Menu

logo

Nemam blokade u pisanju

Intervju: Kolin Ban
Nemam blokade u pisanju, ne mogu da ih priuštim
Razgovarao: Marko Stojanović
Prevod: Ivan Veljković, Marko Stojanović

Kolin BanKolin Ban je jedan od najzaposlenijih američkih strip scenarista danas. Piše svakog meseca za "Marvel", "DC", "Oni Pres" i "Dark Horse", a bavi se avanturama takvih junaka kao što su "X-Men", "Deadpool", "Green Lantern", "Conan", "Drax"...

Na koji način je to što si postao roditelj promenilo tvoj način pisanja? Pitam zato što otkad mi se kćerkica rodila imam mnogo manje vremena za sve ostalo, ali takođe i za sumnju u sebe i duga premišljanja – smatram da sam mnogo više usredsređen - uđem, napišem najbolje što u datom trenutku mogu, izađem...
Mislim da je to lepo sročeno. Ne bih rekao da mi je roditeljstvo promenilo tip stvari koje pišem, ali zato što sam tata obično radim po rasporedu što je više moguće. Na primer, imam kamin u kancelariji, a moj sin voli da sedi ispred vatre. Tokom letnjeg odmora, radio sam na vrlo angažovanim projektima izjutra. Onda, čim namakne podne, zapalio bih vatru i moj sin bi mi se pridružio u kancelariji. Kada se to desi, radim na mnogo manje angažovanim projektima – pisanje sinopsisa, odgovaranje na mejlove, itd. – ne bih li se malo više uključio u njegov život. Sada kada je škola ponovo počela, puno mi nedostaje moj mali kancelarijski drugar.

Pošto ti se posao poprilično nagomilao, da li se ikada nađeš u situaciji da te zatekne blokada? Ako je to tačno, kako se nosiš sa njom?
Ne mogu sebi da priuštim blokadu. Dobra stvar oko pisanja simultano na nekoliko projekata je da kad zaglavim na jednoj priči, mogu da se prešaltam i usredsredim na drugu. To obično pomaže oko proboja kroz bilo kakve prepreke. Rešenja se sama pokažu kada ne lupam panično glavom o zid.

Koliko se razlikuje tvoj način pisanja kada pišeš za „Marvelove“ likove naspram tvojih?
Najveća razlika je ta da pri „Marvelovim“ projektima tipično čekam da dobijem sinopsis koji odobrava moj urednik pre nego što se bacim na pisanje scenarija. Sa autorskim likovima, ja pišem sinopsis, ali potom samo jurnem napred.

Pisanje ličnih projekata je, prirodno, znatno interesantnije nego pisanje o likovima pod vlasništvom kompanija. Kako se motivišeš da za njih pišeš svakodnevno, dalje od finansijske motivacije – pošto verujem da plata ne može biti dovoljan motivator, pogotovo na duže staze?
Moraš da imaš na umu da sam ja ljubitelj stripova već dugo, dugo vremena, i mnogi od tih likova su moji miljenici. Pisanje za „Misteriozne Iks-Mene“, na primer, mi je bilo san otkako sam bio tinejdžer. To ti je dovoljna motivacija!

Pošto si dugogodišnji ljubitelj stripova, kako sam kažeš, a sada zarađuješ za život od toga, pretpostavljam da su ti se neka očekivanja sigurno promenila u procesu odlaska sa tačke A do tačke B, što je ipak prirodna stvar. Da li je promena bilo, ako ih je bilo uopšte?
Uvek sam voleo stripove, i uzbudim se oko dela koja volim. Usredsredim se na njih i obično zaboravim i ne brinem o delima koja ne volim preterano mnogo. Pošto nikada nisam učestvovao na forumima ili bilo šta slično, pretpostavio sam da je većina fanova poput mene. Možda i većina, ali (kao ja) ne jure mnogo po forumima i šta već. Ali ima toliko mnogo glasnih ljudi koji bi radije da se žale na ono što mrze umesto da se usredsrede na ono što vole. To me je, pretpostavljam, iznenadilo zato što smatram da mora biti da je jako iscrpljujuće po jednu osobu. I dalje me iznenađuje kad god to vidim.

