Menu

logo

Fleke, južnjački New wave heroji

Piše: Dejan Stojiljković
Povratak niških New wave heroja

flekeAko je po nečemu bila poznata niška rock'n'roll scena u staroj Jugoslaviji to je onda raznovrsnost i broj kultnih bendova koji se nikad nisu ostvarili do kraja ali su i posle više od dve decenije ostali poštovani i slušani čak i od strane nekih novih klinaca koji u vreme kada su te grupe bile aktivne nisu bili čak ni rođeni. Malo li procunjate internetom videćete da niški alternativni sastav Dobri Isak ima masu odanih fanova, iznenadiće vas koliko se slušaju i vole radovi dark-gothic benda Trivalia ili u kojoj meri su još uvek (duhom i muzikom) prisutni sastavi Arnold Layne i Alhemija, Ružne religiozne lutke, Romantične boje, Tam-tam i mnogi drugi. Ništa drugačije nije ni sa niškim new wave herojima, grupom Fleke koja je žarila i palila osamdesetih i ostala upamćena po hitu "Slatka mala".

Sarana u teksas

Jon Wayne - Texas Funeral
"From dusk till Dawn" Soundtrack (Sony, 1996.)

texas-funeralbaš pre neki dan sam bio u kafanu
u tuču što izbila sam im jebo milu nanu
mislim da sam si usput vilicu slomio
i odma to jutro neko kola mi drpio

pre nedelju dana me žena ostavila
odvela mi decu i svu lovu mi zdipila
ispišala se na tepih i konja mi ubila
sad mi perspektiva još gora neg je bila

Emanuil

Piše: Aleksandar Nikolić Coa
Emanuil - live @ Lavirint (Samizdat, 2011.)

emanuilSećam se kada sam prvi put čuo Emanuil. Retko šta me je sa tolikom jačinom izvrnulo sa stolice i ostavilo na patosu sa ukočenom vilicom. Bile su to pesme sa njihovog debija „Ptica koja čini jato". Ne znam da li zbog toga što je album bilo jako teško naći (samo ponegde u Beogradu i Novom Sadu), bend je odlučio da snimi live izdanje koje će za dž podeliti sa celim auditorijumom. „Live @ Lavirint" sadrži sedam pesama sa njihovog prvog albuma.

Vroom

Piše: Aleksandar Nikolić Coa
Vroom – Input (2011.)

vrooom-inputPodosta godina je proteklo od prethodnog studijskog remek-dela "Evolucija". Od tada su se stvari malo istumbale. Prvo je prvu ženu benda Vanju Milinković (sada Vukotić) menjala mlađa koleginica koja baš i nije mogla da popuni velike štikle svoje koleginice. Međutim, ispostavilo se da je to bilo samo privremeno rešenje za live nastupe i već na ovom albumu su se stvari vratile u normalu. Druga bitna stvar je ta što je gitara dobila šut kartu iz koncepta, a harmonika pomilovanje. Iz toga sledi da na ovom albumu nema udaračkih numera poput „Underesence", ali i pored toga bend je već našao načina da ipak na momente zvuči poprilično tvrdo.

Papričice gube na ljutini

Piše: Miloš Najdanović
Red Hot Chili Peppers - I'm with you (Warner music, 2011)

rhcp-with-youProšlo je pet godina od dvostrukog albuma "Stadium Arcadium". U međuvremenu su Red Hot Chili Peppers dve godine bili na pauzi, a potom ih je napustio gitarista Džon Frušante. Deset meseci pisanja pesama i još pola godine njihovog snimanja sa dugogodišnjim saradnikom Rikom Rubinom, konačno su izrodili novi album kalifornijskih ljutih papričica - "I'm With You".

Crno - beli svet

Piše: Miloš Najdanović
Lenny Kravitz - Black & White America (Roadrunner/Atlantic, 2011)

black-and-white-americaNakon „Ljubavne revolucije", kojom je 2009. godine krenuo na svetsku turneju, Leni Krevic je napravio jedno retrospektivno putovanje kroz ono što je sam okarakterisao „crno-belom" Amerikom, a koje obuhvata muziku nastajalu tokom tri decenije.

