Menu

logo

Muzika navodi na kupovinu

Piše: Miloš Najdanović
Manipulacija muzikom u reklamama

noblice

Muzika je jedan od osnovnih oblika ljudske komunikacije za koju se pretpostavlja da je postojala i pre nastanka govora. Manipulacija muzikom ima dve namere. Jedna je da se pojača emocionalni doživljaj pri gledanju predstave, filma, serija, a druga je da se kod pojedinca izazove želja i potreba za određenim proizvodom, uslugom ili ideologijom. Muzika je jedna od najmoćnijih tehnika manipulacije jer vrlo lako dopire do podsvesti. U kombinaciji sa intelektualnom porukom postaje moćno sredstvo manipulacije, jer toj poruci dodaje novu i jaku emocionalnu dimenziju. Ova forma prisutna je svakodnevno u reklamama i raznim vrstama propagande.

Osnovni elementi muzike su visina tona, boja tona i ritam. Melodiju čine zvuci, odnosno, uzastopni tonovi tačno određene frekfencije (visine). Kada je kombinacija tih tonova prijatna, kažemo da je harmonična (skladna), odnosno disharmonična, kada je ta kombinacija neprijatna.

U jednom istraživanju Melnikova iz 1970. godine upoređivan je uticaj harmonične i disharmonične muzike na krvni pritisak. Kao primer neskladne muzike puštana je Bruknerova „9. simfonija“ i pokazalo se da je kompozicija znatno povisila krvni pritisak slušalaca. Kada je puštan Bahov „Treći branderbuški koncert“ kao primer skladne muzike, pokazalo se da ona ima pozitivan efekat na slušaoca, da nema povećanja krvnog pritiska, ali i da može da smanji povišen pritisak.

Naučnici Šrekenberg i Bird su 1988. godine testirali uticaj muzike na miševima. Podelili su ih u tri grupe: harmoničnu, disharmoničnu i kontrolnu grupu. Prve dve grupe su izložene odgovarajućoj muzici jačine 80-85 decibela, dok se treća, kontrolna grupa, nalazila u relativno tihoj okolini (maksimum 75 decibela). Harmonična i kontrolna grupa nisu pokazivale razlike u ponašanju, niti je bilo fizioloških promena. Kod disharmonične grupe, takva vrsta muzike izazvala je oštećenje moždanih ćelija, preterano granjanje dendrita i značajno povećanje informacione RNK. Došlo je do značajnih promena i u ponašanju. Miševi su bili hiperaktivni, agresivni (čak su pristupali i kanibalizmu), pospani, nepažljivi i teže su učili i pamtili.

Reklamna industrija za muziku godišnje izdvaja milijarde dolara. Muzika je dominantni element u 90% reklama. Istraživanja sprovedena osamdesetih godina pokazala su da ljudi ne kupuju proizvode zbog njihovog kvaliteta, već zbog kvaliteta oglasa.

Većina televizijskih reklama sastoji se od džinglova i slogana koji se lako pamte. Godine 1985. u reklamama su počele da se upotrebljavaju pop-pesme. Prva firma koja je u reklamu ubacila pop-pesmu je Burger King, numeru Arete Frenklin “Freeway of love“. Popularana muzika se koristi da bi ilustrovala poentu ili neku osobinu proizvoda koji se reklamira. Na primer, Bob Segerova pesma “Like a rock“ reklamirala je Ševi kamione i naglašavala da su ta vozila izdržljiva, otporna i superiorna. Nekad značenje i tekst pesme nemaju nikakve veze sa porukom reklame, već se jednostavno koriste jer izazivaju prijatne emocije. Tako se Igi Popova “Lust for life“ koja opisuje heroinsku zavisnost, našla u reklami firme koja se bavi proizvodnjom i prodajom luksuznih jahti. U nekim slučajevima nisu bitni ni tekst ni osećaj koji izaziva pesma. Dovoljno je da je poznata. Sve više kompanija redovno otkupljuje prava od aktuelnih i poznatih muzičkih zvezda. Tako popularnost pesme i njihovih autora automatski povećava i popularnost reklame i proizvoda. Reklame u kojima je muzika u prvom planu sve više liče na muzičke spotove, a za ciljnu grupu imaju malu decu i tinejdžere. Pre nekoliko godina u Srbiji je bila popularna reklamna pesmica „Noblice, noblice, oble kao oblice“. Lako se pamti, pogotovo kod dece. A kako će roditelj odbiti svoje dete kada na polici u marketu prepozna „Noblice“ čiju pesmu pevuši po ceo dan?

Televizijski oglasi, koji nisu bogati slikom i zahtevaju pažljivo čitanje teksta, za muzičku podlogu koriste klasične kompozicije. Evo i zašto. Ostvarenja Volfganga Amadeusa Mocarta dokazano imaju ogroman uticaj na razvoj dece i odraslih, učenje, pamćenje, povećanje inteligencije i slično. Taj uticaj naziva se „Mocartov efekat“. Jedan od segmenata ovog fenomena kaže da se lakše uči i pamti uz pratnju Mocartove muzike. Stavite njegovu muziku uz oglas i pročitani tekst će zagarantovano biti usvojen, odnosno, upamćen. Generalno, klasična harmonična muzika smiruje ljude. Prema istraživanjima smanjuje krvni pritisak, nervozu, umor... A kada je čovek opušten i smiren, lakše će usvajati sadržaj koji mu se servira u reklami, nego kada je nervozan i napet.

Da bi se umanjio efekat neskladne muzike bitno je svesno i kritički slušati muziku, jer će tako ona biti deo svesnog dela misli, a tada je teško podleći manipulaciji.

Add comment


Security code
Refresh