Prvih par godina pisanja stripova radio si isključivo s jednim crtačem, Brajanom Hertom, i koliko sam uspeo da razumem, vaši procesi rada su jako bliski. Kako ti je izgledao rad sa drugim crtačima nakon toga? Koliko blisko radiš sa crtačem, da li voliš da budeš uključen ili se držiš na distanci i puštaš urednika da radi svoje?
Brajan i ja radimo relativno blisko. Proces se razlikuje kod svakog crtača sa kim radim. Uvek sam voljan da prodiskutujem o projektima, i neki crtači to vole. Drugi žele da im se sklonim s puta. U nekim slučajevima, urednici odaberu crtača za strip i vrše, recimo, funkciju posrednika, ali ja mislim da su projekti uspešniji kada postoji otvorena komunikacija između saradnika.

Ovo može zvučati kao čisto fanovsko pitanje, ali nije: kada se sretneš sa drugim scenaristima koji su radili na istom liku kao i ti po konvencijama ili gdegod, da li ikada pričate o liku, o njihovom ili tvom serijalu? Ili možda izbegavate priču o poslu tokom neformalnih sastanaka?
Pričamo pomalo o tome, ali ne uvek. Zavisi od scenariste, pretpostavljam. Pričao sam sa pojedincima koji postanu jako uzbuđeni oko onoga što su radili. Drugi se u potpunosti isključe kada počneš da pričaš o stripovima. Više naginjem ka tome da sam uzbuđeniji dok pričam o mojim projektima, ali me je ponekad i sram od toga. Kad se tako nešto desi, najbolje je promeniti temu!

Imao si stalan posao pre nego što si se bacio na honorarno pisanje. Koliko ti je teško pala ta odluka, i da li si je ikada zažalio?
Bio sam potpredsednik za marketing u kompaniji gde sam bio zaposlen 15 godina dok sam imao stalan posao. Bila je to naporna odluka da postanem pisac za stalno, zato što sam se bojao da neću uspeti. Pisao sam puno radno vreme već nekoliko godina, i nikada nisam bio zadovoljniji poslom. Definitivno ne žalim za odlukom. Pomalo žalim što je nisam doneo ranije.

Koliko je teško nositi se sa stresom kada si frilenser koji juri svoj najnoviji rok ili sledeću šljaku? Kada je honorarac dovoljno veliko ime da ne mora da brine o tome šta će, na primer, raditi sledeće godine?
Ne mislim da frilenserski rad ikada prestaje da bude briga o tome šta ćeš da radiš sledeće godine. Čak i kada posao redovno dolazi, čak i kada neke projekte odbijaš, uvek je tu taj osećaj da će se sve raspasti sutra.

magnetoMože li honorarni radnik sebi da priušti da odbije primamljivu ponudu ukoliko previše opterećuje njegov obim rada? Pitam zato što mi se ponekad čini da ima puno pisaca tamo koji su svoje najbolje stvari napisali pre nego što su postali „imena“ i počeli da pišu 3,4,5 naslova mesečno...
Naravno, honorarni randik može da odbije posao. Sve to zavisi od toga šta neko može da podnese. Mislim da je komentar da neko svoja najbolja dela piše pre nego što krene s radom na više naslova malčice previše pojednostavljen. Da, neki jednostavno ne mogu da podnesu više od par naslova. Ali teret rada možda neće imati ništa sa kvalitetom rada. Jer otkud znaš, urednik je možda očajan, a to negativno utiče na strip. Možda postoje neke korporativne odluke koje upropaste i najbolje skovane planove sa koloseka. Možda su rokovi okrutno tesni. Možda je u pitanju kombinacija svega toga... ili pak ništa od navedenog. Ono što hoću da kažem jeste da je teško suditi o bilo čemu na osnovu uprošćene zamisli da pisac ne može da izdrži više od par stripova. Uostalom, mnogi od tih pisaca koji pišu samo dva stripa takođe pišu romane ili scenarija za video igre ili televiziju ili filmove – stvari koje ne vidiš. Ja pišem mnogo stripova svakog meseca, ali takođe je tačno da trenutno ne pišem ništa drugo. Kada se vratim prozi ili drugim projektima, kod stripova će se desiti oseka. Ali sumnjam da bih ikada na sebe preuzeo više posla nego što bih mogao da izdržim.

