Menu

logo

Tiarah - Extinction ceremony

Piše: Aleksandar Nikolić Coa
(samizdat, 2011.)

tiarah

Tiarah je bend iz Sente. Pokušavate sad da se setite gde to tačno beše na mapi je l' da? Ovaj bend je primer da se talenat i inspiracija ne gaje isključivo u prestonici i vraća nadu (bar) u muzičku decentralizaciju Srbije. „Extinction Ceremony“ je njihov prvi album, gle čuda, bez izdavača. Tiarah nastavlja ono što su započeli Downstroy, Decontrolled, Draconic i njima slični bendovi, a to je afirmacija malo drugačije vrste metala od tradicionalnih, usko određenih, žanrova. Pa tako ovde imamo nešto što se najkraće može nazvati „modern metal“.

A šta je to koj đavo? Pa to je neka mešavina nu-metala, industrial metala i melodic deatha. Tako da će se ovaj album sigurno dopasti ljubiteljima Mnemica, Soilworka ali i Deftonesa, Mudvaynea i Ill Ninoa. Samim tim, jasno je da na izdanju dominira tvrđi zvuk prošaran clean ali i ne-tako-clean vokalima. Ono što me je posebno obradovalo je to da Tiarah, donekle, izbegava šablonske zamke u strukturi pesama pa tako nemamo baš u svakoj pesmi standarni redosled: dranje strofa-melodični refren. Kad smo već kod toga, svaka čast pevaču jer mu i jedan i drugi tip pevanja odlično ide. Album otvara energična „Burn“ i već posle desetak sekundi kada krene pevanje, koje se možda najbolje može uporediti sa Dez Fafarom iz Coal Chambera, shvatićete da se ovaj album mora slušati glasno. Još kad uleti refren za koji bi ubilo pola američkih bendova... uh... milina! Na nju se nadovezuje polu-baladična „Pearl“, pa opet malo brže stvari sve do skroz baladične „Gone forever“ u kojoj vidimo da se bend odlično snalazi i u laganijim formama. To potvrđuju i pred kraj albuma u „P.S.“ Međutim već u „Demented“ se vraćaju zvuku koji preovlađuje na izdanju. Sledeći zanimljiv momenat je jedna obrada i to ni manje ni više nego „Diane“ benda Therapy? Gde se baš uhvatiše za onu najnezgodniju za obrađivanje. Šta su uradili? Ubrzali su je, izbacili gudače i umesto njih ubacili distorzije i to ne zvuči loše, ali ipak pomalo ravno. Nema senzibilitet i jezivu crtu originala tako da je moglo da prođe bez ove obrade za koju je bilo logičnije da bude poslednja na albumu. Ovako album završava autorska „Stupid“.

Produkcija je fenomenalna. Rađena je u Chainroom studiju Nikole Mijića(Alogia). Definitivno treba obratiti pažnju na ovaj studio jer iz njega izlaze sve same interesantne stvari(gore navedeni Downstroy, Decontrolled, Draconic i mnogi drugi). Ta odlična produkcija me je naterala na razmišljanje da li bend može taj kvalitet i energiju da izvuče uživo. Zato sam lepo otvorio Youtube i odgovor je - može i te kako. Po komentarima se vidi da je bend popularniji u Mađarskoj nego kod nas. Nadam se da će se to malo popraviti posle ovog odličnog izdanja koje će prvenstveno prijati ljubiteljima novije metal muzike, a možda i vama ostalima... što da ne.

Add comment


Security code
Refresh