putovanje stalo. Ono kulminira u jedanaestominutnoj „Corpus Christi" smeštenoj u „najvišoj zgradi na svetu". Sa njom opet stvari postaju malo turbulentnije zahvaljujući odličnoj bas deonici koja se prostire celom pesmom. Album završava neodređena „Između redova", koja umesto da završi jedno poglavlje više zvuči kao da otvara neko novo koje će biti tema drugog albuma - „Mesta gde ne mogu sam".

Izvesno je da će ovaj album (ali i sam bend) podeliti ljude. Ovde nema neutralnih. Ovo je jedan muzički košmar posle koga ili nađete spokoj ili vam ne bude dobro. Što kaže Petar Božović: „Il' se obesiš il' nastaviš dalje". A posle ovoga nije lako nastaviti dalje. Bilo kako bilo, "Live @ Lavirint" zaslužuje sve pohvale i sigurno će mnoge koji ga čuju „navući" na dobro čuvanu srpsku tajnu zvanu Emanuil.

Add comment


Security code
Refresh