Kada je najavljivao album, Kravic je rekao da će biti ličan i odražavati njegovo odrastanje u multikulturnom društvu. „Black & White America" donosi obećano i žanrovski obuhvata muziku šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetihih, poput fanka, soula i disko muzike, ali opet ima Lenijev „šmek" i energiju.

Sex, and drugs and lot of JAZZ

Piše: Branislav Dejanović
„Majls - Autobigrafija", Miles Davis, Quincy Troupe; (Utopija, 2011) prevod: Mimica Petrović - Radovanović

majls-autobiografijaIz niške bračne prevodilačke jazz manufakture Petrović - Radovanović, ovog leta izašao je prevod još jedne knjige iz domena džezističke kulture. Reč je o verovatno najznačajnijoj knjizi meomarske džez literature i to ne samo zato što je pripoveda jedan od najznačajnijih jazz muzičara uopšte - Majls Devis, već i zbog načina na koji on to čini. Nastala na samom kraju njegovog života i objavljena iste 1989. godine kada je Majls i umro, ova knjiga bez mistifikacija daje potPuno zaokruženu sliku jednog od najkreativnijih i najvažnijih perioda u džezu, koji stilski obuhvata be-bop, cool i fusion periode.

Džejms Din džeza

Piše: Aleksandar Radovanović
Vek džeza (10)

chetbakerKada je 1950. godine film „Mladić s trubom" počeo da se prikazuje i kada su se redovi gledalaca protezali pred bioskopima da vide Kirka Daglasa kako barata trubom, mladi Česni H. Bejker ponovo je stupio u vojnu službu kao član armijskog benda stacioniranog u San Francisku. To mu je omogućavalo da se svake noći pridružuje muzičarima u gradskim klubovima kao što su „Bap siti" ili „Blekhok" i džemuje. Godine 1953, kada je u filmu „Odavde do večnosti" prokleti i zgodni Montgomeri Klift svirao vojničku trubu za mrtvog drugara, Čet je završio svoju saradnju sa Džerijem Maligenom koja ga je vinula u sam muzički vrh i od njega napravila zvezdu na džezističkom nebu. A kada je 1956. godine film „Čovek sa zlatnom rukom" obarao sve rekorde gledanosti, Čet je postao narkoman.

Ludi ljudi

Piše: Pavle Zelić
Originalni kanal: AMC
Tvorac serije, producent i scenarista: Metju Viner
Glavne uloge: Džon Hem, Dženueri Džouns, Kristina Hendriks, Džon Sleteri, Elizabet Mos, Vinsent Karteiser

mad-menTolstoj je pisao da „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način". Da li je Metju Viner, tvorac jedne od "najuspelijih" nesrećnih porodica na televiziji i u popularnoj kulturi uopšte - pasivno-agresivnog dinamičnog dueta Don i Beti Drejper - imao na umu Anu Karenjinu kada ju je stvarao? Verovatno ne, ali je prateći istu tu tanku liniju, sa koje se tako lako može skliznuti na prosto trkeljisanje po prljavom vešu koje forsiraju sapunice, iznedrio nešto umetnički vredno i ništa manje adiktivno za gledaoca: pravu ljudsku dramu. Ali „Momci sa Medisona" iliti „Ljudi sa Menhetna", kako je na domaćim i inim televizijama preveden višesmisleni naslov ove američke hit serije, mnogo su više od porodične drame koja se odvija iza zatvorenih vrata ulickanih kuća iz ranih 60-ih. Pa šta su onda?

U boljem svetu

Piše: Dejan Dabić
Režija: Suzan Bir
Uloge: Mikael Persbrant, Trine Dirholm, Ulrih Tomsen, Vilijem Jonk Nilsen, Markus Rigard, Vil Džonson

heavenU trenutku dok čitate ovaj tekst biće poznato da li je film Suzane Bir „U boljem svetu", Zlatnom globusu i Oskaru za najbolji film na neengleskom govornom području, pridodao i nagradu Evropske filmske akademije (nominovan je za najbolji film, režiju, scenario, kao i Mikael Persbrant za glumu), mada je konkurencija veoma jaka (dovoljno je podsetiti na aktuelnog oskarovca „Kraljev govor", a tu su i najnoviji filmovi Kaurismakija, Larsa Fon Trira, braće Darden). Ukoliko se to desi, može biti protumačeno kao logični nastavak trijumfalnog pohoda ovog filma, koji spada u nešto najbolje što se u evropskim kinematografijama pojavilo u poslednje vreme, mada pretpostavljamo da će biti i onih koji će u svemu videti kompenzaciju za minuli rad Suzan Bir.

