Menu

logo

Ronald Malfi - December Park

Piše: Željko Obenović

December ParkNedavno sam pokušavao da se prisetim romana koji su o deci a nisu za decu. Obrni, okreni, sve se svede na „Gospodara muva”, veći deo opusa Stivena Kinga i “Dečake Pavlove ulice”. Ovaj potonji mi je ostao u živom sećanju, iako sam ga čitao još kao junoša, jer nosi u sebi nihilistički pogled na svet, ne tako svojstven književnosti koja je prvenstveno pisana za decu. “Gospodar muva”, svakako, predstavlja jedno od najbitnijih dela književnosti XX veka i savršeno prikazuje ljude (ili njihov nakot) onakvim kakvi jesu, kao životinje koje će se brzo vratiti nagonskom, samo ako se nameste prikladne okolnosti. Ne čudi onda što se King, kojem je ovo omiljeni roman, tako često vraćao svetu detinjstva i stavljao svoje junake u vanredne okolnosti. Pa opet, pri preispitivanju sam razlučio i kako bih više voleo da taj okidač nije redovno bio natprirodnog karaktera, kao naime u njegovoj fenomenalnoj noveli “Leš”.

“December Park” se može najlakše opisati kao Kingov “It”, bez čudovišta. Odnosno, bez natprirodnih čudovišta, jer je ovde pokretač događaja ubica koji, kako se stranice izlistavaju, prerasta u serijskog ubicu.

Četiri dečaka, spojena komšilukom, istom školom, a ubrzo i zajedničkim motivom, kreću u avanturu nedovoljno svesni opasnosti u koje mogu zapasti. Roman je pripovedan u prvom licu, ali s vremenskom distancom i jezik ne pati od previše kolokvijalizama i razgovornog jezika u naraciji. I premda je ovo u neku ruku i krimi i horor roman, oba elementa su u njemu tek malo više od dekora i pokretača za naraciju, dok je akcenat na prijateljstvu i odrastanju. Priča je smeštena u početak devedesetih godina, doba kad je i autor romana bio predadolescentskog uzrasta, te može uverljivo da piše o zenitu sada već davno minule epohe hevi metala i kosijanera. Malfi u svojim delima nastoji da iznađe nova rešenja za književne arhetipe, pa je u svoj opus uvrstio i roman o duhu bez duha, roman o vampiru bez vampira, a potpisao je čak i knjigu zasnovanu na doživljajima svoga oca koji je kao infiltrirani policajac raskrinkavao irsku bandu u Njujorku. Malfi, kao i King, secira američku porodicu i njenu naprslost iza besprekorne šminke. Rasplet dovodi naratora u bližu vezu sa ubicom nego što se to moglo slutiti i mada to prepričano možda deluje kao najslabiji aspekt romana, sve je besprekorno motivisano. Kraj ne nosi nihilističku poruku kao “Dečaci Pavlove ulice”, ali se ne može nazvati ni hepi endom. Iako glavni zaplet utiče na odluku naratorovog oca da se odsele iz grada, u toj odluci se ponovo očitava i trauma odrastanja u svetu u kojem su klinci dovoljno zreli da im je sve jasno, a nedovoljno stasali da bi ih odrasli pitali za mišljenje o bilo kakvoj ozbiljnoj odluci.

Malfi se romanom “December Park” u svakom pogledu dokazao kao vešt pripovedač i psiholog, i čak i ako mu ostala dela nisu na ovako visokom nivou – u šta čisto sumnjam, ali ću se ubrzo uveriti – iza sebe je zasigurno ostavio makar jednu knjigu po kojoj će ga pamtiti.

Add comment


Security code
Refresh