Menu

logo

Divno nebesko telo i druge priče

Naučna fantastika kakva bi trebalo da bude
Šinići Hoši – Divno nebesko telo i druge priče (Besna kobila, 2016.)
Sa japanskog prevela: Branka Takahaši
Piše: Pavle Zelić

divno nebesko teloPočev od izvanredne naslovnice jednog jedinog Boba Živkovića, koja evocira njegove najbolje, i vrlo ozbiljne radove za kratke pančlajn naučnofantastične priče “Politikinog zabavnika” pre koju deceniju, preko odlične opreme i preloma (pa i mirisa!), sve u ovom novom izdanju dobro nam poznatog strip izdavača „Besna kobila” (u njihovom prvom izletu u beletristiku) nas i pre prve pročitane reči priprema za uživanje u klasičnom SF-u sa primesom nostalgije.

Takođe, još jednom podsećajući na čuvene priče iz “Zabavnika” (a tamo, kao i u kultnoj “Galaksiji” se jeste pojavilo nešto Hošijevih priča), ovo jesu dominantno kratki i efektni književni biseri sa karakterističnim preokretom na kraju, samo što taj okretaj zavrtnja ne postoji radi nekog jeftinog literarnog trika, već često zavrće i utrobu čitaocu, ostavljajući ga zamišljenim nad porukom koju autor prenosi.

Šinići Hoši (1926−1997) jeste u svetskim okvirima izuzetno značajan pisac naučne fantastike, internacionalno prepoznatljiv po svojim vrlo kratkim (šoto – šoto: kratko − kratko) pričama, kojih je napisao tačno 1001. Iako je svoj opus (uz određene kasnije dorade na postojećim pričama) zaključio još 1983. godine, Hošijev sadašni nastup pred srpskom publikom ne deluje nimalo okasnelo, i samouverenost koja dominira njegovom prozom, rečenicom i naročito suvim i proračunato duhovitim dijalozima ga čini aktuelnim koliko je bio i kada je dominirao japanskom scenom SF-a. Uostalom, naučna fantastika kao žanr ima prednost da teško zastareva, izmeštena od aktuelnih tema i interesovanja glavnotokovske književnosti koja je nažalost i dalje gura van priznanja koja odavno zaslužuje, ili je to makar tako u malim i kulturno zaostalim sredinama kao što je naša. Tamo u velikom svetu, SF je priznat i kao deo najuticajnijih opusa pisaca koji osvajaju srca i umove čitalaca i kritičara podjednako, i takav je svakako i Hoši.

Ono što ipak iznenađuje od prve priče koju pročitate je koliko je uz svu pripadnost žanru koji dominira, Hošijeva poetika takođe duboko ironična i usmerena na ljudsku prirodu i njene nesavršenosti, dok su svemirski brodovi, vanzemaljci, daleki svetovi, roboti i sva ostala SF ikonografija tu kako podloga za istraživanje onoga što pisca ali i čitaoce zaista zanima – sebe samih. Druga velika majstorija koju ovaj neuspeli direktor nasleđene farmaceutske kompanije ume da izvede jeste smeštanje čitavih zapleta na vrlo malom prostoru, čime daje novi smisao Japancima pripisivanoj ekonomičnosti sa prostorom i vremenom.

Ova kolekcija naravno sadrži i priču “Bokvica” (Bokko-chan) koja je bila Hošijev prvi proboj na englesko govorno područje u “Magazine of Fantasy and Science Fiction” 1963. godine i govori o tvorcu savršenog ženskog robota, inače dokonom kafedžiji. Naslovna junakinja očarava muškarce radeći za šankom, iako ne ume da odgovori na više od dva pitanja, da bi u klasičnom crnohumornom preokretu bila uzrok propasti cele svoje okoline.

Uostalom, Hošijeve su priče kakve bi pisali Danil Harms ili Embrouz Birs da su svoje kreativne vrhunce doživeli u doba SF pomame. Valja napomenuti da je on i direktno zaslužan za popularisanje, etabliranje i učvršćivanje naučne fantastike u rodnom Japanu, kroz rad u udruženjima, izdavačkim poduhvatima i primerom sopstvenog uspeha, ali je i mnogo više od toga − jedan od velikana u večnom panteonu najboljih pisaca naučne fantastike, fantastike uopšte, pa i lepe književnosti kao takve.

Ispravljajući propust da sve ove decenije nismo imali Hošijeve priče među jednim koricama na srpskom jeziku, “Besna kobila” se takođe ovim izdanjem etablira kao novi izdavač proze na srpskom tržištu, sa budućim književnim naslovima koje ćemo rado iščekivati.

Add comment


Security code
Refresh