Parada

Piše: Dejan Dabić
Režija: Srđan Dragojević

Uloge: Nikola Kojo, Miloš Samolov, Hristina Popović, Goran Jevtić, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski

paradaFilm „Parada" predstavlja idealan primer nesporazuma između očekivanja dela gledalaca i gotovo „vorholovskog" principa njegovog autora da učini umetnički provokativnim i komercijalno isplativim tematizovanje jednog segmenta iz društvene stvarnosti čiji smo savremenici (u ovom slučaju priča o LGBT populaciji koja se prelama preko organizacije Parade ponosa). Dragojević je želeo da napravi film za koji je unapred znao da će se baviti stereotipima i da od toga neće biti velike umetnosti (iako deklarativno i sam Dragojević, pa i neki od kritičara tvrde suprotno), ali je bio svestan da će to biti i svojevrsni friz-frejm - freeze frame - stanja u kojem se nalazi naše (i ne samo naše) društvo (kao takav, ovaj film će sa vremenske distance poslužiti kao dobar primer za rekonstruisanje epohe, na sličan način kao i jedan od Dragojevićevih ranijih filmova - „Rane") s jedne strane i s druge - da će se u žanrovskom i stilskom smislu do zanatskog cilja zvanog repertoarski film (koji se lako gleda i ima dobru komunikaciju sa publikom) najlakše doći putem koji najbolje poznaje, a to je bizarna komedija sa dramskim elementima (koja u sebi sadrži visoki raspon - od komedije mentaliteta i apsurda, sve do tragikomedije).

Pank nije mrtav

Piše: Dejan Dabić
Režija: Vladimir Blaževski
Uloge: Jordan Simonov, Kamka Točinovski, Toni Mihajlovski, Dževdet Jašari, Kiril Pop Hristov, Vladimir Tulijev, Flora Dostovska, Ratka Radmanović

pank-nije-mrtavJedan od najboljih filmova iz zemalja ex-Yu prostora, dolazi ove godine iz Makedonije (uz manjinsko koprodukciono učešće naše zemlje). Radi se o filmu „Pank nije mrtav" koji je letos imao premijeru na festivalu A-kategorije u Karlovim Varima, gde je dobio nagradu u okviru programa "Istok Zapada". Film je režirao Vladimir Blaževski, reditelj filmova „Haj-Faj" (1987, Zlatna arena za režiju u Puli) i „Bulevar revolucije" (1992) i nekadašnji direktor Studentskog kulturnog centra u Beogradu, dugogodišnji profesor Akademije u Skoplju. U okviru svoje rediteljske eksplikacije, sam Blaževski najavio je ovaj film kao „prvi makedonski film koji govori o problemu jačanja ozbiljnog nacionalizma u zemlji". Unapred hrabro, s obzirom na sve okolnosti koje su prethodile donošenju Ohridskog sporazuma, kojim je u avgustu 2001. godine, spasen teritorijalni integritet Republike Makedonije, nakon pobune Albanaca u zapadnom delu ove zemlje.

Od bezazlenosti do politike

Piše: Dejan Dabić
Multimedijski superheroji: Štrumfovi

smurfsU prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka jedna od animiranih serija koja je obeležila mnoga detinjstva na području nekadašnje Jugoslavije bili su "Štrumpfovi". TV Beograd i TV Zagreb svojevremeno su "nahovali" (nahsinhronizovali) seriju na obe varijante nekada jedinstvenog jezika. Originalna (američka) animirana TV serija nastajala je u periodu od 1981. do 1990. godine i imala je 256 polusatnih epizoda; Hana i Barbera su za „Štrumpfove" dobili 1983. godine čak i televizijsku nagradu "Emi" u kategoriji animiranog programa do jednog sata.