Jesi li došao ikada u situaciju da ti je neko pri vrhu rekao: Ne možeš to da radiš sa tim likom? Koliko je to limitirajuće kod pisaca, i da li te čini još kreativnijim da se podigneš dalje od tih ograničenja?
Naravno. Kada radiš sa likovima koji su vlasništvo neke kompanije, to će definitivno da se desi. Ume ponekad da ograničava, pogotovo kada si pod tesnim rokom, ali mislim da sam pripremio neka kreativna rešenja kada do tih situacija dođe. Najgore je kad si napisao scenario za nekoliko brojeva stripa sa određenom pričom ili likom u žiži, a onda ti dođe direktiva da moraš da menjaš ploču. Priča već traje, ponekad i uz crtež koji je crtač već dostavio, i onda moram da smislim način da promenim muziku a da ples deluje skladno. To ponekad iziskuje jako puno posla da bi profunkcionisalo.

Može li se priča izvući? Da li je bilo priča kod kojih si dao najbolje od sebe ali koje su zbog nekog drugog ostavile gorak ukus?
To ti je posao. Izvuci priču najbolje što možeš. Ponekad, možda neće biti dobra kao što si mislio da će biti, ali će biti dovoljno čvrsta i ispratiti smernice koje su mi date. Ponekad su pak u pitanju bile direktive koje sam mrzeo ali svejedno ispratio... I koje su naišle na jako dobar prijem kod čitalaca.

Koliko se tvoja inicijalna namera za „The Sixth Gun“ promenila od početka do sada, kada je blizu kraju?
Pa, moj inicijalni sinopsis je bio za ograničeni serijal od šest svezaka. A evo nas sa fantastičnim epom o Divljem zapadu ispričanim u pedeset brojeva. To je najveća promena. Kad to ostavimo po strani, nakon što sam počeo da pišem trenutnu priču, imao sam kraj i nekoliko preokreta u glavi. Osećam da se serijal bliži dobrano blizu tom kraju. Jako sam uzbuđen da vidim kako će se sve odvijati!

A sada pitanje za od milion dolara (pošto cenim da je verovatno toliko koštalo da se napravi): jesi li video pilot epizodu televizijske serije „The Sixth Gun“ i kakvo mišljenje imaš o njoj? Šta misliš, šta je bio razlog da se ne odobri serija?
Ha! Poprilično si omašio cifru novca potrebnog za snimanje pilota, i to je verovatno najveći razlog zašto serija nije odobrena. Bila je skupa. Video sam pilot, naravno, i bio je jako zabavan. Puno ljubavi je uloženo u njega. Mislim da još uvek negde životari taj koncept za televiziju ili film. Naravno, morali bismo da krenemo od nule, ali znam da interes za to još postoji.

Poznato je da si bio fan pre nego što si postao uspešni scenarista, a do tog statusa nisi došao preko noći. Ako bi mogao da posavetuješ svog mlađeg, neiskusnog i željnog sebe iz ove vremenske tačke, kako bi to izgledalo?
Rekao bih mu da batali da traći vreme na pisanje sinopsisa za slanje „Marvelu“ i „DC-ju“. Umesto toga, nek se usredsredi odmah na stvaranje sopstvenog stripa, nešto što samo on, tj. ja mogu da napišem. Tretiraj pisanje kao posao, jer je to ono čime želiš da zaradiš novac.

Koji bi bio tvoj savet ambicioznim mladim scenaristima koji žele da se probiju na polju stripa?
Moj savet iz prethodnog odgovora stoji. Radi na svom stripu. Objavi sa manjim izdavačem ili probaj samizdat varijantu. Nakon toga, počni sledeći projekat. Ne čekaj na dozvolu izdavača ili urednika da kreneš sa kreacijom stripova. Stvaraj sopstvene priče. Ništa te ne sprečava.

Add comment


Security code
Refresh