Menu

logo

Spisateljstvo s predumišljajem

Piše: Marko Stojanović
Stripovanje (29)

Old men forget; yet all shall be forgot,
But he'll remember with advantages
What feats he did that day. Then shall our names,
Familiar in his mouth as household words,
Harry the King, Bedford, and Exeter,
Warwick and Talbot, Salisbury and Gloucester,
Be in their flowing cups freshly rememb'red.
Henry V, WILLIAM SHAKESPEARE

leskovacki-stripJedan od bitnijih razloga zašto sam odlučio da priredim svojevrsnu antologiju leskovačkog stripa, „Leskovački strip 1950-2010", bila je činjenica da je 1995. godine, u inače izuzetno bitnoj monografiji Slobodana Ivkova „60 godina domaćeg stripa u Srbiji", Leskovac predstavljen sa samo jednim strip autorom, Nikolom Mitrovićem Kokanom. U toj knjizi, koja je čini mi se po prvi put dala pravu stripovsku mapu Srbije, Leskovac je, koji je u tome trenutku prema mom saznanju imao petnaestak objavljivanih strip crtača (od kojih su neki svoje stripove publikovali u inostranstvu i tamo za njih dobijali prestižne nagrade), ucrtan sa jednom jedinom odrednicom. Naravno, informacije u to doba nisu bile ni izdaleka dostupne kao sada a internet je bio, za veliku većinu Srba, misaona imenica. Ali to ne menja činjenicu da je Leskovački strip silom prilika ostao uskraćen. Uhvatio sam se toga da na mapi Leskovca ucrtam, da tako kažem, trgove i ulice, da sem tog kamena temeljca, kog je Kokan nesumnjivo predstavljao, dam bogatu panoramu koja postoji i koju čine autori, izdanja, festivali, škola stripa, knjige o stripu... Da neka buduća publikacija o srpskom stripu uključi grad na Veternici onako kako on to svojom strip tradicijom zaslužuje.

Takođe, želeo sam da knjiga ispuni dvostruku funkciju - da ljudima od stripa van Leskovca i ljudima van stripa u Leskovcu pokaže čime sve to Mali Mančester može da se podiči kad je deveta umetnost u pitanju. Na žalost, istina je da velika većina Leskovčana ne zna koga sve ima (i koga je imala) za sugrađane - oni ne znaju da je, primerice, Nikola Mitrović Kokan bio jedan od ljudi koji su posle Drugog svetskog rata obnovili strip u Srbiji i da je jedan od svega nekolicine autora koji su crtali „Mirka i Slavka", da je Miodrag Veličković Mivel sa osvojenih 105 nagrada širom sveta verovatno najnagrađivaniji srpski strip autor, da je Mija Kulić osamdesetih radio licencnog „Toma i Džerija" za nemačko i belgijsko tržište i deset godina pre prvog sledećeg srpskog autora probio nemačko strip tržište... Ne znaju da Leskovac danas ima i najstariji strip festival na prostoru bivše SFRJ (postoji od jula 1998.), Balkansku smotru mladih strip autora, najmasovniju strip manifestaciju regiona, da je Leskovac sredinom devedesetih imao jedini časopis koji je izdavao domaći strip u Jugoslaviji, Arsenal, da danas ima magazin Think Tank, koji je jedan od svega par časopisa na ovim prostorima redovno otvara svoje strane za teorijske tekstove o stripu... Ne znaju da Leskovac ima drugu najstariju školu stripa na prostoru bivše SFRJ, koja postoji od 1995, i kroz koju je prošlo za sve ove godine više od 500 dece, da su ljudi ponikli u toj školi na francusko-belgijskom strip tržištu potpisali već šest objavljenih strip albuma... Ne znaju mnogo toga. A tom neznanju puno doprinosi odnos kulturnog establišmenta Leskovca i gradske uprave, koja se prema strip životu Leskovca odnose blago rečeno nehajno. Mislim da činjenice da je knjiga „Leskovački strip 1950-2010" štampana u okviru projekta "Zlatni Rudnik" Odbora za građansku incijativu grada Niša, te da u nju nije uložen ni dinar iz leskovačkog gradskog budžeta jasno govore u prilog prethodno izrečene tvrdnje...

Na kraju, cilj mi je bio da se ovih šest decenija u strip životu Leskovca sačuva od zaborava, da sve ono što je na polju stripa urađeno u ovom gradu ostane zabeleženo, dokumentovano i sistematizovano. Čak osmorica Leskovčana koji su se bavili stripom u nekom svojstvu za pobrojanih šest decenija više nisu sa nama (Nikola Mitrović Kokan, Miodrag Veličković, Velimir Vili Hubač, Jovan Pop Kocić, Slobodan Kostić, Igor Stojiljković, Nikola Mitić, Milan Đorđević). Tužna činjenica jeste da većina njih, uprkos svemu što je uradila za svoj grad, potonula u potpuni zaborav, koji nikako i ničim nisu zaslužili. Budući da sam, uz što su se bavili devetom umetnošću, većinu njih ubrajao među svoje prijatelje, pred sebe sam postavio zadatak da se pobrinem da ne budu zaboravljeni - ni oni ni ono što su radili na polju devete umetnosti, kako u svom rodnom gradu, tako i u širem kontekstu srpskog i balkanskog stripa. Tako je „Leskovački strip 1950-2010" postao, na neki način, njihov spomenik - na žalost, ne onaj koji su zaslužili doprinosom kulturi grada Leskovca, već jedini koji sam ja mogao da im podarim...

Add comment


Security code
Refresh