Menu

logo

Ludi ljudi

Piše: Pavle Zelić
Originalni kanal: AMC
Tvorac serije, producent i scenarista: Metju Viner
Glavne uloge: Džon Hem, Dženueri Džouns, Kristina Hendriks, Džon Sleteri, Elizabet Mos, Vinsent Karteiser

mad-menTolstoj je pisao da „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način". Da li je Metju Viner, tvorac jedne od "najuspelijih" nesrećnih porodica na televiziji i u popularnoj kulturi uopšte - pasivno-agresivnog dinamičnog dueta Don i Beti Drejper - imao na umu Anu Karenjinu kada ju je stvarao? Verovatno ne, ali je prateći istu tu tanku liniju, sa koje se tako lako može skliznuti na prosto trkeljisanje po prljavom vešu koje forsiraju sapunice, iznedrio nešto umetnički vredno i ništa manje adiktivno za gledaoca: pravu ljudsku dramu. Ali „Momci sa Medisona" iliti „Ljudi sa Menhetna", kako je na domaćim i inim televizijama preveden višesmisleni naslov ove američke hit serije, mnogo su više od porodične drame koja se odvija iza zatvorenih vrata ulickanih kuća iz ranih 60-ih. Pa šta su onda?

Što se tiče sižea, on se može svesti na ne preterano atraktivni koncept o marketinškoj agenciji „Sterling Kuper" (a kasnije i „Sterling Kuper Drejper Prajs"), jednoj od najboljih na tržištu, u kojoj rade izuzetno talentovani i promućurni pojedinci koji kreiraju reklamne kampanje za ondašnje najveće kompanije. Prvi među jednakima je Don Drejper (Džon Hem), kreativni direktor firme, pomalo misteriozan i samouveren lik koji kroz život gazi odlučnim korakom, uzimajući sve što mu se pruža: vara svoju prelepu ženu Beti (Dženueri Džouns) i uništava konkurenciju a pritom ostaje duboko nesrećan i neostvaren lik. Oko njega se širi čitava lepeza junaka koji su svi do jednog „oštećena roba", svako na svoj način. Ne da im to smeta na poslu, naprotiv! Kreatori nam daju priliku da se upoznamo sa svakim ponaosob, i natenane, od protofeministkinje Pegi Oslon (Elizabet Mos), do mladog lava Pita Kembela (Vinsent Karteiser), od umornog i prezasićenog Rodžera Sterlinga (Džon Sleteri) do dominantne glavne sekretarice Džoan Halovej (Kristina Hendriks). Pored toga, naizgled usput i neobavezno, celo to, po mnogo čemu prelomno doba u američkoj istoriji, potcrtano je i događajima koji, čak i kada su samo tema razgovora, doprinose tome da se zaista nađete tamo i tada, uronjeni u jedan svet kojeg više nema, ali i dalje duboko rezonira u situaciji u kojoj smo sada. Ubacite još i bezbrojne spletke, podmetanja, laži, seks i moralne dileme koje se najčešće razrešavaju na manje etičan način i već možemo da kažemo da je u pitanju nešto mnogo više i mnogo zanimljivije od proste originalne postavke.

Na prvi pogled, serija pleni. Osvežavajuća je, čista, upeglana, uštirkana čak, a, ipak, u njoj svi puše k'o Turci i piju k'o smukovi. Takođe se i oblače perfektno, u onom stilu koji za muškarce nikada neće izaći iz mode, dok žene pak izgledaju dostojanstveno i skladno, zanosno čak i kada su zakopčane do grla, i kada im se dozvoli i pokoja slobodna oblina, što im surova industrija lepote i stila posle tog doba nikada više neće dopustiti. Najočigledniji primer je naravno seksi opčinjavajuća Kristina Hendriks koja, iako jedva da je pokazala više od golog ramena u seriji, izaziva burne reakcije kako gledalaca tako i samih likova. Jer, ispod skladne glave sa kosom večito ukroćenom u punđu i elegantnog vrata, pruža se renesansno raskošno telo kakvo odavno nije opsedalo male ekrane i bezbrojne obožavalačke sajtove.

„Mad Men" nas vraća u doba kada su muškarci bili muškarci, a žene domaćice, sekretarice, ljubavnice... ali da li je zaista bilo tako? Preciznost sa kojom scenaristi i glumci seciraju ondašnje društvo, potrošačko društvo, onakvo kakvo je ustanovljeno upravo tada, početkom Kenedijeve ere, u Sjedinjenim Američkim Državama, da bi se zatim proširilo na ceo svet, izuzetna je. Iako naizgled hvata na nostalgiju, „Mad Men" upravo suprotno, pokazuje ružno naličje američkog sna u njegovo zlatno doba, pre eskalacije sukoba u Vijetnamu, pre droge i masovnog organizovanog kriminala i pre devalvacije osnovnih vrednosti i „američkog načina života". A ipak su svi ti elementi tu: zavisnost od alkohola ili seksa samo treba podići na viši nivo, ispraznost života je podjednako devastirajuća i kada je popunjavate sa par i sa par hiljada TV kanala, a recimo jedna Koreja je za ove ljude bila isto tako traumatična kao i kasniji nepotrebni ratovi.

Treba li posebno napominjati da je Metju Viner, pošto je ispekao zanat na „Sopranosima", sa ovom serijom uspeo da pobere sve moguće nagrade, uključujući i Emi za najbolju dramsku seriju, četiri godine za redom, za svaku od dosadašnje četiri sezone. Naravno da su i glumci profitirali, postajući ikone jednog sasvim novog/starog stila, sve do toga da je po glavnim likovima napravljena i specijalna kolekcija Barbi lutaka, mada se nisu usudili da Džoan predstave u iole približnim proporcijama.

„Mad Men" je na odmoru do marta, što vam daje sasvim dovoljno vremena da ako je već niste overili, nabavite sve dosadašnje epizode i sa svežim utiscima dočekate nastavak.

Add comment


Security code
Refresh