Menu

logo

Pank nije mrtav

Piše: Dejan Dabić
Režija: Vladimir Blaževski
Uloge: Jordan Simonov, Kamka Točinovski, Toni Mihajlovski, Dževdet Jašari, Kiril Pop Hristov, Vladimir Tulijev, Flora Dostovska, Ratka Radmanović

pank-nije-mrtavJedan od najboljih filmova iz zemalja ex-Yu prostora, dolazi ove godine iz Makedonije (uz manjinsko koprodukciono učešće naše zemlje). Radi se o filmu „Pank nije mrtav" koji je letos imao premijeru na festivalu A-kategorije u Karlovim Varima, gde je dobio nagradu u okviru programa "Istok Zapada". Film je režirao Vladimir Blaževski, reditelj filmova „Haj-Faj" (1987, Zlatna arena za režiju u Puli) i „Bulevar revolucije" (1992) i nekadašnji direktor Studentskog kulturnog centra u Beogradu, dugogodišnji profesor Akademije u Skoplju. U okviru svoje rediteljske eksplikacije, sam Blaževski najavio je ovaj film kao „prvi makedonski film koji govori o problemu jačanja ozbiljnog nacionalizma u zemlji". Unapred hrabro, s obzirom na sve okolnosti koje su prethodile donošenju Ohridskog sporazuma, kojim je u avgustu 2001. godine, spasen teritorijalni integritet Republike Makedonije, nakon pobune Albanaca u zapadnom delu ove zemlje.

Blaževski se odlučio za kombinaciju R'n'R drame (postoji i poseban soundtrack, čak i spot za pesmu „Deponija" kompozitora Aleksandra Pejovskog, koju izvodi „Noviot početok") i road-movie filma (kada glavni junak okuplja bend po zemljama ex-Yu prostora), s elementima crnohumorne komedije i „pokušaja cinema-verite igranog filma" (pri čemu je to više uslovljeno estetskim, nego produkcionim razlozima). Glavni lik filma je nekadašnji panker koji jedva preživljava novu tranzicionu stvarnost. Njegov diler droge, Albanac, daje mu ponudu koja se ne može odbiti - treba samo da okupi nekadašnji bend i da nastupi u delu Makedonije gde je većina albanskog porekla. Pank je uzet kao metafora, ne samo za neprilagođenost, već i za nepristajanje na društvenu stvarnost, takvu kakva je - a zbog koje će junaci ove priče morati da naprave kompromis koji se po njih neće povoljno završiti. Blaževski je sopstveni scenario dosledno stilski razvijao, uz apsolutno poštovanje toka glavne priče (i sugestivne epizode, čak i dramaturške detalje koji su ukras ovog filma - npr. motiv žapca Ferdinada) i preciznu motivaciju likova zbog koje se gledaoci lako identifikuju sa njima; duhovite replike pomažu i junacima i nama da lakše prođemo kroz neprijatnu stvarnost opterećenu nacionalizmom, ksenofobijom i borbom za goli opstanak (Makedonija ima svoje specifičnosti, ali i neke društvene konstante karakteristične za sve zemlje u našem regionu koje, na žalost, možemo i sami da prepoznamo), iako nam na kraju filma zastaje „knedla u grlu". Ritam filma je furiozan, u skladu sa njegovim tematsko-motivskim i formalnim okvirima, a glavni junaci, naročito Jordan Simonov (kao Mirsa koji okuplja bend) i Toni Mihajlovski (kao Ljak, njegova najveća uzdanica), veoma dobro pogođeni, tako da sve zajedno, dakle i odličan rad sa glumcima i veoma dobra naracija, rezultiraju ozbiljnim ostvarenjem, koje je spojilo i elemente autorskog i elemente repertoarskog filma (u Makedoniji je zabeležio neverovatnu gledanost), zbog čega će morati da ga prihvate i oni koji ne mogu da mu oproste političku nekorektnost.

Add comment


Security code
Refresh