Menu

logo

U boljem svetu

Piše: Dejan Dabić
Režija: Suzan Bir
Uloge: Mikael Persbrant, Trine Dirholm, Ulrih Tomsen, Vilijem Jonk Nilsen, Markus Rigard, Vil Džonson

heavenU trenutku dok čitate ovaj tekst biće poznato da li je film Suzane Bir „U boljem svetu", Zlatnom globusu i Oskaru za najbolji film na neengleskom govornom području, pridodao i nagradu Evropske filmske akademije (nominovan je za najbolji film, režiju, scenario, kao i Mikael Persbrant za glumu), mada je konkurencija veoma jaka (dovoljno je podsetiti na aktuelnog oskarovca „Kraljev govor", a tu su i najnoviji filmovi Kaurismakija, Larsa Fon Trira, braće Darden). Ukoliko se to desi, može biti protumačeno kao logični nastavak trijumfalnog pohoda ovog filma, koji spada u nešto najbolje što se u evropskim kinematografijama pojavilo u poslednje vreme, mada pretpostavljamo da će biti i onih koji će u svemu videti kompenzaciju za minuli rad Suzan Bir.

Zanimljivo je da i originalni danski naziv filma - „Osveta" i internacionalni - „U boljem svetu", na ilustrativan način govore o suštini ovog filma, dajući njegove koordinate. Dramaturški, film se račva na dva rukavca - jedan se odnosi na Afriku u kojoj lekar Anton radi u humanitarnoj misiji, a drugi - na Dansku, u kojoj Antonov sin Elijas i novopridošli dečak Kristijan ostvaruju prijateljstvo koje potiče kako od njihove neuklopljenosti u sredinu (Elijasa maltretiraju zbog švedskog porekla i fizičkog izgleda, što je diskriminacija par exellence, a Kristijan je došao iz Londona nakon smrti majke - „da li zna danski?", upitaće neko u razredu), tako i od opasnosti od zajedničkog neprijatelja - njihovog vršnjaka Sofusa čija banda maltretira Pacova (pogrdni nadimak za Elijasa). Film preispituje moralna načela svojih junaka, a preko njih i sredine u kojoj se mnoge stvari naizgled nekažnjeno dešavaju - od vršnjačkog nasilja, diskriminacije, nesposobnosti za empatiju, sve do ozbiljnijih iskušenja, kao što je na primer odupiranje nasilju načinom na koji čovek neće izgubiti svoju ljudsku prirodu (ovo posebno važi za Antona koji se duhovno najviše preispituje i najsnažnije je utkan u duhovnost i hrišćansko poimanje sveta, posebno u scenama sa Velikim u Africi, i Larsom u Danskoj); u najširem kontekstu, ovo je priča o usamljenosti i otuđenju, čak i u tako uređenim društvima kakvo je dansko.

Suzan Bir je scenario napisala u saradnji sa Andersom Tomasom Jensenom, što se kao i u slučaju odličnog filma „Posle venčanja" (nominacija za Oskara) pokazalo kao dobitna kombinacija i u načinu građenja likova, ali još i više u organizaciji priče, čija su rešenja krajnje nepredvidljiva. Možda bi neko na tome mogao i da zameri, ali upravo to čini dodatnu draž i kvalitet ovog filma koji u sebi sadrži i elemente trilera (do kraja nismo sigurni da li će glavni junaci ostati u životu), iako je reč o društvenoj drami; čak i razrešenje u kojem Elijas preživljava ranjavanje od bombe koju su on i Kristijan sami postavili ispod Larsovih kola, da bi mu se osvetili što je maltretirao Antona (Elijas se u poslednjem trenutku, pre eksplozije žrtvuje, da bi upozorio slučajne prolaznike), i Antonovo sprečavanje Kristijana da izvrši samoubistvo, u skladu je sa žanrovskim i dramaturškim konvencijama, a pogotovo sa hrišćanskim poimanjem sveta (neki zameraju Suzani Bir na hepiendu ignorišući duh ovog filma). Naravno, tokom filma niko nije pošteđen, pa ni deca koja, poput odraslih, insistiraju na osveti (mali Afrikanci bojkotovaće prvi put Antona kad bude medicinski pomogao lokalnom tiraninu Velikom; Kristijan će Sofusa divljački pretući pumpom za bicikl i staviti mu nož pod grlo); to neidilično viđenje dečjeg sveta, suštinski pomalo podseća i na neke književne klasike, kakav je na primer roman „Gospodar muva", Vilijema Goldinga. U glumačkom smislu dominira Mikael Perbrant kao Anton, ali se mora priznati da je imao sjajne partnere, pogotovo u dečjim ulogama, i tu posebno treba istaći Vilijema Jonka Nilsena kao Kristijana, čija je kontrola mikromimike pred kamerom impresivna.

Suzan Bir, baš kao i Ketrin Bigelou, dokazuje da postoje žene-reditelji koje u ovom trenutku čine sam vrh svetske kinematografije, obogaćujući predvidljivu industrijsku zabavu, potpuno neočekivanim primerima sineastičkog rafinmana.

Add comment


Security code
Refresh