Menu

logo

Voren Elis, Normal

Piše: Željko Obrenović

warren ellis normalVoren Elis je tehno mag, internet guru, strip scenarista, pisac, esejista i neko ko bi imao mišljenje o svakom modernom problemu koji biste mu predočili. U žižu je došao stripom “Transmetropoliten”, obimnom sagom o novinaru Spajderu Džerusalemu (Elisovom alter egu) i premda bi mnogi ovaj grafički roman uvrstili u sajber pank, Elis smatra da je taj žanr zamro još početkom devedesetih godina. “Transmetropoliten” nije bez mana, ali nam u svojim najsvetlijim trenucima, naročito samostalnim epizodama, predstavlja izuzetne i inventivne priče. Elis je u svakom pogledu čovek 21. veka, a pored izuzetne pronicljivosti, reklo bi se da ima i poremećaj pažnje. Njegove priče su napisane u jednom dahu i uglavnom su ili pogoci ili promašaji. A čini se da najbolje vlada izuzetno kratkom formom (Fell) i mini-serijalima (Desolation Jones). Tome u prilog ide i njegov esej o noveli kao novom romanu, prikladnom za savremeno doba. I mada je Elis objavio i klasičan roman “Gun Machine”, kaže da bi se teško ponovo odvažio na nešto slično jer bi mu za to trebalo barem šest meseci kontinuiranog rada, a on bi za to vreme radije pisao više različitih stvari.

Njegov novi „roman“ “Normal” sastoji se iz četiri novele, prethodno objavljene na internetu. Fokalizator je Adam Dearden i priča otpočinje njegovim dolaskom u sanatorijum Normal Head. U pitanju je ustanova u kojoj obitavaju savremeni ekonomisti, geopolitičari i različiti futuristi koje je predugo gledanje u ambis budućnosti trajno, ili privremeno, oštetilo. U ovom sanatorijumu nema interneta, nema telefona, a TV program se sastoji iz pažljivo odabranog DVD materijala (crtani filmovi). Elis se odlučio za pristup koji je bliži glavnom toku od njegovih prethodnih romana i svaka akcija je ili izostala ili se odvija van očiju fokalizatora. Nakon prve celine se pak čini da će on poći stazama svog nesrećnog prvenca “Crooked Little Vein” u kojem je eseje dramatizovao u prozu, bez suvisle povezanosti, no on to ipak, sa manje ili više uspeha, izbegava i nudi nam unekoliko koherentniju priču.

Elis, po sopstvenom priznanju, „uživa u pogledu na grad u plamenu“, odnosno ne može da dočeka čime će ga vesti svakoga jutra iznenaditi, jer se u današnje doba u toku jedne noći može desiti bilo šta (bez obzira što ga takva budućnost istovremeno i plaši, makar zbog dece koja će u njoj morati da žive). Takođe, ponekad i sam poželi da na neko vreme poseti Normal Head i potpuno prekine dotok informacija u glavu, ali istovremeno ne može ni na sekund da zamisli sebe makar bez telefona.

Zaplet romana “Normal” je sličan poslednjoj epizodi serije “Black Mirror” i tiče se mikro dronova u obliku insekata koji služe za prisluškivanje i posmatranje, ali i za ubijanje. U suštini to nije loše štivo i predstavlja Elisa u onome u čemu je najbolji, ali je celina nedorađena i nerazvijena, nažalost, pošto je ovo mogao biti roman koji mnogo bolje od većine drugih hvata duh vremena, njegovih strahota i pretnji kojih nismo ni svesni. Ideje i likovi su na mestu, jezik je prefinjeniji nego u njegovim prethodnim delima, ali se sve svrši pre nego što i počne, a više vremena se potroši na dijaloge koji su interesantni (Elis prosto ne može da odoli da nam na taj način ne prenese baš sve interesantne informacije do kojih svakodnevno dolazi), ali i ne pomeraju priču previše unapred. Brzina savremenog doba je neporeciva i neizbežna, ali za pravu umetnost ipak treba malo više vremena od pisanja u hodu.

Add comment


Security code
Refresh