Menu

logo

Od bezazlenosti do politike

Piše: Dejan Dabić
Multimedijski superheroji: Štrumfovi

smurfsU prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka jedna od animiranih serija koja je obeležila mnoga detinjstva na području nekadašnje Jugoslavije bili su "Štrumpfovi". TV Beograd i TV Zagreb svojevremeno su "nahovali" (nahsinhronizovali) seriju na obe varijante nekada jedinstvenog jezika. Originalna (američka) animirana TV serija nastajala je u periodu od 1981. do 1990. godine i imala je 256 polusatnih epizoda; Hana i Barbera su za „Štrumpfove" dobili 1983. godine čak i televizijsku nagradu "Emi" u kategoriji animiranog programa do jednog sata.

Priča o malim, plavim, dobro socijalizovanim bićima u pečurkastom naselju koje predvodi Veliki Štrumpf u borbi protiv arhineprijatelja, zlog čarobnjaka Gargamela i njegovog mačora Azraela od ovog leta ponovo je aktuelizovana najnovijom holivudskom ekranizacijom poznatog Pejoovog stripa, ovoga puta u dugometražnoj animirano-igranoj 3D varijanti; da bi film mogli porodično da gledaju svi, ponovo je obezbeđena nahsinhronizacija za gledaoce svih generacija, pa su američki producenti ovaj posao poverili jednom od naših najpoznatijih glumaca na ovom polju Draganu Vujiću Vujketu, koji je i režirao srpsku verziju istovremeno „nahujući" i Gargamela, dok je Velikom Štrumpfu glas pozajmio Boda Ninković, a Štrumpfeti - Mina Lazarević. Ovogodišnji američki letnji blokbaster sa preko 140 miliona dolara „The Smurfs" potpisao je kao reditelj Radža Gosnel, poznat po filmovima kao što su „Big Momma's House" ili „Scooby-Doo". Ovoga puta Gargamel pravi presing po celom terenu, tako da će se Štrumpfovi, bežeći iz svog sela, naći ništa manje nego u savremenom Njujorku, gde će im mladi bračni par pomoći da se vrate.

Les Schtroumpfs je izvorno belgijski strip čiji je autor Pjer Kulifer, poznatiji kao Pejo (Pierre Culliford Peyo). On je 1958. godine za potrebe stripa o avanturama Žoana i Pirluija ubacio kao sporedne junake i Štrumpfove, da bi uskoro, posle nekoliko novih avantura, oni postali junaci sopstvenog mini-stripa sa ličnom identifikacijom da bi ih čitaoci lakše mogli razlikovati. Pejoov sin Tjeri je svojevremeno rekao da je njegov otac (Pejo je preminuo 1992. u 64. godini) bio fasciniran gnomima i goblinima i da mu je to bila polazna inspiracija za stripove koje je radio, kao i da je bežao od savremenih tema, pošto nije dobro crtao automobile. Mnogi veruju, međutim, da Štrumpfovi nisu samo bezalena dečja zabavna priča, već da se u njoj mogu pronaći i političke implikacije - u jednoj od priča severni i južni Štrumpfovi se svađaju oko jezika, čime je napravljena aluzija na sukob Flamanaca i Valonaca u modernoj belgijskoj državi. Neki su išli i korak dalje u svojim tumačenjima smatrajući da Štrumpfovi predstavljaju simbole socijalističkog i komunističkog sistema ilustrujući to čak i odećom Velikog Štrumpfa, dok je Gargamelova nezasitost za zlatom zapravo metafora za kapitalističko uređenje sveta. Najdalje je u slobodnom političkom tumačenju priče o Štrumpfovima otišao francuski sociolog Antoan Bueno („Mala plava knjiga") tvrdeći da oni možda izgledaju nevino, ali da nisu nimalo naivni nalazeći u njima čak i aspekte arijevske kulture (navodno plava Štrumpfeta oličava arijevski model lepote!?). Pored toga, on je za „Wall Street Journal" izjavio i sledeće: „Prvi strip 'Crni Štrumpfovi' mogao bi se klasifikovati kao rasna uvreda. U tom stripu Štrumpfovi su bolesni a kad se razbole, oni ne postanu ljubičasti niti crveni, već crni a, kad pocrne, izgube razum".

Za većinu čitalaca, a posebno televizijskih i bioskopskih gledalaca, „Štrumpfovi" će ostati pomalo nostalgična uspomena na nekada bezbrižno detinjstvo, a za nove klince (u šta se uverio i potpisnik ovih redova u jednom prestoničkom multipleksu) asocijacija na jednu uzbudljivu filmsku avanturu u kojoj aktivno učestvuju vriskom i smehom držeći na nosu 3D naočare.

Add comment


Security code
Refresh