Menu

logo

Veliki prezir - Nikad je kraj

Piše: Aleksandar Nikolić Coa

veliki_prezir

Dosta vremena je prošlo od poslednjeg albuma Velikog prezira, a od tada se štošta promenilo. Možda je najbitnije to što je Balkan dobio svoj MTV na kome su Veliki Prezir miljenici, pa tako vrlo često oni koji plaćaju harač SBB-u mogu da vide spotove ovog zanimljivog benda i u stvari vide kako bi izgledala mainstream muzika... naravno, da smo u nekoj normalnoj zemlji. Druga promena je selidba Vladimira Kolarića iz Vrbasa u Beograd što je bitno, jer ovaj album zvuči baš kao život u Beogradu, pomalo plastično. Dobrim delom je nestala ona ravničarska melanholija malog grada koja je krasila „Ruku bez povratka“, a pogotovu „Brazde“. Na ovom albumu preovladavaju optimistični tekstovi o buđenju i radovanju životu („No No“, „Probudi se sine“, „Danas“) što dovodi do toga da su poneke pesme isprazne („Idem dole“), pa čak i monotone („Šta ja mislim?“). „Svi se spustite na pod“ za koju je uradjen drugi po redu spot je, po uzoru na „Konja“ sa prethodnog albuma, najenergičnija sa odličnim distorziranim deonicama. „Pomozi sebi“ odaje utisak da samo popunjava mesto i verovatno je najslabija pesma na albumu. Naravno, sve su one daleko od loših, ali sigurno je da bend poput Velikog prezira može to i bolje. Pesme „Zakopavam“, „Nema hrabrosti“, „Zvoniće“ i naslovna „Nikadjekraj“ imaju tragove onoga što je bend bio do sada i predstavljaju prave bisere albuma iako možda neće dobiti veliki prostor na TV-u i radiju. Svojom mirnoćom, setom i ozbiljnošću oslikavaju ono najbolje od Velikog prezira što, nadam se, neće izgubiti na budućim albumima. Takođe je dosta zamerki upućivano na preteranu šarenolikost bukleta koji bi trebalo da vitlate oko sebe da biste u toj paleti drečavih boja pohvatali gde je koja pesma, pa čak i gde su krajevi reči. Ipak, uz album idu i dve bonus nalepnice sa znakom Velikog prezira, čisto mali znak pažnje za sve „audiofile“ koji su voljni da daju 500 kinti za disk. A takvih je, na žalost, konstantno sve manje.

Jedno je sigurno. Velikom preziru je ovaj album definitivno bio neophodan korak napred za ulazak u srpsku rok elitu, od koje se uvek mnogo očekuje. Da li će ispuniti ta očekivanja, zavisi od njih a na nama je da se strpimo.

Add comment


Security code
Refresh