Tanka celuloidna linija

Piše: Zlatibor Stanković

marvelDanas moćni američki gigant Marvel, zaštićen još moćnijim Diznijem, krajem sedamdesetih godina prošlog veka brojao je sada teško zamislive male tiraže. Pod napadom televizije i video-igrica omladina je u sve širem luku zaobilazila strip prodavnice. Bilo je to vreme kada se od štampanih pola miliona primeraka "dobrog komšije Spajdija" prodavao svaki drugi. Situacija nije bila ništa bolja ni kod komšija, kompanije DC Comics, odnedavno usvojenika filmadžija iz Warner Brosa. A onda, baš kao što je u jednom trenutku pretio strip industriji, Holivud ju je spasao. Preciznije, franšiza u uzletu ka zvezdama - Star Wars. Nakon ove, usledile su i druge strip adaptacije, a četvrt veka kasnije, u dane kada je ta priča pomalo i zaboravljena, strip je odlučio da uzvrati uslugu filmadžijama, na obostrano zadovoljstvo, ili se bar tako čini u ovom trenutku. Da li deceniju kasnije pošto je prvi deo filmskog serijala X-Men širom otvorio vrata Holivuda stripu, i dalje važi ona narodna „ruka ruku mije..." ili ona druga „što nas spaja, to nas i razdvaja", još je naizgled nejasno - jedina računica za sada je rezervisana za dolare.

Spisateljstvo s predumišljajem

Piše: Marko Stojanović
Stripovanje (29)

Old men forget; yet all shall be forgot,
But he'll remember with advantages
What feats he did that day. Then shall our names,
Familiar in his mouth as household words,
Harry the King, Bedford, and Exeter,
Warwick and Talbot, Salisbury and Gloucester,
Be in their flowing cups freshly rememb'red.
Henry V, WILLIAM SHAKESPEARE

leskovacki-stripJedan od bitnijih razloga zašto sam odlučio da priredim svojevrsnu antologiju leskovačkog stripa, „Leskovački strip 1950-2010", bila je činjenica da je 1995. godine, u inače izuzetno bitnoj monografiji Slobodana Ivkova „60 godina domaćeg stripa u Srbiji", Leskovac predstavljen sa samo jednim strip autorom, Nikolom Mitrovićem Kokanom. U toj knjizi, koja je čini mi se po prvi put dala pravu stripovsku mapu Srbije, Leskovac je, koji je u tome trenutku prema mom saznanju imao petnaestak objavljivanih strip crtača (od kojih su neki svoje stripove publikovali u inostranstvu i tamo za njih dobijali prestižne nagrade), ucrtan sa jednom jedinom odrednicom. Naravno, informacije u to doba nisu bile ni izdaleka dostupne kao sada a internet je bio, za veliku većinu Srba, misaona imenica. Ali to ne menja činjenicu da je Leskovački strip silom prilika ostao uskraćen. Uhvatio sam se toga da na mapi Leskovca ucrtam, da tako kažem, trgove i ulice, da sem tog kamena temeljca, kog je Kokan nesumnjivo predstavljao, dam bogatu panoramu koja postoji i koju čine autori, izdanja, festivali, škola stripa, knjige o stripu... Da neka buduća publikacija o srpskom stripu uključi grad na Veternici onako kako on to svojom strip tradicijom zaslužuje.

Do poslednjeg daha

Intervju: Džejson Aron
Razgovarao: Marko Stojanović

jason-aronDžejson Aron je američki scenarista koji mi je pažnju privukao svojim stripom Scalped, na kome je radio sa crtačem koji je, uprkos tome što se potpisuje kao R.M. Guera, naše gore list – Rajko Miloševiće Gera. Uprkos činjenici da nije ovenčan ni jednim jednim stripovskim Oskarom, nagradom Eisner, u pitanju je, po mom mišljenju, jedan od najboljih stripova koji se danas objavljuju kako u Americi, tako i van nje, što Arona, opet po mom mišljenju, čini jednim od ponajboljih scenarista danas. Ono što nije stvar mog mišljenja već činjenično stanje jeste da je Aron uspeo da za jako kratko vreme svoj potpis stavi na avanture Spider Mana, Punishera, Hulka, X-Mene, Wolverina, Hellblazera, Ghost Ridera... Kao i to da je u pitanju jako interesantan sagovornik za bilo kakvu vrstu razgovora. Uostalom, uverite se i sami...

