Menu

logo

Sex, and drugs and lot of JAZZ

Piše: Branislav Dejanović
„Majls - Autobigrafija", Miles Davis, Quincy Troupe; (Utopija, 2011) prevod: Mimica Petrović - Radovanović

majls-autobiografijaIz niške bračne prevodilačke jazz manufakture Petrović - Radovanović, ovog leta izašao je prevod još jedne knjige iz domena džezističke kulture. Reč je o verovatno najznačajnijoj knjizi meomarske džez literature i to ne samo zato što je pripoveda jedan od najznačajnijih jazz muzičara uopšte - Majls Devis, već i zbog načina na koji on to čini. Nastala na samom kraju njegovog života i objavljena iste 1989. godine kada je Majls i umro, ova knjiga bez mistifikacija daje potPuno zaokruženu sliku jednog od najkreativnijih i najvažnijih perioda u džezu, koji stilski obuhvata be-bop, cool i fusion periode.

Već prva rečenica Prologa „Autobiografije" nagoveštava sve ono o čemu Majls u nastavku pripoveda: „Slušajte. Najuzbudljivije osećanje koje sam ikada doživeo – sa odećom na sebi – bilo je kada sam 1944. godine prvi put čuo zajedno Diza i Berda u Sent Luisu, u Misuriju. Imao sam osamnaest godina i upravo sam maturirao..." . Dakle, kao što sugeriše umetnuta rečenica (između crtica): ima tu i poprilično seksa - sam je važio za jednog od najvećih ženskaroša u džezu, što dobija na težini kada se zna da su džezeri i inače poznati kao takvi; droge - koja je i Majlsa u jednom periodu dovela na rub (i) fizičke egzistencije; priče o rasnoj segregaciji; ali pre svega, Majls najviše govori o muzici, muzičarima sa kojima je radio (a teško je pronaći iole značajnijeg džezera sa kojim on nije svirao), snimanjima, nastupima, klubovima ( ... ), što ovu knjigu čini svojevrsnom „insajderskom" istorijom džeza druge polovine 20. veka ispričanom od strane jednog od najistaknutijih aktera.

„Autobiografija" je nastala kao transkript serije snimljenih razgovora kojE je sa Majlsom vodio pesnik, novinar i profesor Kvinsi Trup, koji je uradio fantastičan posao - pre svega zato što se njegovo koaturstvo ne primećuje (ma koliko to nelogično zvučalo). Naime, iz intevjua u kojima Majls, verovatno, nije sukcesivno išao hronološki, Trup, koji osim književnog zanata očigledno dobro poznaje i džez tematiku - uspeo je da sve detalje, uz sasvim primerene flešbekove i digresije, složi u tečnu hronologiju - ispričanu pritom autentičnim i sočnim stilom samog aktera - zbog čega je knjiga po objavljivanju naišla na otpor puritanaca, ali koju su, s druge strane, osim pasioniranih ljubitelja džeza čitali i oni koji o ovoj umetnosti imaju tek površne informacije.

Kada je reč o srpskom izdanju ove knjige, ono zbog čega ono zaslužuje maksimalnu ocenu je odličan prevod Mimice Petrović-Radovanović koja osim očiglednog poznavanja džeza poseduje i onu potrebnu, a ne tako čestu, posvećenost određenoj tematici. Zato u ovom prevodu teško da neko može pronaći ne samo ozbiljniju, već bilo kakvu faktografsku grešku - kakve se inače mogu pronaći kada knjigu prevodi neko ko nedovoljno poznaje tematiku. Ništa manje važna nije ni činjenica da prevod apsolutno (i bez ikakvih oscilacija na skoro četristo strana) stilski ujednačeno i sasvim primereno odražava već pomenuti Majlsov narativni stil koji obiluje specifičnim i netipskim (ne samo džez) žargonom koji se, ponajčešće, ne može dešifrovati ni pomoću usko stručnih rečnika slenga, ni uz pomoć svih mogućnosti globalne mreže.

Uzgred treba podsetiti da Mimica Petrović-Radovanović (koja je i kada je reč o ovom obimnom poduhvatu imala dragocenu pomoć svog supruga Aleksandra Radovanovića, inače stalnog jazz kolumniste „Pressinga") i kvalitativno i kvantitativno zaslužuje status najznačajnijeg srpskog prevodioca džez pulicistike. Iza nje i njenog supruga (kao stučnog konsultanta) već je nekoliko prevoda veoma značajnih knjiga: „Bedniji od šugavog psa" - autobiografija Čarlsa Mingusa, „Poželeti mesec - život i doba Bili Holidej" Donalda Klarka, „Narod Bluza" Leroa Džounsa, i „Sačmo - moj život u Nju Orleansu" Luisa Armstronga. Poslednje dve, kao i knjigu „Majls - Autobiografija", objavila je beogradska kuća „Utopija" . Kao što važi i za organizovanje prevashodno kulturnih manifestacija - i na književna izdanja se može primenito pravilo: prvo je - zahvaljujući entuzijazmu; drugo je inercija, a tek treći put tradicija, ili, kao što je slučaj sa „Utopijom" i džez knjigama - edicija. I to, koliko sećanje služi, prva ozbiljna edicija džez knjiga ne samo na srpskim već i na ex-Yu prostorima.

Add comment


Security code
Refresh