Doug Dorst: Alive In Necropolis

Piše: Željko Obrenović

aliveinnecropolisSamo nemojte da me pitate kad ću ponovo pročitati ovako dobru knjigu, zato što ne znam. Izgleda da je prešlo u naviku da se pisci glavnog toka šaltaju u žanr. Ali, Dorst nije uradio čak ni to. On nas je, recimo... slagao? Recimo. Alive in Necropolis i jeste i nije žanrovski roman. Radnja romana Alive in Necropolis smeštena je u mesto Colmu - koje stvarno postoji i nalazi se u blizni San Franciska - gde je broj mrtvih stanovnika mnogo veći od broja živih, tako da policija veći deo vremena provodi patrolirajući po groblju. Pandur početnik usred noći, po snegu, u jednoj od grobnica nalazi polumrtvog drogiranog klinca, uvezanog izolir trakom. Obećava sebi da će naći onoga ko je to učinio, ali kako roman odmiče, mi zapravo shvatamo da taj događaj jeste okidač za priču, ali neku sasvim drugu.

Priče za (ne)zrele

Velibor Petković, "UČITELJ ZEN BUDALIZMA", Niški kulturni centar, 2011
Piše: Aleksandra Gojković

velibor-petkovi„Mora da je Apsolut milostiv do beskonačnosti, ako nas ovakve trpi. I trpa u raj, rekli bi oni skloni humoru, koji je zapravo jedini štit pred onim što nam je nepoznanica, od rezultata na kladionici do naše sopstvene sudbine."
(iz priče „Srbija na zahodu")

Ma o čemu pisao, Velibor Petković, u stvari, uvek govori o nadi, o tome da postoji dovoljno dobar razlog da svakog jutra ustanete iz kreveta, ma koliko vreme bilo sumorno a vi mamurni, i da pokušate da nekome ulepšate život, čineći tako i svoj vlastiti podnošljivijim. Taj kredo, koji je sam sebi nametnuo, bolje reći zadao, autor poštuje i u svojoj novoj knjizi „Učitelj zen budalizma", zadržavajući humoran ton i izbegavajući lažnosuperiorni cinizam.

Previše je osrednjeg

Intervju: Nikola Malović, srpski pisac iz Boke Kotorske
Razgovarala: Aleksandra Gojković

nikola-malovic„Sve što mislimo da smo kupili jeftino, ili je otrovano, ili ga je napravio rob. Vole ljudi ovakva promišljanja, jer vide da su istinita, premda ne u književosti. Zato sam svaku od istina po vrstama upakovao znalački: red mora, red realnog života, red mora, red realnog života", objašnjava Nikola Malović.

Nikola Malović je rođen u Kotoru 1970. godine, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, živi u Herceg Novom, a sebe određuje kao srpskog pisca iz Boke. Objavio je knjigu kratkih priča Poslednja decenija, novele u dramskoj formi Kapetan Vizin - 360 stepeni oko Boke i Peraški goblen. Roman Lutajući Bokelj doživeo je šest izdanja i dobio isto toliko nagrada (među kojima su i nagrade Borislav Pekić i Laza Kostić), a Malović je postao oficijelno najnagrađivaniji obalni pisac ikad, sa više od deset hiljada prodatih knjiga. Veliku pažnju čitalaca privlači i njegova zbirka priča „Prugastoplave storije" (2010), čiju prednju koricu krasi natpis: „Knjiga od značaja za srpsku kulturu po oceni beogradskog ogranka dvanaest vekova stare(!) organizacije Bokeljska mornarica". Neki naivčina, neupućen u balkanske prilike i kulturno-političke igrarije, očekivao bi da je Malović pisac sveprisutan u crnogorskoj javnosti.

Matador

Piše: Zoran Ćirić
Priče su preuzete iz zbirke pripovedaka Kratki Ljudi (Agora, 2011.) uz dozvolu autora

matadorJoš kao mala došla sam do zaključka da se većina loših stvari događa noću. Tata je bez prestanka pio, sve dok mu glava ne bi pretegnula u tanjir pun podgrejanog ručka, negde oko ponoći, koji mu je mama revnosno servirala, a u isti mah mu rastvarala desetak tableta «traneksa», da što pre zaspi kada sve poždere tako evokativno pijan. Do proždiranja ručka u te sitne sate bi retko kada došlo. Glava je bila teža.